Da li vam se ponekad čini da svi žive zanimljivije živote od vas? Da su savršeno zategnuti i preplanuli, bez obzira na doba godine? Da li se parovi tako ludo provode, i ponedeljkom? Jedu po skupim restoranima u sred radnog vremena, ili putuju na daleke destinacije? Okruženi su prijateljima, uvek nasmejani... Imaju partnere koji im kupuju hiljadu i jednu ružu i prave iznenađenja. Imaju decu za primer... Ako je vaš odgovor ne, onda verovatno niste često na društvenim mrežama, ili ste baš flegmatični. I na tome vam čestitam.

Verujem da se većina makar jednom osetila usamljeno, nedovoljno dobro ili atraktivno, poželela da ima više novca, ili čak slaže da bi bila deo tog „sveta“. Kako je do toga došlo?

Otkrivamo u današnjoj kolumni!

 Kolumnu piše: Ivana Sklodowska

Pre pojave društvenih mreža mi nismo znali određene detalje tuđih života. I život bez tih informacija se odvijao sasvim dobro. Budimo realni, ljudi su oduvek bili zainteresovani da vide kako onaj drugi nešto radi i šta ima, ali nam te informacije nisu bile dostupne.

Danas su one na klik od nas. Znamo o drugima možda i više nego što bismo želeli. Od čega je dosta stvari preuveličano ili neistinito. Ljudi pokušavaju da se predstave na najbolji mogući način, što je i razumljivo. Ali ako svako želi da pokaže da je u nečemu poseban, to postaje utrkivanje „ko će bolje“ i to ide u nedogled.

Ako je Marija danas kuvala pastu sa lososom i avokadom, meni će moj pasulj odmah delovati manje privlačno. Ja sam možda zadovoljna u svojoj vezi, imam brižnog i pažljivog dečka. Ali, nije mi pravo kada vidim da je Anđelin dečko kupio velikog plišanog medu i buket ruža, što moj dečko nikad nije uradio. Odmah se postavlja pitanje, šta to Anđela ima da ja nemam.

Kako je Anđela uspela da postane takva žena, koja ponedeljkom ide u spa centar, sredom dobija mede, a u petak ide na vikend putovanje. Svakog vikenda! Ona je uvek sređena, to se da videti. Ima lepu garderobu i uvek isfeniranu kosu. Čak sa lakoćom kombinuje neke čudne kombinacije, i to joj ide od ruke. Zašto ja ne mogu tako? 

Primera je mnogo, ali je suština jedna. Svakodnevna izloženost idealnim predstavama tuđih života nam ne dozvoljava da uživamo u svom. Uvek žudimo za nečim što drugi imaju, a zadovoljstvo od postignutog traje kratko.

A šta ćemo sa idealima lepote?

Nerealna očekivanja koja se tiču proporcija i oblina ili propagiranje lažno prirodnog izgleda? Ne znam šta je pogubnije za mlade devojke koje tek stvaraju predstavu o sebi i svom telu. Kultura je oduvek propagirala određeni tip lepote kao privlačan, to nije ništa novo. Međutim, ono što danas filteri i aplikacije za obradu fotografija omogućavaju čini problem još ozbiljnijim.

Više nije problem to što želim da izgledam kao model ili glumica... Ja to danas mogu da izlažiram i takvu sliku sebe predstavim svetu. Onda za tu sliku dobijem pohvale i komplimente, što me na trenutak učini srećnom. Međutim to nisam prava ja. Ja tako ne izgledam. A pošto svi vole tu lažnu sliku mene, ja se osećam još nezadovoljnije i dobijam potvrdu da nisam dovoljno lepa.

Pa ipak, nije sve samo crno. Retko šta je loše samo po sebi, pa tako i društvene mreže. Sve zavisi od toga kako ih koristimo. Važno je da, zarad sopstvenog mira i zadovoljstva, pametno odaberemo sadržaj kome smo izloženi. Ako vas neko nervira sakrijte njegove objave. Ako primećujete da u nekoj sferi života niste zadovoljni, razmislite šta je uzrok. Šta je to što biste želeli da menjate i da li je to zaista autentično vaša želja. Ili vam je ona nametnuta kroz sliku toga kako drugi žive.

Jedite svoj pasulj. I to ga jedite tri dana, ako vam se jede. Možda ćete baš vi biti uzor nekome da živi svoj život kako oseća i želi.

Kolumnu piše: Ivana Sklodowska, diplomirani psiholog - psihološki savetnik i psihoterapeut u edukaciji