Rim, centar sveta, Rim u koji vode svi putevi… Praznik u Rimu, Španske stepenice, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan, Panteon, Mikelanđelo, Rafaelo, Bernini, Cezar, Roma, Lacio, Fjumićino…
Ima toliko opštepoznatih stvari, pojmova, mesta, imena vladara i umetnika vezanih za Rim, toliko da ćete se, i kada prvi put dođete ovde, osećati više Rimljaninom koji je neko vreme odsustvovao iz svog grada nego zaista strancem – turistom, na koga se u par dana, nehajno i nezainteresovano, sručila skoro sva lepota i istorija ovoga sveta.
Rim, glavni grad Italije, ima neodređeni broj stanovnika, kao i svi veliki gradovi koji su se decenijama širili preko svojih predgrađa, predgrađa svojih predgrađa i spajali sa predgrađima okolnih naselja, ali verovatno da ih ima preko tri miliona. Ta cifra varira za najmanje jedan odsto, jer se računa da Rim svakoga dana poseti barem 30.000 turista.
Nekada davno, a tome svedoči rimski Koloseum, u gladijatorskim borbama je život izgubilo oko 15-20 današnjih dnevnih turističkih kvota, tj. blizu 500.000 ljudi, a među njima, ali samo na filmu, i Rasel Krou, iliti general Maksimus, u poznatom filmu, „Gladijator“. Uzgred, film nije zaista sniman u Koloseumu, već u replici izgrađenoj na Malti, vrednoj svega milion dolara (film je kasnije zaradio oko 460 miliona!).
Obližnji Cirkus Maksimus, koji inače nije nazvan po ovoj briljantnoj Raselovoj ulozi gladijatora, je bila najveća građevina u starom Rimu, gde su takođe održavane gladijatorske borbe a ujedno i trke dvokolica. Nekoliko rimskih kraljeva i careva je dograđivalo ovaj prostor, tako da je u jednom periodu mogao da primi između 250 i 300 hiljada gledalaca (!) ali je danas od sve te veličine ostao samo jedan impozantni zeleni travnjak, prošaran šljunkom, i ništa više. Kad bolje razmislite, teško da je ovo prava turistička lokacija – više je to jedno ogromno stratište (zajedno sa Koloseumom), mesto gde je izginulo pola miliona ljudi…
Kaže se da svako, pre ili kasnije, dođe u Rim. Pre ovog mog prvog dolaska, činilo mi se da su svi osim mene već bili u Rimu, da bih posle, malo po malo, saznavao da mnogo njih baš i nije bilo tamo. Sada se nadam da u Rim ne mora baš svako da dođe, ali da će neki od nas zato doći i više puta. Statistički prosek će opet izaći na isto, pa se niko neće ljutiti.