Pre izvesnog vremena smo vam obećale da ćemo snimiti video na temu kakvo je bilo naše iskustvo sa virusom kovid-19. Sada je već prošlo dva meseca od kako smo Ivana i ja bile pozitivne, a nakon toga naravno i negativne na kontrolnom PCR testu, i sve ovo vreme želimo sa vama da podelimo svoje iskustvo. I mada bi nam pre samo godinu dana verovatno bilo u najmanju ruku lucidno da pišemo na temu kako smo preležale virus, ovog puta je situacija drugačija - jer je covid-19 postao naša svakodnevica, a osim fizičkih simptoma onih koji se zaraze, o kojima ću vam kasnije u tekstu svakako pisati, tu su i oni psihički, i na njih treba posebno da obratimo pažnju. Strahovi, anksioznosti sa kojima se suočavamo, i stvarnost koja je sada već postala jedna ozbiljno dobra replika nekog naučno-fantastičnog filma u kom virus uspeva da pokori ceo svet, na koju se čak polako i navikavamo, stvarni su i o njima treba da govorimo. Treba da govorimo jer nam je tako lakše, i jer ne treba da potiskujemo kako se osećamo, jer posledice suočavanja sa ovoliko izmeštenom situacijom, koja je uspela da nam poljulja život na kakav smo navikli, zaista nisu samo fizičke po one koji se razbole, i koje na svu sreću u velikom broju slučajeva predstavljaju blagu kliničku sliku, već su i psihičke, i one mogu da nas poraze, zalede, uvuku u začarani krug.

Sve je ovo razlog zbog kog smo želele da svoje iskustvo sa korona virusom podelimo sa vama, ali i naša potreba da o tome progovorimo. Na kraju nismo izabrale formu videa, već pisanu reč, a Ivana je prepustila meni štafetu kada je beleženje te iste pisane reči u pitanju. Meni se onda učinilo da to može biti nova tema za kolumnu, i otuda ovaj tekst sada pred vama baš u tom obliku.

U nastavku sa vama delim naše lično iskustvo sa korona virusom - kako smo se osećale fizički, a kako psihički, i kako smo savladale različite izazove. 

Kolumnu piše: Ana Pupovac Ristić

Danas govorimo o ljubavi! O ovoj temi je izgleda sve rečeno, ali ja smatram da postoje tajne o kojima se ne govori. Ljubavni saveti nekad zaista umeju da nas zbune, a kada smo u potrazi za rešenjem, trebaju nam konkretni koraci. Drage dame, ove savete nemojte zapisivati u planer, primenite ih odmah na svom partneru. Pišem vam iz svog iskustva, jer sam shvatila da svaka veza može da postane i ostane srećna, samo ako na njoj radimo svakoga dana. 

U nastavku saznajte moje ljubavne recepte za bolji odnos u vezi i braku. 

Suze, u različitim mitološkim pričama i narodima sinonim su za lepotu, strast, čistoću duše. Nekada plačemo zbog srećnog kraja, a nekada zbog izazovnog početka. Često plačemo uz filmove. Nisu li u tim trenucima suze znak ljubavi? Jer, ipak, zavoleli smo omiljenog lika, saosećali sa njegovim tugama i željama, a sada kao da ga puštamo u naš svet! Osećamo li se tako sa ljudima oko sebe? Kada i koliko plačemo radi tuđe sreće, a koliko radi sebe, jer smo jednostavno tužne?

U nastavku pročitajte moje lično o plakanju, ali i savete koji će vam pomoći da se ne stidite svojih suza.

Postoje teme, događaji, ljudi, interesovanja, mesta koja smo posetili ili o kojima maštamo, osećanja – pritajena ili osvešćena, i još dosta toga u našim životima, što ima potrebu da dobije svoj pisani trag. To se dešava uglavnom tako što mi sami imamo potrebu da ih preselimo iz naše glave, misli, svakodnevice, na hartiju ( u savremenoj verziji u neki digitalni dokument, a sticajem okolnosti i u ovu rubriku). A pisana reč je ona sa kojom se družim oduvek. Ipak, nisam mislila da će prvo zvanično „online“ pojavljivanje od strane moje malenkosti, u rubrici Kolumne, biti štivo baš ovakvog sadržaja. Uvek sam zamišljala da će to, recimo, biti tekst o, da citiram naslov svog omiljenog romana – „nepodnošljivoj lakoći postojanja“, koja bi verovatno značila onu lakoću postojanja koju sa sobom nose putovanja. Dakle, scenario u glavi spreman – putopis koji samo čeka da bude napisan, uz ispijanje čaše omiljenog crnog vina. Ipak, kako je to govorio veliki Crnjanski – „slučaj komedijant“ se pobrinuo za drugačiji razvoj događaja. I tako, umesto putopisa, dođosmo do sasvim drugačijeg žanra.

A čime je ova kratka horor priča zaslužila da bude napisana, saznajte u redovima koji su pred vama. 

Kolumnu piše: Ana Pupovac Ristić