„Rekla sam: ‘Hajde da napravimo klub da čitamo knjige i pijemo vino’ - a sada intervjuišem spisateljicu.”

Moram odmah da priznam jednu stvar - ovo je verovatno najzabavniji način na koji sam nekoga upoznala.

Slavica i ja smo se tehnički već „srele” kroz Bookish Buds, novosadski čitalački klub koji je zapravo nastao iz jedne moje davne ideje izgovorene više u fazonu:

„Šta ako samo okupimo nekoliko žena da čitamo knjige i pijemo vino?”

U tom trenutku nas je bilo bukvalno tri. 

Ali Nataša Cvetić je tu ideju stvarno oživela, nastavila da gradi klub i danas vodi celu tu malu knjišku zajednicu zbog koje žene iz Novog Sada jednom mesečno izlaze iz kuće „na priču o knjigama”, a vraćaju se sa:

• deset novih preporuka

• tri kupljene knjige koje nemaju gde da stave

• i blagom egzistencijalnom krizom.

A negde između svih tih žena, knjiga, razgovora i preporuka pojavila se i Slavica Berar - lekar, pisac istorijske fikcije i osoba koja očigledno ruši stereotip o tome kako „tipičan lekar” izgleda.

„Ako ću biti sasvim iskrena, ja i nisam baš tipičan lekar, onakav kakvog ga svi zamišljamo”, kaže mi kroz smeh.

„Ne bih mogla sebe da opišem kao suzdržanu, strogu i okrenutu isključivo medicini, iako je neizmerno volim. Na kraju krajeva, žrtvovala sam šest godina za studije i još četiri za specijalizaciju, a za to vreme pročitala svega dvanaest knjiga.”

I možda baš zato njena priča deluje toliko ljudski.

Jer iza medicine kod nje nikada nije stajala samo dijagnoza.

„Od početka samostalnog rada mene je kao lekara karakterisalo interesovanje za celokupnu dobrobit pacijenata, ne samo za fizičko zdravlje. Zato sam i izabrala porodičnu medicinu. Sam njen naziv nosi neki poetski prizvuk… ili se to bar meni čini.”

Ovo je verovatno prvi put da sam čula da neko specijalizaciju iz porodične medicine opisuje kao poeziju - i potpuno sam razumela na šta misli.

Jer kod Slavice se medicina i književnost ne sudaraju. One se prelivaju jedna u drugu.

„Kada ima puno razgovora, stvaraju se priče. Zato zapravo i nije čudo što sam napisala prvo U spektru tajni, a zatim i Imani.”

Oba romana su istorijske fikcije, ali dok priča o njima, deluje više kao da govori o ljudima koje je nekada srela nego o likovima koje je izmislila.

„Pisanje o prošlosti je na neki način slično uzimanju anamneze”, objašnjava.

„Potrebno je pažljivo slušati, povezivati tragove i pokušati razumeti nečiji život.”

I možda je baš to razlog zbog kog njeni likovi ne deluju kao „istorijski likovi”, nego kao stvarne osobe sa strahovima, manama i emocijama.

„Potrudim se da prvo ožive u mojoj mašti - da im osmislim vrline i mane - pa ih tek onda pišem.”

Posebno mesto u njenim romanima zauzimaju žene.

„Istorija je, nažalost, brisala ženska imena gde god je mogla. Valjda me je baš to izazvalo da ih izvučem iz zaborava.”

I Ana Savić iz romana U spektru tajni i Imani nastale su inspirisane stvarnim ženama, ali Slavica ne piše biografije.

„One su više simbol ženske snage.”

Dok mi priča o istraživanju za romane, shvatam da ona zapravo uživa u tom procesu skoro isto koliko i u pisanju.

„Preklapaju se činjenice i izmaštani delovi, i kada scena konačno ‘legne’ imam osećaj kao da mi je neko iz prošlosti šapnuo svoju sudbinu.”

Iskreno, ovo je verovatno najlepši opis istorijske fikcije koji sam čula.

Naravno, dotakle smo se i Bookish Buds-a - jer je nemoguće pričati sa Slavicom a ne pomenuti tu malu armiju žena koje se jednom mesečno okupljaju da pričaju o knjigama, životu i svemu između.

„Najveći priliv pozitivnih misli i podrške pronalazim upravo tamo”, kaže.

I možda je baš to najbolji opis onoga što je Bookish Buds postao.

Ne samo čitalački klub.

Nego mesto gde žene:

• preporučuju knjige

• analiziraju likove kao da su stvarni ljudi

• pričaju o životu

• podržavaju jedna drugu

• i nekako uvek završe sa još tri knjige na wishlisti i jednom novom životnom krizom.

Ako ste iz Novog Sada - ili jednostavno volite knjige i dobre razgovore - pozvane ste.

Bookish Buds danas vodi Nataša Cvetić, a osim okupljanja postoji i Instagram stranica @bookishbuds koja je verovatno jedno od retkih knjiških mesta na internetu koje zaista ima dušu -od priča o književnosti i istoriji, do žena stvaralaca, starih holivudskih glumica i tema zbog kojih poželite da odmah kupite još jednu knjigu koju nemate gde da stavite. Slavica je uspela tu ulogu da preuzme na sebe i vodi stranicu - i genijalna je!

GIVEAWAY

Valkira izdavaštvo poklanja dve knjige čitateljkama kolumne

• jedna osoba dobija U spektru tajni

• druga osoba dobija Imani

Jer realno - nijedna dobra knjiška priča ne bi trebalo da se završi bez još knjiga.

Napišite nam u DM (Instagram ili Facebook) šta za vas znači dobra knjiga, a mi ćemo najbolji odgovor nagraditi. 

 Kolumnu piše: Dajana Kok

Dajana je strastveni uživalac svake vrste umetnosti, pogotovo književnosti i filma. Studirala je sprsku književnosti i jezik, uvek je zainteresovana za filozofiju i psihologiju, to su teme koje uvek rado istražuje. Neka vas Dajanine kolumne inspirišu tako da postanete najbolja verzija sebe!