Pored svih problema sa kojima se susrećemo mi žene smo sklone ogovaranju i ovde moram da se ograničim i kažem samo žene iz moje okoline. A sve to kako me u komentarima ponovo ne bi izvrgli ogovaranju. Šalu na stranu odlučila sam da se posvetim temi o kojoj se ćuti, temi koja dotiče naše pisihičko zdravlje i sa kojom je mnogima kao i meni do sada bilo teško da se izborim.

Da li je stvarno žena ženi vuk?
Ili smo samo vukovi boljima od nas?

Kolumnu piše: Minja Miljuš

Tokom dosadašnjeg života imala sam nešto drugačija interesovanja, vodila su me u pravcu izolacije od drugih ljudi jer zaista vam za pisanje knjige nije potrebno društvo. Društvo vam nije potrebno ni dok pišete, ali ni dok meditirate, radite jogu ili učite. Sad pre nego što pomislite da sam prosvetljena osoba, megalomanskih shvatanja moram da vam kažem da imam prosečan posao, prosečnu kilažu i da se bavim jogom kako bi održala kičmu pravom.

Kroz prethodne redove želela sam da vas upoznam sa svojom prirodom koja nije društvena, bar ne u dozi koja se očekuje u današnjem svetu.
Šta je uopšte društvenost? Pitanje je koje iznova sebi postavljam!
Kako se definiše društvenost u dašanjem svetu? Kako biti društvena osoba kada nas guše frustracije i traume koje većina ljudi koje poznajete vuče iz detinjstva?

Moram da vam kažem da sam u dosadašnjem životu, a imam 26 godina, prolazila kao i svi kroz različite loše ali i dobre faze. Neću vam pričati o svojim propalim poslovnim idejama ili raskidima, jer svako sa sobom nosi svoje boli koje su za njega najveće. Kroz različita iskustva imala sam pored sebe prijatelje za koje sam mislila da me podržavaju, da me razumeju bolje od moje porodice i da su mi oslonac. Kasnije sam kroz proces sazrevanja došla na ideju da radim na sebi, shvatila sam da rad na sebi ne podrazumeva poslepodnevno sedenje na klupi sa drugiricom i beskrajne, ne produktivne razgovore. Zakazala sam psihoterapiju!

Proces psihoterapije je mukotrpan, meni je bilo potrebno oko godinu dana da spoznam svoju okolinu na realan način i suočim se sa njihovim karakterima. Sad vi očekujete da vam kažem kako sam uvidela ko zna kakve istine, a zapravo ih i vi sami znate samo ne želite sebi da ih priznate.

Ma dajte, sigurna sam da znate da vaša bliska drugarica i nije toliko bliska jer vas je u prolazu suptilno ponizila pred komšinicom. Sigurna sam da ste kraičkom oka uhvatili podozriv pogled na svadbenom veselju svoje drugarice iz detinjstva. Samo ste ih potisnuli jer su vas kao i mene roditelji tokom detinjstva ubacili u program finoće, stavili vam ružičaste naočare i ubedili da je loše voditi se svojom intuicijom i biti iskren do srži. Psihoterapeuti širom sveta ističu da deca preuzimaju ovakav obrazac ponašanja u trenutku kada ih roditelji nagovaraju da poljube ili pozdrave rođaka i komšiju koji im se ne dopada, a pritom to deca ne žele. Zatim dete stvara pogrešnu sliku da ako izražava svoje prave emocije neće dobiti roditeljsku ljubav i stavlja svoju intuiciju i istinu u drugi plan.

Vi to ne radite?
Ma stvarno hoćete da mi kažete da vas niko nikad nije suptilno ponizio ili uvredio a vi ga poslužili dezertom, za vlastitim stolom u vlastitoj kući?
A šta je onda sa svekrvama?

Na moje pitanje ‘’Zašto je žena ženi vuk? ,, zašto se pravi generacijski jaz koji traje vekovima i zašto ne možemo da budemo jedna drugoj podrška nisam dobila nikakav odgovor. Moramo da menjamo svoje obrasce ponašanje iz detinjstva, jer ako vas je majka iz nemoći i najbolje namere učila da budete ‘’dobre i poslušne,, te uvek klimnete glavom i poslužite kolač možda ste kao ja gadljive na ogovaranje ali se setite da postoje i one žene koje su od malena slušale ogovaranje, čija je majka zaboravila na svoj kolač ali nije zaboravila da zaviri u tuđu šerpu.

Sem toga, zašto nas ja ponovo delim?
Ukoliko ste ovo pomislili,  prema mišljenju mog psihoterapeutima u vama se uključio prekidač za naučeno ponašanje u detinjstvu, preobratili ste se u poslušnu devojčicu. Ukoliko me pak sad psujete, preobrazili ste se u nešto drugo.

U svakom slučaju, želim da vam kažem da ne moramo da se delimo, da ne moramo da provodimo vreme sa toksičnim ljudima i da postoje pozitivne žene. Kada sam u sebi izlečila naučene obrasce ponašanja toksični ljudi iz moje okoline su nestali, pojavile su se devojke sa istom vibracijom. Javile su mi se poznanice koje godinama nisam srela i koje su me dočekale sa osmehom , a otišli ljudi koji nikada nisu ni trebali da budu tu.

Ja vas zapravo pozivam da budete hrabre i da prestanete da se pitate zašto nismo jedne drugima podrška već da budete podrška sebi. Kada smo sebi podrška onda odišemo mirom i privlačimo u svoj život mirne ljude koji su zadovoljni sobom. A onaj ko je zadovoljan sobom zaista može da uživa u životu.

I znate šta?

Sada kada mi suptilno kažu kažu kako je moja haljina divna ali prekratka ja se nasmejem i kažem da volim da budem gola, jer oni me očigledno golom i vide.  A znate šta ja vidim pred ogledom? Zgodnu devojku koja je ponosna na svaku sferu svog života.

Može li bolje do toga?