U Srbiji je trenutno veoma tmurno, a u sred januara, snega nema ni na vidiku. Dok ovo pišem, promiče kiša, a u mom domu se oseća miris cimeta. Medenjaci su upravo gotovi, i ponovo ću prekinuti pisanje kolumne, kako bih ih servirala i postavila na sto. Odustala sam od ukrašavanja, iako je moj sin želeo da umrljamo celu kuhinju bojama za hranu. Omiljena mu je crvena, i po prethodnom iskustvu, bilo bi to jedno prelepo, neuredno iskustvo. Obećala sam da ćemo to ponoviti, ali danas, u mislima sam na Malti. Tamo sam provela godinu dana, a deo duše ostao mi je na plaži, u jednoj noći kada sam odustala od spavanja, i svu svoju pažnju usmerila na posmatranje meseca i vode.
U današnjoj kolumni, pišem vam o svom iskustvu i o najlepšim delovima Malte koje vredi posetiti. Znam da je januar, i da je ovo letnja tema, ali izgleda da je melanholija upravo proradila u meni.
Kolumnu piše: Milica Tomić