U svakom društvu, ekipi, odeljenju, grupi postoji bar po jedan narcis. Oni su veoma prepoznatljivi i ističu se na prvu loptu, jer se uvek nameću da budu u centru pažnje svojim pričama koje su tako osmisljene i našminkane da kao krajnji rezultat uvek izazovu masovno divljenje, a mogu se isticati i svojim ekscentričnim i posebnim izgledom. Bilo da je partnerski, prijateljski ili poznanički odnos u pitanju, sa njima ne postoji fer i recipročan odnos međusobnog poštovanja. Ili ste narcisov fan, podanik, aminovac, obožavalac i perač nogu u prenesenom smislu ili ne postojite za njih, štaviše, mogu vas proglasiti i svojim izdajnikom i neprijateljem, ako pokušate da iz podaničkog stava napravite odnos dva ravnopravna bića. Narcise je stoga veoma teško voleti. U njih se ili zaljubljujemo (a potom neminovno odljubljujemo shvativši ko su i kakvi su) ili ih žalimo, prezremo i zaobilazimo u širokom luku. Kako se narcisi prepoznaju?

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Karakteristike narcisa su nedostatak osnovne empatije koji proizilazi iz njihovog infantilnog doživljaja sebe kao centra svemira, a ostatka sveta kao posluge koja treba da se vrti oko njih, pa su samim tim narcisi poznati i po nedostatku odgovornosti, obzira i moralnosti kada su drugi ljudi u pitanju, jer ne prezaju od toga da navode ljude oko njih da zadovoljavaju isključivo njihove potrebe i egocentriraju prostor, ljude, stvari i vreme oko sebe. Priča o Petru Panu dobro oslikava jedan segment narcistične ličnosti. Ako malo dublje pogledamo psihološki profil Petra Pana, on ne pristaje da odraste i navodi druge dečake širom sveta da sa njim žive u Nedođiji. Nema veze što se roditelji brinu, što im je hladno, što su zarobljeni u svetu zadovoljstava i avantura, što ne idu u školu, jer Pater Pan ima svoju misiju, ideju, plan i svi drugi služe mu da sa njim žive njegov san, a ne svoj. Odraslost je bezveze, dosadna, smor, a večito detinjstvo, leptirići, pustolovine, zabava i igra su kul. Međutim, taj lepršavi moto ima svoju tamnu stranu medalje. Dok nije upoznao Vendi, Zvončica mu je bila najbolja prijateljica, ali kad se pojavila Vendi, on ju je zapostavio. U nezrelosti nema osećaja odgovornosti, brige i empatije, pa da Petar Pan pokaže vernost i lojalnst Zvončici. On potpuno zaboravlja Zvončicu i posvećuje se namamljivanju Vendi na svoj svet fantazija. Da je Vendi ostala u Nedođiji, pojavila bi se neka nova, treća, pa bi Vendi bila ljuta i ljubomorna. Jer na Nedođiji cilj je kumuna, hipi družina, zabava, a ne celina višeg reda i vrednosti poput ljubavi i porodice.   Nezrelost, istraživački duh i avanturizam jesu simpatični i poželjni kada smo po uzrastu deca, ali ako se ponašamo nezrelo kao odrasli ljudi, onda se ta nezrelost u prevodu zove – neodgovornost, bezobzirnost i bezosećajnost. 

Zatim, usled duboke nesigurnosti i krhkog identiteta, narcisi se odlikuju nedostatkom autentičnosti i slobode uma i osećanja, jer su sve njihove misli, osećaji, postupci, pokreti i reči potpuno pod zarobljavajućom vlašću njihove goruće i neprestane opsesije da sebe iznova i iznova predstavljaju drugima kako bi im se svideli, dobili potvrde, hvalospeve i prihvatanja. To predstavljanje je lažno, bombastično, srceparajuće, ružičasto ili svetlucavo, baš kako bi i izazvalo što veći odjek, jer realna, šarenolika, prava slika jedne osobe nikada ne može biti tako fascinantna kao njena ulepšana, bajkovita, fotošopirana verzija. Da bi dobili potrebnu dozu divljenja, bez koje bi se osećali depresivno i prazno, narcisi neretko manipulišu drugim ljudima i njihovim osećanjima, ali ne samo u cilju da bi  im se ti ljudi konkretno divili, već i kako bi preko njihove zaslepljenosti i samim tim raznoraznih njihovih usluga i uslugica koje će im ovi činiti, ostvarili mnoge svoje poslovne i profesionalne uspehe, koji su im od izuzetne važnosti zbog same slave, divljenja i pohvala koje će ti uspesi izazvati. Sam novac i zadovoljstvo materijom kojom se bave veoma malo im znači. Narcisi su veoma često jedinci i veoma često vrlo uspešni ljudi na visokim i prestižnim pozicijama. Uspeh je njihovo najmoćnije sredstvo do glavnog životnog cilja koji imaju – a to su slava, popularnost, pripadanje eliti. S obzirom na osećaj praznine, nesigurnosti, ljutnje i depresivnosti koji je duboko unutar njih, oni se neretko prepuštaju raznoraznim zavisnostima i porocima, burnim seksualnim vezama i vezicama, opijatima i hedonizmu, kako bi im bilo lakše, ali ni u čemu ne mogu uživati, ni u novcu, ni u druženju, ni u umetnosti, jer svako uživanje zahteva slobodu uma i osećanja od opsesije samim sobom i utiskom koji se ostavlja, a njihova glavna zavisnost jeste zavisnost baš od tuđih validacija, hvaljenja i divljenja. Zato ne mogu uživati ni u bliskosti sa nekim, pa ni ni u čemu drugom.

Sećate li se bajke o Snežani i 7 patuljaka? Kao i priča o Petru Panu, i ova priča ima puno skrivenih, dubljih psiholoških pouka. Jedna od njih je profil Snežanine maćehe koja se večito ogledala u čarobnom ogledalu pitajući ga da li je najlepša na svetu. Njoj nije bilo bitno da bude lepa, već najlepša. Kao i narcisu. Nije joj bilo važno što je bogata, velika, uspešna, moćna kraljica, što ima sva zadovoljstva i blaga ovog sveta, pa ni to što Snežana, iako princeza, riba stepenište i radi kao robinja. Njoj je bilo važno da bude najlepša, tj. lepša i od Snežane. Tako i narcisa isključivo goni žudnja za slavom, kako bi ispao bolji od ostalih, moćniji, veći. I u stanju je da bude duboko nesrećan ili agresivan kako bi saterao umišljenog protivnika uza zid. Narcisi poput Snežanine maćehe ne umeju da uživaju u onome što jesu ili imaju. Jer to nikada nije dovoljno. Uvek postoji ogledalo koje im ukazuje da postoji neko bolji. I tako su večiti robovi prestiža. Oni ne umeju afirmativno da se ophode prema bližnjima, jer su svi bližnji opasnost za njihov krh ego. Oni koji su znatno ispod njih, oni su nebitna prašina, a oni koji su tu negde su konkurenti. Dok one iznad treba doseći, a onda ih pretvoriti u prašinu.

Za narcise je eventualni ljubavni odnos sa nekom ženom samo još jedno sredstvo kojim će ili zadovoljiti svoje trenutne fizičke porive ili dokazati sebi da vrede i da su bolji od protivnika kad su takvu ženu osvojili ili im žena eventualno može upotpuniti njihov status, veličinu, položaj, imidž i kredibilitet pred masom, pa tako i ako se i ožene i dobiju decu, porodica će im biti tek još jedan trofej u nizu za njihovu publiku, a ne nešto što samo za sebe ima vrednost koju treba održavati svojom brigom, trudom, vernošću, saosećanjem, poštovanjem. Žena koja pristane da ima takvu ulogu u narcisovom životu ili će gorko patiti obezvređena i obeščašćena i najčešće otići ili će i sama biti manipulativna i bez iskrenih osećanja, jer će narcis i njegov ugled i uspeh služiti pak nekom njenom imidžu i interesu. Za narcise je ljubav tek još jedno poprište gde se mogu takmičiti i dokazati i sebi i drugima da vrede, da su uspešni, da pobeđuju protivnika, da su jači. Na to poprište nagoni ih ljubomora prema konkurentima i želja za osvajanjem, a ne nakakva nežna osećanja koja osećaju prema dotičnoj ženi, želja za bliskošću, intimnošću, povezanošću i pripadnošću. Nažalost, narcisi su potpuno nesvesni svojih motiva, svog pravog stanja i svoje strukture pa često možemo čuti iz njihovih usta upravo veoma ljubavne, romantične i dirljive izjave koje su ništa drugo nego manipulativno osvajanje publike ili pojedinca do čije nakolonosti mu je stalo ili je u pitanju pak deluzivno improvizovanje na temu koja postaje neprepoznatljiva usled količine umišljanja. I na kraju, jedna od glavnih karakteristika narcisa je strah od emotivnog vezivanja.

A sada da vidimo otkud sve to i kako je sve to nastalo u narcisu.

Kada se beba rodi, ona je u prvih godinu dana potpuno i fizički i psihički zavisna od majke, njenog prisustva, osmeha, mleka, dodira, topline. Medjutim, između prvog i drugog rođendana beba polako počinje da se okreće svetu i ljudima oko sebe. Upravo u tom periodu, ako beba ne naiđe na odobravanje majke da eksperimentiše, da se osamostaljuje i istražuje, ako oseti majčinu posesivnost, kontrolu, kritičnost, ljutnju, strah da će joj se nešto destiti ako se polako odvaja i osamostaljuje od majke, ako beba tada oseti negodovanje, neodobravanje, pritisak da mora biti uz majku, ako oseti strogoću i hladnoću, ako doživi emotivnu kaznu i ucenu za svoje pokušaje da bude slobodnije, opuštenije, da rizikuje i odrasta, ako doživi majčinu nedostupnost i odsutnost kao odgovor kada želi posle malog istraživanja da se vrati u majčino okrilje  – tada beba doživljava traumu odvajanja, shvatajući da njeni prirpdni impulsi za separacijom nisu dobrodošli.

Majke koje su u lošim brakovima i koje od muža ne dobijaju potrebnu ljubav, majke koje imaju samo jedno dete koje su kasno ili jedva dobile, majke koje su dominantne, sklone kontroli, majke koje su perfekcionisti, koje ne dozvoljavaju nikakve rizične situacije svom detetu, majke koje roditeljstvo shvataju kao nauku ili firmu u kojoj su direktorke, majke koje su nesigurne i depresivne, majke koje preuzimaju na sebe sve detetove obaveze i odgovornosti usled sindroma žrtve koji gaje - sve one imaju potrebu da vezuju decu za sebe, da ih čine zavisnima od sebe i da produžavaju simbiozu sa detetom u nedogled koja bi se morala blagovremeno i postepeno završiti do dečijeg drugog rođendana zarad zdravlja i sreće tog deteta. Kada dete naiđe na neodobravanje majke nakon što je pokušalo da se osamostali, ono postaje uplašeno da će izgubiti majčinu ljubav i na sve načine pokušava da se ponovo dopadne majci kako ga ona ne bi napustila i kažnjavala. Tako žrtvuje svoj identitet za naklonost majke, svoju autentičnost, iskrenost, istraživački duh i potrebu da bude deo sveta. Ostaje u simbiozi sa majkom, kako majka ne bi bila tužna ili ljuta. Tada još počinje da gradi svoju lažnu ličnost i od tada pa do daljnjeg provodi sve svoje vreme u dodvoravanju najpre majci, a potpom publici od koje nastavlja do kraja života da traži pažnju, potvrdu, divljenje, sve ono što je majka trebalo da pruži detetu bezuslovno u fazi pokušaja separacije.

Tako se narcis zapravo nikada nije uspeo da odglavi iz simbiotske faze sa majkom. Večito je ostao gladan njene ljubavi, a kasnije se bunar bez dna na kome se pokušavao još tada bezuspešno napiti samo zamenio drugim ljudima i masom. Od deteta koje čezne za majčinom ljubavlju, pretvorio se u dvorsku ludu i glumca koji čezne za prihvatanjem okoline i sve će postati ako treba samo da dobije što veće priznanje. Duboko ukorenjen strah od vezivanja i bliskosti upravo proizilazi iz strah od povređivanja, preplavljivanja, ucenjivanja, kontrole i uslovljavanja ljubavlju koje su doživeli od majke u prvim godinama života. Tako su postali trajno opečeni na ljubav u pravom smislu te reči, jer svaki vid dublje povezanosti sa nekim tumače kao opasnost koja ih je jednom zakačila. Zato su u stanju da beskompromisno napuštaju svoje partnere, da se brane bezosećajnošću, promiskuitetom, varanjima, perfekcionizmom i previsokim standardima ili nemogućim misijama i fantaziranjem od svake mogućnosti da zaista uđu sa nekim u pravi odnos ljubavi.

Veza sa narcisom obično kreće potpuno bajkovito. Od njega ćete čuti u startu najromantičnije hvalospeve na račun vaše lepote kakve vam nikada ni jedan muškarac neće dati, zatim koncentrat najsrceparajućijih ljubavnih izjava koje se inače dozirano iskazuju tokom 10 godina samo u nekim krucijalnim trenucima, zatim najpotresnije i najdublje fantazije o vama dvoma kao idealnoj, filmskoj i jedinoj pravoj, fatalnoj ljubavi, kao i o vašoj budućoj sreći, deci i životu, zatim, prosiće vas direktno i jasno nameračen da vas ima obigravajući oko vas kao najzatreskaniji zanesenjak na svetu, šaljući vam neočekivane poklone i pišući vam dirljiva pisma krcata poplavama osećanja. Međutim još u toj prvoj fazi, ako ste mudre, možete primetiti da njegova zaljubljenost u vas uopšte ne prati vaš stvaran odnos.

Ako ga zamolite za neku sitnicu koja vam znači da je uradi za vas, možete doživeti da vas hladno iskulira i zaboravi na to, iako vam je čak isti dan rekao da vas obožava. Ako počnete da mu pričate nešto o svom detinjstvu, svakodnevnici ili nekom svom iskustvu, možete doživeti da vas hladno preseče, jer navodno mora da ide i nema više vremena, a zapravo to je zato što narcis, iako zaljubljen u vas, nije u stanju da vam se zaista posveti, da vas sasluša, da učini nešto za vas. On će vas uvek zvati onda kada njemu to odgovara, da bi on pričao svoje priče, da biste mu vi bili publika, da bi se on vama otvarao i da biste vi njemu veličali ego. Kad god pokušate da ga kontaktirate zato što je vama potrebno da se vi čujete sa njim, ispričate mu nešto vaše, ili vam treba uteha jer vam se nešto loše dogodilo, ili ste bolesni i usamljeni i treba vam malo pažnje ili vam treba pohvala za nešto što ste uradili, osetićete hladan tuš, zvaničnost, užurbanost i odrađivanje u najboljem slučaju.  Ako i pričate o  budućnosti i vama kao paru, primetićete jasno da on ni u jednom scenariju nije spreman da se odrekne nekog svog puta ili plana zarad vas dvoje i da jedino što dolazi u obzir jeste da se vi odreknete onoga što vama znači kako biste opstali na duže staze, dakle, da se vi prilagodite njegovom putu i budete njegov privezak, skupoceni inventar, upotpunjivač i osveživač vazduha, kučence pratilac na njegovoj misiji samo njegovih ciljeva.

Nema tu mesta kompromisu ili dogovoru. Ili ćete se svega svog odreći, svog grada ili dece i njihovih potreba, svojih prijatelja i rodbine, svoje karijere i posla i biti njegova verna muza, hostesa, sekretarica, pomoćnica, dušebrižnica, kuvarica, spremačica, sluškinja, pratnja i tome sl. Ili ništa od vas. On nikada neće rizikovati svoj dugo građeni imidž i reputaciju, kako bi to prokockao za nekakvu ljubav koja bi mu oduzela ime, slavu, rejting i samim tim obožavaoce. Ljubav da – ako se uklapa u njegovu priču i može da mu posluži kao nadogradnja imidžu. U protivnom – ne. Takođe, možete još u toj početnoj fazi primetiti njegovo veliko omalovažavanje i potcenjivanje vaših bivših partnera, potrebu za takmičenjem i pobeđivanjem nekoga do koga vam je možda još uvek stalo, jer kao što smo rekli, na ljubavni odnos ga motiviše takmičarski duh samopotvrđivanja i nadmetanja sa konkurentom, a ne želja za bliskošću. Zato narcisi neretko vole da se približavaju udatim i tuđim damama i damama u komplikovanim vezama, jer tu vide mogućnost da onog drugog pobede, da mu preotmu plen, da ga ponize i dokažu da su bolji. Kod same žene nemaju tu satisfakciju. Kada čujete kako ima potrebu da ponizi vašeg sadašnjeg ili bivšeg partnera, najboljeg druga ili svakog muškarca sa kojim imate bliskije kontakte, to je ta priča. Kod njega ne postoji suštinsko poštovanje drugoga. Samo nadmetanje. Njegova nesigurnost ne dozvoljava ni jednog muškarca u vašem krugu onih koje poštujete. I na kraju, čak i u toj početnoj fazi, primetićete da narcis ima potrebu da vas ponizi, da obezvredi vaše uspehe ili da se uopšte i ne obazire na njih od priče o svojim sopstvenim, da vas gleda kao nekog ispod, nekog drugorazrednog, nekog ko bi trebalo da skače od sreće što mu on posvećuje svoje vreme, nekog čiji su život, poreklo, projekti, misije i želje bezvredni i obični, dok su njegovi znatno posebniji i bitniji. Narcis nije sposoban za odnos i sva njegova romantika i verbalizacija ljubavi jesu samo jedna slatka žvaka koja nema nikakve veze sa ljubavlju u svojoj suštini.

Takođe, prepoznaćete narcisa još u prvoj fazi upoznavanja po tome što je okružen ženama i ima dosta obožavateljki koje su zaljubljene u njega. Narcis je, kao što smo rekli, zavistan od pažnje i potvrda. Njemu zato nikada nije dovoljna jedna žena na koju je fokusiran. On će uvek vrteti nekoliko paralelnih priča sa sve sličnim taktikama zavođenja. Čak iako ste mu vi najvažnija meta, njemu će biti potrebno da oseti zaljubljenost od bar još dve žene pored vas. Zato su narcisovi inboksi puni i raspored susreta bogat. Oni uvek i pored one glavne koju navodno vole imaju još par njih u rezervi da se dohrane naklonošću. Oni nisu sposobni da budu verni i dosledni ni jednoj, jer im je uvek potrebno mnogo više od onoga što im ta jedna, makar i najbolja, može pružiti. Koren toga opet leži u strahu od napuštanja i samoće, tj. u onom iskonskom strahu od onog stanja kada ih je majka uslovljavala, a bila je jedina i svo svoje poverenje i ljubav su njoj ukazali, jer nisu imali alternativu.  Ako primetite da postoje žene koje su zaljubljene u njega pored vas, zapitajte se šta on to radi sa njima pa su zaljubljene. Svakako podstiče, održava, gaji, neguje i potpiruje tu zaljubljenost baš onako kako je izazvao i vašu, ali vam te detalje i pozadinu ne govori. Nego se još čudi pred vama kako to da ga žene toliko jure.

Ako se ipak oglušite na sve ove signale i zaljubite se u njega, pokazujući mu svu svoju naklonost, emotivno otvaranje, pa i seksualnu spremnost, tada dolazi do preokreta. Taman što ste pristale da se udate za njega, taman što ste na njegova ’volim te’ konačno odgovorile sa svojim ’volim te’, taman što ste se i fizički otvorile, taman što ste pristale na sve, pa kud puklo da puklo, samo da budete sa njim, on je napravio korak unazad i povlači se. Međutim, ne radi to pošteno, iskreno, otvoreno, već skriveno i na finjaka. Tako da sve ostane kao do tada, da može da vas cimne kad god mu ustrebate seksualno i psihološki, ali vas drži ipak neverbalno na distanci. Ako ga pitate šta nije u redu, sve je u redu, ali jasno da je napravio rez. Narcis ne želi da vas izgubi, trebate mu. On ne postupa časno, odgovorno, pošteno, pa da raskine sa vama, on nastavlja da vas koristi u ime priče o ljubavi koju vam je prosuo, ali zapravo već uveliko nalazi novu metu osvajanja. Jer – vi ste osvojeni i okačeni o zid. Sada mu treba nov doping samopouzdanja. Sa vama će igrati vruće hladno igru tek da vas održava u orbiti da mu skroz ne pobegnete, ali i da imate dovoljnu distancu kako bi mogao da se posveti novim metama. U slučaju da se ne zaljubite, a da nastavite komunikaciju sa njim, može se naljutiti na vas proglasivši vas manipulatorkom, jer ne potpadate pod njega emotivno, ali ste tu i dalje i dogrevate ga, a neretko vas može i idealizovati napravivši od vas famoznu, fatalnu ljubav kojoj nema ravne, a koja mu je potrebna kako bi izbegao bliskost hraneći fantaziju o vama dvoma i kako bi iznova oživljavao traumu večitog osvajanja majčine ljubavi, koja se ne može oživljavati sa ženom koja ga prihvata i voli. U slučaju da baš stvar toliko daleko dogura da se udate za narcisa, jasno je iz svega navedenog da vam ne može biti ni veran, niti posvećen, niti saosećajan prema vama, niti vas može poštovati kao ravnopravnu individuu i ljudsko biće. Jedino što eventualno možete dobiti tim brakom jesu  određeni materijalni i statusni benefiti. Što je neuporedivo mizerno naspram sreće prave ljubavi i vašeg ličnog dostojanstva.

I na kraju, setimo se Gastona iz čuvene bajke Lepotica i Zver. Hvalisav, arogantan i mišićav Gaston bio je navodno najbolji dasa u gradiću. Međutim, ništa mu nisu značile sve cice koje je već zaveo i izgustirao. On je hteo samo Bel, onu koja ga je odmah prozrela kakav je i kulirala. Ona koju ne može da osvoji je bila prava meta za njegov takmičarski, nesigurni i narcistični duh. Iako je umišljao da je voli i prosio nebrojeno puta, paralelno sa tim ponižavao je njenog oca Morisa nazivajući ga ludakom, ismevao njenu strast prema knjigama i uprkos mnoštvu signala koje mu je  ona davala da nije zainteresovana za njega kao muškarca, on je sujetno insistirao da ona bude njegova, jer mu arogancija nije dozvoljavala da prihvati odbijanje. Bel je na vreme primetila da tamo gde nema poštovanja tuđe volje, već nametanja i prisvajanja, da tamo gde nema spontanog razvoja obostranih emocija kroz vreme i to bez pritisaka i fatalnih, manipulativnih, zavodničkih izjava i da tamo gde postoji ponižavanje okoline i takmičarska, hvalisava opsesija, da tu ne može biti ni ljubavi, ni sreće u zajednici. Ako prepoznamo signale narcisa na vreme, izbeći ćemo čitavo jedno grozno i mučno poglavlje života, pa samim tim sebi pružiti nešto mnogo vrednije i lepše. 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.