Ukoliko ste introvert, verovatno ćete teže sklapati prijateljstva, a površno ćaskanje ponekad je za vas noćna mora. Ako ste ekstrovert, verovatno imate veći broj poznanika i lakše se upuštate u razgovor. Naravno, ovde je reč o pretpostavkama, jer su ljudi, pre svega, individue, bez obzira na to u kakve smo ih grupe kasnije svrstali. Kao što rekoh na početku, introvertima nije suđeno da se druže samo s drugim introvertima (sva sreća), dok se ekstroverti ne druže samo s ekstrovertima. U kombinovanim prijateljstvima, ponekad je teško razumeti šta prija, a šta ne prija, našem prijatelju koji je potpuno drugačiji od nas. Želimo da učinimo sve što je u našoj moći, da se draga osoba oseća prijatno, ali ne znamo gde su granice i koje su nam opcije. Kako bih svima malo olakšala, a kao umereni do potpuni introvert, savetujem nekoliko smernica u pristupu vašem dragom introvertu.

 

 

Kolumnu piše: Jelena Radić

Ne prija nam uvek društvo ljudi identičnog mentalnog sklopa. Ne tražimo uvek prijatelje koji su naša kopija. Stavovi i pogled na svet, bi trebalo, u određenoj meri, da se poklapaju. Međutim, naši prijatelji često se razlikuju, od nas i međusobno, po karakteru i ponašanju. Iskreno, ne znam koliko bih bila dobra drugarica sama sebi. Mislim da bi mi mnogo toga išlo na živce, kao svojoj prijateljici. Šalu na stranu, često nam prija društvo osoba koje nisu istog karaktera ni temperamenta i koje nas, na neki način, dopunjuju.

Teško je sve ljude podrediti jednoj podeli i sortirati ih jasno po grupama. Čak i ljudi sa sličnim karakternim osobinama, razlikovaće se po načinu na koji te karakteristike ispoljavaju; dakle, sem po karakteru, razlikovaće se i po temperamentu. Ono što često srećemo kao prihvatljivu klasifikaciju, jeste podela ljudi na ekstroverte i introverte. Najjednostavnije rečeno, prvi se napajaju energijom prilikom interakcije s drugima (ne smemo ih mešati s energetksim vampirima, jer ekstroverti ne kradu tuđu energiju, naprotiv, često poklanjaju deo sopstvene energije okruženju), dok drugi imaju osećaj da čestim druženjem, svoju energiju troše i zamaraju se. Ni ekstroverti ni introverti nisu imuni na usamljenost, pa je druženje (različitog intenziteta) i jednima i drugima uživanje. Ako ste osoba koja uživa u društvu i ima veliki broj prijatelja, šansa je da ćete u toj velikoj grupi, naići i na introverta.

Ukoliko ste introvert, verovatno ćete teže sklapati prijateljstva, a površno ćaskanje ponekad je za vas noćna mora. Ako ste ekstrovert, verovatno imate veći broj poznanika i lakše se upuštate u razgovor. Naravno, ovde je reč o pretpostavkama, jer su ljudi, pre svega, individue, bez obzira na to u kakve smo ih grupe kasnije svrstali. Kao što rekoh na početku, introvertima nije suđeno da se druže samo s drugim introvertima (sva sreća), dok se ekstroverti ne druže samo s ekstrovertima. U kombinovanim prijateljstvima, ponekad je teško razumeti šta prija, a šta ne prija, našem prijatelju koji je potpuno drugačiji od nas. Želimo da učinimo sve što je u našoj moći, da se draga osoba oseća prijatno, ali ne znamo gde su granice i koje su nam opcije. Kako bih svima malo olakšala, a kao umereni do potpuni introvert, savetujem nekoliko smernica u pristupu vašem dragom introvertu:

1. Ne ponašajte se prema introvertu kao prema stidljivom detetu

Vodim se idejom da su svi koji ovo čitaju odrasli ljudi i da među nama zaista nema stidljive dece. Ukoliko smo svi odrasli, takav tretman i očekujemo. Introvert će često oštrom oku ekstroverta delovati kao stidljivi, povučeni klinac, dok nemo stoji za svojim stolom. Međutim, ne bi mu trebalo tako pristupiti. Introvertima je ponekad neprijatno među strancima, u većem društvu, i time što ćete se snishodljivo ponašati prema njemu, samo ćete odmoći. Komentari: „sad će on, samo mu je potrebno više vremena da se opusti“, „a, kako si prošli put bio raspoložen i pričljiv“, „ajde, malo se razdrmaj i pričaj s ljudima“, „opusti se, nemoj da se stidiš“, provereno pogoršavaju celo iskustvo; posebno ako se izgovaraju glasno, u društvu. Vaš drugar introvert, ne bi trebalo da se oseća manje vrednim samo zato što mu je potrebno više vremena da se opusti. Neka sve ide svojim tokom i kada mu bude bilo prijatno, postaće opušteniji i spremniji za komunikaciju. Bitno je da se oseća dobrodošlim, a njegova „stidljivost“ je deo karaktera i nije nešto što opaska može da promeni. Pustite ga da se prilagodi prostoru, ljudima i situaciji, a vi za to vreme slobodno „prozujite“ okolo. S tim u vezi:

2. Niste mu dadilja

Susrećem se s osobama koji smatraju da je njihova dužnost i obaveza da sve vreme vode računa o svom introvertu (posebno ako su ih sami doveli na neko okupljanje). Moraju da se pobrinu da je napojen, nahranjen, da zna gde je najbliži toalet... Osim ako ste se dogovorili drugačije, niste ničija dadilja i nikog ne morate da držite za ruku. Ukoliko se odvajate od svog introverta,  biće lepo od vas da mu kažete gde ćete se nalaziti, kako bi mogao da vas nađe, ako mu to bude potrebno. Nemojte da zaboravite na njega, ali svakako ne morate ispratiti svaki njegov korak i potrebu. Ne morate podrediti ceo izlazak ugađanju svom prijatelju. On je odrasla, sposobna osoba. Dobra opcija je da ga uključite u neku manju grupu, čiji ste vi već deo. Naravno, nemojte očekivati da se on tu odmah odomaći i oseća se prijatno, ali će se osećati bezbedno i neće biti usamljen. Dovoljno je da je tu, prisutan, ne morate se truditi da nabacite temu za razgovor koja bi njemu odgovarala, kako bi se uključio u priču (posebno ako će cela situacija delovati izveštačeno i dramatizovano). S tim u vezi:

3. Ne terajte ga da „izvodi trikove“

Ponekad je ljudima žao kada ugledaju dragog introverta kako stoji sam (sam ne znači uvek usamljen, posebno ne za introverta). Zato će se svim naporima potruditi da svom prijatelju nađu društvo, po bilo koju cenu. Sami su svesni koliko njihov prijatelj vredi, šta sve zna i za šta je sposoban. Greh je da sve te svoje vrline ne pokaže ostalima. Tada često usledi najveći fijasko koji jedan introvert, koji iole drži do sebe, može da doživi: njegovo promovisanje. Ponekad situacija dobija prizvuk cirkusa i poziva masi da se bez straha približi kavezu i otkrije šta se sve krije iza zatvorenih vrata (možda malo preterujem, jer sam na ovakve scenarije posebno osetlijva). Pokreću se (usiljeno i indiskretno) teme u koje se introvert razume („on ti zna sve o filmu, pitaj ga slobodno...“, „on je bio na sve i jednom njihovom koncertu, sve zna...“, „e, on radi baš tu i to je studirao, pitaj ga šta god te zanima...“). Introvertu će ovakve okolnosti izazvati dodatnu neprijatnost i teskobu. Sada oseća obavezu da komunicira s drugima, iako još uvek za to nije spreman, i to sve kako bi poštedeo neprijatnosti svog prijatelja i kako reklama ne bi propala. Već socijalno anksioznoj osobi, ovakav sled događaja je prava noćna mora. Znam da ponekad deluje tužno što ljudi ne mogu odmah da uvide sve vrline, vrednosti, svo znanje i talente vašeg prijatelja. Pokušajte na to da gledate kao na ekskluzivu koja je dostupna samo uskom krugu ljudi, među kojima ste i vi. Ako već osećate potrebu da „promovišete“ svog prijatelja, učinite to pre dešavanja na koje idete zajedno i uvek u njegovom odsustvu.

4. Nemojte se ljutiti ako ponekad ljubazno odbije druženje

Ukoliko ste ekstrovert i druženje vam puni baterije, potpuno je razumljivo ako vam je teško da shvatite da je nekom drugom potrebna samoća, kako bi napunio svoje. Većini ljudi je povremeno potrebno da se osame i budu u miru sami sa sobom. Međutim, za introverta je ova potreba snažna i neumoljiva. Kao što smo već zaključili, esktrovertu podiže energiju druženje s drugim ljudima, dok introvert u društvu postepeno troši svoju (koliko god to društvo bilo prijatno). Zbog toga je ekstrovert već sutra pun elana, a introvertu je potrebna pauza od ljudi, kako bi se rehabilitovao. Znam da to sve na prvu ruku zvuči malo grubo, ali introvert se ne oporavlja od određene osobe, niste mu lično vi naporni, nego je, jednostavno, njegova potreba za pauzom u socijalizaciji nešto što je prioritet. Ako uspete da razumete ovu njegovu potrebu, svakako ćete ga poštedeti smišljanja izgovora i opravdanja za propuštene izlaske, druženja i sedeljke. Znaće da vama može iskreno da prizna kada mu je neophodno da se osami i napuni baterije. Ukoliko tuđu potrebu poštujete, bez zameranja i prebacivanja, čak i kada ne možete u potpunosti da je razumete, steći ćete njegovo poštovanje i naklonost.

5. Nemojte insistirati da ostane duže i da napušta „zonu komfora“

I sam introvert ponekad sebe primorava na socijalna dešavanja, iako je svestan da mu je potreban odmor. Ukoliko mu je prijatno u vašem društvu i ukoliko se nekoliko puta za redom lepo proveo, ignorisaće signale da mu je potrebna pauza i upustiće se u nova druženja. Ovakva akcija nekada će dovesti do toga da introvert posle vrlo kratkog vremena shvati da se precenio i da bi radije otišao kući. Kada vam to saopšti, nemojte po svaku cenu pokušati da ga zaustavite („šta ćeš kod kuće, ovde je provod“, „biće ti krivo što si otišao“, „ostani još malo, biće bolje“, „šta možeš da radiš kod kuće, a ne možeš ovde“...). Naravno, možete mu reći da biste voleli da ostane i da vam je žao što želi da ode, ali nemojte insistirati. Ako je već odlučio da ide, verovatno je dobro razmislio i shvatio da je takva odluka, u ovom trenutku, za njega najbolja.

Kako bi pokazali pun potencijal provoda, a u nadi da će u prijatelju probuditi želju da pričeka s odlaskom, neki pribegavaju postupcima koji predstavljaju grubo kidnapovanje iz zone komfora. Primer za to su pojedinci koji vuku za ruku i odvlače na plesni podijum, guraju vam u ruke piće koje niste hteli ni naručili, traže muško (ili žensko) društvo koje će vas zabavljati, planiraju vam prevoz kući (koji niste tražili), s ljudima koje ne poznajete... Shvatam da samo pokušavaju da navedu nekog da se predomisli, ostane još malo i lepo se provede. Međutim, takvi postupci često (češće da, nego ne) imaju kontra-efekat i izazivaju dodatnu neprijatnost. Ako neko želi da ide kući, predložite mu da ostane još malo, recite da vam je žao što odlazi i onda ga pustite.

Inače, deluje mi da ovaj scenario nije rezervisan samo za introverte. I pojedini ekstroverti mi se žale da su žrtve sličnih „zločina“. Zato predlažem da se ovakve aktivnosti potpuno obustave.

Sve u svemu, još jednom napominjem da su ljudi individue i kao takvima bi im i trebalo pristupiti. Najlakši način da saznate šta nekom odgovara, a šta ne, je da jednostavno pitate. Ali, učinite to ozbiljno, zainteresovano, bez podsmeha, ne kao da sprovodite anketu ili eksperiment. Ponekad ni sam introvert neće znati šta mu je potrebno, dok sve ne isproba i ne upozna sam sebe. Ako vam je stalo, ostanite otvoreni za razne mogućnosti.

Ono što je vrlo važno je da ne doživljavate introverta kao žrtvu. Ne dozvolite da budete njegov sluga zato što vam je žao da ga ostavite samog, a on se ne buni, jer mu se takav koncept dopada. Svi smo odrasli, odgovorni ljudi, svesni sebe, svojih potreba i okruženja. Nije potrebno da budete nečiji advokat, dadilja, promoter i animator. Vi ste prijatelji, braća, sestre, porodica, rodbina, drugari, jednaki po svemu, samo malo drugačiji.

I jednom kada vidite svog introverta kako je u društvu potpuno procvetao, kako se pokazao u punom svetlu (skoro kao da više nije introvert), znajte da ste deo male grupe odabranih ljudi u čijem se društvu on oseća bolje nego kad je sam i koji pune njegove baterije. A, to će, verujte rečima jednog introverta, biti najveći kompliment koji od njega možete dobiti.

Kolumnu piše: Jelena Radić

Jelena Radić, psiholog koji se ne ograničava psihologijom. Dog-person koji živi s dve mačke.  Ponekad posvađana sama sa sobom, retko s drugima. U begu od prosečnosti i ravnodušnosti, pokušavam da održim dodir sa stvarnošću. Ljubomorno čuvam svoje želje i ideje od stege odrastanja. Verujem u čuda, a ponekad se uplašim da su sva čuda već potrošena. Okružena divnim ljudima, koji me nekad razumeju bolje nego što sama sebe razumem, dok zajedno ćutimo.