U ranija vremena sve je bilo drugačije. Znalo se. Žena se udaje, ne radi, već rađa i bavi se kućnim poslovima ili radi na njivi, živi kod muža u kući, svekrvu zove ‘mama’, domaćinstvo je veliko i postoji jasna struktura i hijerarhija svih članova u njoj. Međutim, sve je toliko danas drugačije, pre svega u kulturološkom, geo političkom, ekonomskom, pravnom, socijalnom i svakom drugom smislu i toliko su tadašnje pozicije i uloge nespojive sa današnjim, da su poređenja zapravo bespredmetna. Danas se i žene i muškarci školuju i rade, industrijalizacija i tehnološki razvitak su doprineli da većina nas živi u gradovima i u stanovima gde je sve na dugme, filozofija života je drugačija, individualizacija naglašena, a suživot šire porodice sve veća retkost.

Kako danas izgleda dinamika odnosa jednog braka sa taštom i svekrvom i u čemu su nam samostalnost, slobode i moderno društvo donele promene?

Kolumnu piše: Ema Cvetković

U mnogim umetničkim delima kroz dugu istoriju, u operama, romanima, filmovima, bajkama, pesmama, veoma je često, dirljivo i srceparajuće obrađivana tema ljubavi između dvoje ljudi koji ne pripadaju istom klasnom staležu. Princ se zaljubljuje u siroticu ili princeza u sirotana, ali njihova ljubav pobeđuje sve prepreke i osuđujuće poglede okoline i ipak uspeju da potom dugo i srećno žive do kraja života u velikoj slozi. Takođe je čest slučaj i da se ispostavi da je ta sirotica zapravo princeza naterana samo da radi teške poslove i obrnuto. Kako god se okrene, ispostavlja se da je zavoleti nekog ko nije iz sličnog klasnog i materijalnog miljea ravno čudu o kome vredi pisati, jer tako nešto prosto ne biva i ne dešava se. Vekovima su brakovi bili ugovarani po dogovoru roditelja, kako bi se rejting, status i porodično bogatstvo umnožavalo, a ne rasipalo, miraz je bio jedan od najbitnijih faktora, a nasledstvo, ime i imanje mladoženje ključna stavka. I čini se da je ljubav bila usko povezana sa finansijama i poreklom. Danas je društvo slobodnije i same sebi biramo partnere, ako ne računamo našeg unutrašnjeg Roditelja i implementirane imperative tokom vaspitanja. Industrijalizacijom i radničkim pokretom svi smo se nekako izravnali, tako da nam aristokratsko poreklo ne znači više ništa bez keša u rukama koji valja zaraditi. Međutim, nakon pada komunizma, nastupio je kapitalizam sa novim klasnim razlikama, jer se mesečne zarade rastežu od 200 do 5000 evra, pa samim tim i čitav stil života i spektar stvari koje radimo i posedujemo postaje drastično drugačiji.

Hajde da vidimo kroz primere Pragmatične Realistkinje i Romantične Zaljubljenice šta se dešava kada materijalni faktor precenimo, a šta se dešava kada ga potcenimo i koliko on zapravo utiče i uslovljava tu fluidnu, nematerijalnu, tajanstvenu, veličanstvenu dimenziju zvanu - ljubav. 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Živimo u svetu koji sve više potencira fizički izgled. Reklame, mediji, paneli, filmovi, moda, kozmetička industrija, na sve strane se agresivno i invazivno propagira određen tip izgleda kao viši ili niži u odnosu na naše specifičnosti, na običnost i prirodnost. Sa druge strane, često možemo čuti da nije bitno kakav je neko spolja, već šta nosi unutar sebe.

Gde je ta zlatna sredina i koliko smo uslovljeni našim fizičkim izgledom kada je u pitanju ono što svi želimo, a to je ljubav?

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Ukoliko ste introvert, verovatno ćete teže sklapati prijateljstva, a površno ćaskanje ponekad je za vas noćna mora. Ako ste ekstrovert, verovatno imate veći broj poznanika i lakše se upuštate u razgovor. Naravno, ovde je reč o pretpostavkama, jer su ljudi, pre svega, individue, bez obzira na to u kakve smo ih grupe kasnije svrstali. Kao što rekoh na početku, introvertima nije suđeno da se druže samo s drugim introvertima (sva sreća), dok se ekstroverti ne druže samo s ekstrovertima. U kombinovanim prijateljstvima, ponekad je teško razumeti šta prija, a šta ne prija, našem prijatelju koji je potpuno drugačiji od nas. Želimo da učinimo sve što je u našoj moći, da se draga osoba oseća prijatno, ali ne znamo gde su granice i koje su nam opcije. Kako bih svima malo olakšala, a kao umereni do potpuni introvert, savetujem nekoliko smernica u pristupu vašem dragom introvertu.

 

 

Kolumnu piše: Jelena Radić