Davno, davno, u nekom prošlom životu i prolazu na Zelenjaku, jednog jutra što je na sebi vuklo umornu mene sa šminkom neprospavane noći, kratak susret koliko i treptaj, ostavio me je sanjivu i zbunjenu. I kad je već sve bilo završeno, dok sam na ramenima jos osećala stisak iznenađenja, jedino što sam od sve te zbrke uspela da uhvatim bio je osmeh što me vidi, ljudi koji se guraju, ulični svirač koji nas nadglasava i jedno "budi vesela".

Ima nekih krajeva za čijom tačkom ostane ništa. Ljudi se često boje tog ništa, misleći da bi od svega morali napraviti nešto, imati nešto.

Nova kolumna, sledi u nastavku. 

U njegovoj glavi vladao je red. Gordo je prikazivao duge, ravnomerne boksove, gde je vešto sortirao brzo donete zaključke. Na prijemu u dublje hodnika, stražarila je široka tolerancija, preoblikujući sporne sadržaje u prihvatljive, kako ga ništa neprijatno ne bi iznenadilo.

Ne znam koliko često idete u knjižare ili pak zalazite u odeljke popularne psihologije, ali ako niste do sad primetili, stoicizam se vratio na velika vrata! Od novih knjiga poput „Mala knjiga stoicizma“, „Doručak sa Senekom“ pa do brisanja prašine sa „Meditacija“ Marka Aurelija, stoicizam je definitivno filozofija ove dekade i ako postoji već mnogo hiljada godina.

  Kolumnu piše: Dajana Kok