pinterest
Zamislite sledeću scenu, koja se verovatno odigrala u vašem domu pre samo nekoliko dana: Zamolili ste partnera da uključi mašinu za veš ili da usisa dnevnu sobu dok vi spremate večeru. Pet minuta kasnije, on vas doziva iz kupatila jer "ne zna na koliko stepeni se pere šareni veš", ili usisava samo sredinu tepiha, potpuno ignorišući ćoškove, mrvice ispod stola i paučinu.
Gledate ga kako to radi traljavo, osećate kako vam pritisak raste, otimate mu usisivač (ili deterdžent) iz ruku i izgovarate onu čuvenu, fatalnu rečenicu: "Skloni se, brže i lakše mi je da sve uradim sama."
On se sa olakšanjem povlači na kauč uz reči "Pa dobro, samo sam hteo da pomognem", a vi ostajete besni, iscrpljeni i sa još jednom obavezom na svojim leđima. Osećate se kao zanovetalo, pitate se da li ste previše zahtevni i zašto on jednostavno ne može da "vidi" prašinu onako kako je vi vidite.
Zaustavite se odmah. Niste ludi, niste previše zahtevni i vaš partner nema genetski poremećaj vida koji ga sprečava da uoči prljav sud. Vi ste zapravo žrtva jednog od najtoksičnijih, ali najčešćih psiholoških fenomena u modernim vezama. Stručnjaci za odnose ovo ponašanje nazivaju "Strateška nesposobnost" (Weaponized Incompetence).
Vreme je da demistifikujemo ovu pojavu, objasnimo zašto je ona neverovatno opasna za vašu vezu i, što je najvažnije, kako da prestanete da budete žrtva sopstvenog perfekcionizma.
.png)
.png)
