Ma kako je moguće da ljubav može da guši? Ljubav je nešto najdivnije na svetu! Ne možemo bez ljubavi. Ljubav nam je tako potrebna. Hmmm. Ali zašto smo onda neke osobe trajno napustili, iako su nas toliko ,,volele'' i brinule o nama? I zašto su neki ljudi nas napustili, a sve smo bili spremni da učinimo za njih? Zašto su nam neka važna prijateljstva pukla? I zašto toliko često imamo konflikte sa roditeljima? Zato što nam je isto koliko i ljubav, potrebna - SLOBODA. Sloboda je jedna od najvažnijih i ultimativnih životnih vrednosti. Ako nam se ne da pravo na slobodan izbor - tada čak i one najdivnije stvari, cak i sve ostale kljucne životne vrednosti pretvaraju se u pakao. Ceniš, voliš i izgaraš samo za ono što si sam birao i hteo, a ne što ti je nametnuto, ma koliko dobro bilo.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Depresija rezultira brojnim psihosomatskim posledicama. Psihosmoatske posledice označavaju telesne bolesti nastale kao rezultat psihičkih uzroka. Od borbe s depresijom osetićemo neprestani fizički umor koji će nas vezati za krevet, promene u apetitu, poremećaj sna, probleme sa probavom... U slučaju da smo već oboleli od neke autoimune bolesti, trigerovana depresijom, ona će često početi da divlja. Dakle, pored psihičke patnje, telo je i fizički iznureno i počinje da strada. Sve to dodato na bezvoljnost, čestu anksioznost i osećaj bespomoćnosti, koji prate depresivno stanje, ne ostavlja nam mnogo snage za borbu. Sa snagom na pola koplja, obraćamo se bližnjima i pokušavamo da im približimo koliko smo već iscrpljeni i mentalno i fizički, sopstvenom psihom. Međutim, ljudima koji nisu doživeli depresiju često je vrlo teško da je u potpunosti razumeju, koliko god pokušavali i trudili se. Kako im depresiju približiti?

Kolumnu piše: Jelena Radić

Često se desava da nas privuče nedostupan muškarac. Možda i uđemo u neku vrstu veze sa njim ili smo samo neuzvraćeno zaljubljene. Ovo drugo je mnogo ćešće slučaj kad smo tinejdžerke. Ali u kasnijim, zrelim godinama, dešava se da smo u nekoj vrsti veze, kombinacije ili relacije koja nema ni jasno ime, ni jasnu formu, ni putanju, tek znamo da nešto postoji, da nešto jeste i visi u vazduhu...

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Ne počne svaki rat burno i nije prva bitka uvek najkrvavija. U mom slučaju i bukvalno najkrvavija. Neki ratovi počnu tiho, iznutra, podmuklo, od nepoznatog neprijatelja koji nas dobro poznaje. I dok on već planirano i sistematski napada, mi ga tek upoznajemo, njegove osobine i slabosti, nizom pokušaja i pogrešaka.

Kolumnu piše: Jelena Radić