Zaljubljenost, kada je uzajamna i kada su ljudi zajedno, traje oko 2 godine. Makar bili i sa najidealnijom osobom na svetu za nas. Posle toga smo na velikoj raskrsnici. Ili cemo da naucimo svesno da volimo, po odluci, nameri, da voljnim i redovnim postupcima podizemo uvek iznova nivo osecanja i u sebi i u partneru, da savladamo znanje i vestinu voljenja, kao sto se savladava vestina sviranja, kuvanja, voznje, ili nam sledi raskid, pa nova zaljubljivanja unedogled, ostajuci tako na jednom  animalnom, nagonskom, plitkom i siromasnom dusevnom nivou, bez mogucnosti za gradnju emotivne celine viseg reda kao sto je to porodica, ili ce pak odnos uci u krizu i patologiju, trajuci tako deformisan i muceci i nas i druge. Na nama je da preuzmemo inicijativu, savladamo umece ljubavi i nacinimo vrlo konkretne korake na osnovu kojih cemo tacno znati da li taj odnos ima perspektivu ili ne.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Čim dođu topliji dani i vreme kada se trudimo da na sebi imamo što manje tkanine, ja se spremam za novu sezonu pitanja i komentara u vezi tetovaža. Istini za volju, moje tetovaže prekrivaju celu potkolenicu i polovinu leđa, pa su pogledi, komentari i pitanja zagarantovani. Ako nisam u žurbi, na većinu pitanja ću odgovoriti sa smeškom i zahvaliti se na pozitivnim komentarima. Na negativne komentare već generički odgovaram da smo svi gospodari sopstvenog tela i prema njemu se odnosimo onako kako smatramo da je najbolje. Naravno, svako ima pravo na svoj stav. Poštujem mišljenje svakog ko svoje telo posmatra kao hram kojem nisu potrebne dorade. Ja sam, eto, odlučila da dodam malo boje. 

Ostaje pitanje: šta moje tetovaže zapravo mogu da vam kažu o meni?

Kolumnu piše: Jelena Radić

U potrazi za pravim partnerom nailazimo na poteškoće. I često krivimo opšte stanje u društvu, pad sistema vrednosti i premalo normalnih kandidata. No dobro je tada poći malo i od sebe, zagrebati po površini podsvesti i razmisliti o nekim stvarima koje nas možda iznuutra koče i sputavaju da ostvarimo svoj san. To može biti krivica da ne napustimo roditelje i time ih jos više unesrećimo ako se odselimo i vežemo za nekog ozbiljnije. To mogu biti neraščisćeni odnosi sa bivšim partnerom ili trenutni partner sa kojim nismo potpuno prekinuli, tako da u drugima tražimo podsvesno dopunu onoga što nemamo u partneru, tj. potpuni kontrast onome što imamo, a ne kompletnu osobu sa kojom se možemo zasebno ostvariti. To može biti upravo udobnost roditeljskog doma gde je sve sredjeno i ušuškano pa nas takvo stanje stvari navodi da ideju iznajmljivanja stana i otpočinjanja novog života od prve šerpe do regala posmatramo kao nepotrebno i naporno cimanje. To može biti naša nesposobnost da preuzmemo inicijativu, da se dajemo i adekvatno ponašamo u odnosu. Evo ovih 5 mogućih uzroka potanko razjašnjenih. Možda se prepoznamo negde, pa nešto i promenimo.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Sa nekim ljudima kliknemo na prvu. Od trenutka upoznavanja osećamo da smo našli prijatelja, momka, devojku, srodnu dušu. Možemo da razgovaramo sa njima satima: slažu nam se stavovi i ideje, imamo slična interesovanja i hobije. Za procenu nekih drugih nam je, opet, potrebno više vremena; bilo da su oni po prirodi zatvoreniji ili smo mi oprezni i ne zaključujemo na osnovu prvog utiska. Neki nam ne odgovaraju od samog početka, pa ih svesno izbegavamo. Ceo taj proces teče prirodno, neretko ga ni sami nismo svesni, tek primetimo da se sa nekim iz društva češće viđamo, neko nam je simpatičniji, u nekog se i zaljubimo. Sve se odvija spontano i jednostavno. A, kakav je naš stav o sebi?

Kolumnu piše: Jelena Radić