Sa nekim ljudima kliknemo na prvu. Od trenutka upoznavanja osećamo da smo našli prijatelja, momka, devojku, srodnu dušu. Možemo da razgovaramo sa njima satima: slažu nam se stavovi i ideje, imamo slična interesovanja i hobije. Za procenu nekih drugih nam je, opet, potrebno više vremena; bilo da su oni po prirodi zatvoreniji ili smo mi oprezni i ne zaključujemo na osnovu prvog utiska. Neki nam ne odgovaraju od samog početka, pa ih svesno izbegavamo. Ceo taj proces teče prirodno, neretko ga ni sami nismo svesni, tek primetimo da se sa nekim iz društva češće viđamo, neko nam je simpatičniji, u nekog se i zaljubimo. Sve se odvija spontano i jednostavno. A, kakav je naš stav o sebi?

Kolumnu piše: Jelena Radić

Većina ljudi danas zaglavljena je u potpunoj besvesti o pravoj realnosti međuljudskih relacija u svom životu. Jednostavno - negiraju stvarnost. I za druge i za sebe imaju uvek isti odgovor: sve je ok. Sa roditeljima je sve dobro. 'Vole me i brinu o meni, kako i ne bi, pa rodili su me.' Ako je partner u pitanju - dobro nam je, sve je kako treba, idemo na more svake godine, imamo decu, živimo zajedno, seksamo se, dakle - to je to - ljubav, šta drugo. Ako su sami, opet je sve kako treba. Čekaju onog pravog i evo samo što nije. A uvek je pravi onaj sledeći koji tek treba da naiđe, a ne onaj koji je tu. Ili je taj pravi zapravo neko koga već znaš, neko poseban, ko se igrom slučaja baš trenutno nešto i ne javlja, živi neki svoj život, juri uveliko druge ribe ili je već oženjen, ali evo samo što nije - sazreo/shvatio/vratio ti se/javio se/oženio tebe. Srešćemo se negde slučajno, sudbina će nas spojiti i mora tako biti, jer pobogu, volimo se. 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Ma kako je moguće da ljubav može da guši? Ljubav je nešto najdivnije na svetu! Ne možemo bez ljubavi. Ljubav nam je tako potrebna. Hmmm. Ali zašto smo onda neke osobe trajno napustili, iako su nas toliko ,,volele'' i brinule o nama? I zašto su neki ljudi nas napustili, a sve smo bili spremni da učinimo za njih? Zašto su nam neka važna prijateljstva pukla? I zašto toliko često imamo konflikte sa roditeljima? Zato što nam je isto koliko i ljubav, potrebna - SLOBODA. Sloboda je jedna od najvažnijih i ultimativnih životnih vrednosti. Ako nam se ne da pravo na slobodan izbor - tada čak i one najdivnije stvari, cak i sve ostale kljucne životne vrednosti pretvaraju se u pakao. Ceniš, voliš i izgaraš samo za ono što si sam birao i hteo, a ne što ti je nametnuto, ma koliko dobro bilo.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Depresija rezultira brojnim psihosomatskim posledicama. Psihosmoatske posledice označavaju telesne bolesti nastale kao rezultat psihičkih uzroka. Od borbe s depresijom osetićemo neprestani fizički umor koji će nas vezati za krevet, promene u apetitu, poremećaj sna, probleme sa probavom... U slučaju da smo već oboleli od neke autoimune bolesti, trigerovana depresijom, ona će često početi da divlja. Dakle, pored psihičke patnje, telo je i fizički iznureno i počinje da strada. Sve to dodato na bezvoljnost, čestu anksioznost i osećaj bespomoćnosti, koji prate depresivno stanje, ne ostavlja nam mnogo snage za borbu. Sa snagom na pola koplja, obraćamo se bližnjima i pokušavamo da im približimo koliko smo već iscrpljeni i mentalno i fizički, sopstvenom psihom. Međutim, ljudima koji nisu doživeli depresiju često je vrlo teško da je u potpunosti razumeju, koliko god pokušavali i trudili se. Kako im depresiju približiti?

Kolumnu piše: Jelena Radić