Kažu da je februar mesec ljubavi. Po meni je svaki mesec u kojem volimo i osećamo se voljenima - mesec ljubavi. S druge strane, shvatam zašto je baš ovom mesecu dodeljena prestižna titula: u februaru slavimo Svetog Valentina, Dan zaljubljenih. Zašto obeležavamo ovaj praznik? Kome je namenjen? Da li samo onima koji su zaljubljeni, ili i onima koji su u potrazi za ljubavlju? Ili mu je svrha da vrati izgubljenu nadu onima koji su se u ljubav potpuno razočarali?

 

Kolumnu piše: Jelena Radić

Dan Svetog Valentina, Valentinovo, povezuje se s romantičnom ljubavlju još od kraja čestrnaestog veka. Tradicionalno, svoju ljubav na ovaj dan, zaljubljeni iskazuju poklonima u vidu cveća, čestitki i slatkiša. Neki odlaze i korak dalje (moglo bi se reći i korak bliže korenu ovog praznika), pa zaobilaze komercijalizovani aspekt Dana zaljubljenih i biraju personalizovan poklon, osmišljen s puno ljubavi, pa čak i ručno izrađen. A, tu su i oni koje nazivaju hejterima. To su, u ovom slučaju,  pojedinci koji odlučuju da potpuno zaobiđu komercijalizaciju (a ponekad i potpuno zaobiđu ljubav), pa u potpunosti zaobilaze i ovaj praznik. Među tim pojedincima sam i ja. Nikada nisam doživljavala Dan zaljubljenih kao dan kada volim jače ili imam veću želju da svoju ljubav izrazim kroz poklone i čestitke.

Tek ove godine sam pomislila da Valentinovu možda nisam dala fer šansu i priliku da se pokaže u punom svetlu. Možda moje potpuno ignorisanje ovog dana i svega što predstavlja, nije dobra taktika i nije pravi stav. U životu je retko šta crno ili belo - ili crveno, u ovom slučaju. Zašto ne bih iskoristila taj četrnaesti februar najbolje što mogu, pretvarajući njegov potencijal u sopstvenu dobit? Zakopaću svoju ratnu sekiru, neka Kupidon skloni strele, pa da počnemo...

Ako izuzmemo patetiku, komercijalizaciju i otrcane fraze, Dan zaljubljenih je praznik s divnom idejom i porukom. To je dan koji bi trebalo da nas podseti da u svetu večne trke za poslom i obavezama, postoji i ono nešto lepo, bajkovito, što nam greje srce i čini nas najboljom verzijom nas. Postoji jedna draga osoba koja našoj tami daje svetla, a na svetlu blista. Postoji neko ko nam znači toliko, da nas i sama pomisao na rastanak, boli kao da smo tu osobu upravo izgubili. Onda se prenemo iz strašnog košmara, rasterećeni činjenicom da je voljena osoba samo naša i mi smo njeni.

Ako uložimo samo minut tog četrnaestog februara u emocionalnu analizu i dobijeni rezultat nam izmami osmeh na lice, Valentinovo je izvelo svoju magiju. Samo ta jedna misao već je pobedila sve potencijalne poklone, bombonjere, bukete, večere i izlaske i učinila nas srećnijim nego što bi išta drugo uspelo. Međutim, ako nas je rezultat više zabrinuo nego razvedrio, ako je sa sobom poveo tmurne oblake sumnje i onaj poznati teg u želucu, vreme je da se preispitamo. Možda je to pouka koju sa sobom nosi Dan (ne)zaljubljenih.

Ne želim da deromantizujem Valentinovo, ali, kako bih ga sebi približila, moraću malo da ga ublažim. Neću ovaj dan posmatrati kao praznik, već kao indikator, pokazatelj stanja, upozorenje da se nešto menja ili da je promena već nastala. Valentinovo će postati asocijacija za samoanalizu, analizu parntera i odnosa. Shvatam da je gomila suvoparnih reči u ovom pasusu, već smrtno ranila romantiku, ali dozvolite da probam da redefinišem praznik, jer zaista ne pokušavam da redefinišem ljubav.

Ukoliko ove godine slavite svoj prvi zajednički Dan zaljubljenih, ako ste svež par koji se i dalje upoznaje, iskoristite ovaj praznik na najbolji način i naučite nešto novo o svom novom partneru. Razgovarajte o Valentinovu, željama i mogućnostima. Saznajte da li je to praznik koji vaš partner voli da obeleži uz mirnu večeru i sveće ili uz dobar film, pod pokrivačima. Možda je Valentinovo za njega kapitalistički praznik bez mnogo emocije, a možda jedva čeka romantičan provod u vašem društvu. Bilo kako bilo, čak i ako nemate iste stavove o Valentinovu, bolje ćete se upoznati i bolje razumeti. Možda vam se partner potpuno otvori i tako unapredi vaš odnos i osnaži poverenje. Naravno, poveravanje je najvrednije kada je dvosmerno. Ne bojte se da i sami izneste svoje stavove, ideje i iskustva. Tako će atmosfera ostati prijatna, a partner se neće osećati kao ispitanik na optuženičkoj klupi. Ukoliko razgovor poteče i proširi se na druge teme, to je samo bonus. Otvoren razgovor je znak da vam je sasvim prijatno u društvu drage osobe i da ste spremni da sa njom podelite uspomene, stavove i delić života.

Dodatna dobit ovakvog razgovora jeste usaglašavanje očekivanja. Ponekad smo toliko zaokupljeni sobom, da ignorišemo mogućnost drugačijih ubeđenja i drugačijeg pogleda na svet. Ne nužno pogrešnog, samo drugačijeg. Ukoliko vam se očekivanja po pitanju Valentinova razlikuju, nađite se na pola puta i kompromisom započnite neku novu, zajedničku, tradiciju. Na kraju krajeva, ovo je praznik koji slavi zaljubljenost i zaljubljene i, samim tim, nema za cilj svađe i razlaze. Iskoristite dan koji slavi ljubav i bolje upoznajte svog partnera. Usput, možda saznate i nešto o sebi: koliko ste zaista spremni na kompromise, da li ste i koliko sigurni u sebe, koliko ste sazreli ili se promenili, da li priželjkujete promene...

Sitne promene u rutini mogu da izazovu sumnju u partnera, pogotovo ako smo stari znanci i Valentinovo veterani. Prva pomisao, posebno ako partner sasvim zaboravi datum koji smo do sada praznovali, jeste da mu više nije stalo i da mu nismo prioritet. Međutim, pre nego što na prečac nešto zaključimo i osudimo vezu da propast, uzećemo u obzir i druge mogućnosti. Moguće je da je voljena osoba pod velikim pritiskom, zbog posla, obaveza ili narušenog zdravlja. Ponekad nas sopstvene brige i stres sasvim zaokupe, pa nam pobegne iz vida nečija borba s težim problemima. Osvrnite se oko sebe, razgovarajte. Kompletna ofanziva je ponekad najlakše rešenje, ali je odgovor na nju, skoro uvek, potpuna defanziva. Zato pre napada moramo dobro utvrditi teren i pokazati partneru da smo tu za njega, da se borimo na istoj strani svakog dana, a ne samo četrnaestog februara. Naravno, promene u ponašanju ponekad su rezultat predomišljanja ili emocionalnog dvoumljenja. Zbog svega navedenog je ključno pažljivo analizirati, uočiti promene i ostaviti otvorene kanale komunikacije.

Ponekad je teško pokrenuti priču na ovu temu s partnerom, posebno ako je u pitanju osoba koja je po prirodi zatvorena i ne drži osećanja u rukavu. Nekada je strah glavna prepreka otvorenoj komunikaciji, jer smo paralisani idejom da ćemo možda saznati istinu koju ne želimo da čujemo. Koliko god bili uplašeni, izbegavanje razgovora ne menja činjenice koje su, koliko potencijalno bolne, toliko i istinite. Da, jeste teško suočiti se sa svojim strahovima, ali je još teže živeti u večitoj strepnji i pod velom sumnje. Ukoliko ste, želeći da razrešite sve svoje nedoumice, s partnerom bezuspešno pokušali da započnete neku temu punu emocionalnog naboja, vaša veza ipak nije osuđena na propast. Ponekad je potrebno uložiti mnogo truda i vremena, kako bi se uočio pomak i kako bi se draga osoba napokon otvorila. Na vama je da odlučite da li je odnos vredan tolike žrtve i nesebičnog ulaganja.

I sama teško pokazujem osećanja i retko kada dopuštam da potpuno procvetaju. Večito koristim humor kao praktični odbrambeni mehanizam i sarkastično se zatvaram i prema najbližim ljudima. S druge strane, svesna sam da je moja spona s dragim osobama, ponajpre zasnovana na jakim emocijama. Iz iskustva znam koliko je mučno i iscrpljujuće zaobići zid u komunikaciji, bilo da je reč o tuđem zidu ili zidu koji su podigle naša lična nesigurnost i emocionalna nedostupnost. Prvi korak je osloboditi se okova straha, spustiti gard i razmaći oklop. Da, postaćemo ranjivi i uplašeni, ali to je samo dokaz da smo živi, spremni da volimo i budemo voljeni.

Neki će pomisliti da je ovaj tekst probio rok, jer ovogodišnji Dan zaljubljenih već polako prolazi. Smatram da je tema ljubavi, zaljubljenosti i introspekcije uvek aktuelna. Ipak, nasmejan Kupidon u izlogu, plišani meda i bombonjera u obliku srca, dobar su podsetnik da napravimo pauzu i preispitamo sebe i odnos s dragom osobom. Nekom je potreban samo minut, kako bi utvrdio da je potpuno srećan, ispunjen i zaljubljen. Neko će se preispitivati danima i na kraju doneti važnu odluku. Sve je to mentalno i emocionalno ulaganje, koje dugujemo sebi, partneru i našoj vezi.

Da li smo za ovakvu samoanalizu i analizu odnosa sposobni bilo kog dana, a ne samo četrnaestog februara? Naravno da jesmo. Valentinovo je samo pogodan izgovor da se zamislimo, postavimo prava pitanja i dobijemo potrebne odgovore. Ako ovaj dan provodite s nekim koga neizmerno volite, ko zna da vas obraduje i nasmeje, dodatni bodovi za vas. Ako za Valentinovo samujete, glavu gore. Dan ljubavi može da bude bilo koji dan, ukoliko ga provedete s nekim koga volite. Razočaranje u ljubav je koncept koji se lako ruši u samo jednoj sekundi novog poznanstva, zadržanog pogleda i dobijene pažnje. Ako ste, pak, ljubitelj grožđa i vina, proslavite Svetog Trifuna, praznik pada na isti dan.

A ja? Pokušavam da pod kočnicom držim sarkazam i potrebu da se dokažem kao hejter. Možda se jednostavnost krije u opuštanju, uživanju u lepoti prozaičnih stvari i, izgleda, ne baš toliko prozaičnih praznika. Da se razumemo, uvek ću biti pomalo komplikovana, sarkastična, ponekad nesigurna, često teška i zatvorena osoba. Ipak, možda ovaj put uzmem u obzir šire vidike i dam jednu šansu više, pre nego što ljude, prilike i praznike potpuno otpišem. Možda je to moja magija za ovaj četrnaesti februar. Koja je vaša?

Kolumnu piše: Jelena Radić

Jelena Radić, psiholog koji se ne ograničava psihologijom. Dog-person koji živi s dve mačke.  Ponekad posvađana sama sa sobom, retko s drugima. U begu od prosečnosti i ravnodušnosti, pokušavam da održim dodir sa stvarnošću. Ljubomorno čuvam svoje želje i ideje od stege odrastanja. Verujem u čuda, a ponekad se uplašim da su sva čuda već potrošena. Okružena divnim ljudima, koji me nekad razumeju bolje nego što sama sebe razumem, dok zajedno ćutimo.