Februar je mesec u kome svuda vidimo simbole ljubavi, od izloga, do vikend ponuda za zaljubljene ili popusta za parove. Stalno se pitam kako li se oseća ona grupa nas koji nemaju svog para ove godine? Ili ga nema već neko vreme? Filozofija globalne potrošnje mnoge može dodatno saterati u ćošak usamljenosti. Ali možda je baš to povod za rad na sebi. Za ulaganje u nas same, jer to je investicija koja nema rok trajanja.

Koliko je važna ljubav prema sebi i zašto postaje neophodna u ovom brzom svetu, otkrivam u današnjoj kolumni!

 Kolumnu piše: Ana Filip Nikolić, psiholog i psihoterapeut

Pre par godina se malo uopšte o tome pisalo i pričalo. Mi smo i dalje ona generacija koja se oseća da je sebično brinuti o sebi. To je jedno od iracionalnih uverenja koje smo dobili u nasledstvu od predhodnih generacija, gde se podrazumevalo da je dete u službi roditelja, da se njegove granice zanemaruju pod velom “Šta dete zna?” i valjda roditelj zna najbolje sa odličnom odbranom “Ko je mene pa šta pitao…”. I tako smo odrastali i mi i oni, I mnogi naši preci.

Mi se danas budimo, pokušavamo sebi da damo ono što nismo dobijali kao deca, jer jedino tako ima smisla. U protivnom reskiramo da budemo sopstvene žrtve, drugih, ili sistema.

Koji su to saveti kojim možete otpočeti rad na sebi i negovanje ljubavi prema sebi? Možete pre svega početi od nečega krajnje bliskog sebi, od svojih emocija. U psihologiji, volimo da kažemo da je bitno da sebi dozvolimo ispoljavanje emocija.

S jednom bitnom napomenom - da su naše emocije, ma koliko se činilo jake, destruktivne, neuvažene one i dalje naše, i samo su jedan deo nas. Ne i mi celi. Dakle naše emocije su bitne, deo su naše energije, bitno je da ih uvažavamo, na isti način kao što smo naučeni da poštujemo autoritet, ili nekog drugog baš tako bi trebalo da uzvratimo brigom i respektom prema samom sebi.

To nas dovodi do sledećeg dela ljubavi prema sebi, a to je negovanje svojih granica. U patrijahalnom sistemu vaspitanja, onom što ga nazivamo i tradicionalnim, bilo je bitno kako je drugom, šta misli i oseća stariji, odrastao, što nas dovodi do toga da, kao zrele osobe danas da više brinemo kako je nekom drugom, ali ne i kako je nama.

Ovo često vidim kod svojih klijenata i svakako deo našeg rada biva oslobađanje od tuđih pravila, i oslanjanje na svoja čula i potrebe. 

Ovde je takoe teško probiti se, jer sećate se uverenja s početka teksta o sebičnosti. “Kako ja da mislim o sebi, zar to nije sebično, razmaženo…nezahvalno.” Kada krene da se otvara ovaj kofer svesti mi osećamo krivicu, težinu, te često od svega odustanemo. Popuštamo i vraćamo se na početak priče gde se ponovo osećamo usamljeno, ozlojeđeno, maleno, nekada i sasvim nedovoljno važno.

Da bismo bili zadovoljni i slobodni u svojim željama, suštinski, kao odraslim osobama nam ne treba odobrenje. Sve to možemo sami. Ali i ovde možemo naići na još jedno iracionalno uverenje koje govori o poslušnosti.” Moraš biti poslušan, jer to znači da si dobar, a ako si dobar onda si i bitan, onda te vide, čuju.” Naravno da postoje i mnoge posledice po dete koje nije poslušno, što uporno pokušavamo da izbegnemo kao odrasle osobe jer nas vraćaju na mesto gde ne želimo da se vratimo.

Sledeće na meniju je svest o tome da smo sposobni za velike i bitne stvari. Poput položenih ispita, svakog izlaska iz zone komfora, zarađenog novca, naučenog jezika, svakog uspeha i napretka kog nismo dovoljno svesni, jer se to negde podrazumeva. Nabrajanje svih uspeha na jednom mestu dovodi nas do osećaja sigurnosti, jer uspeh je deo naših veština, a veštine i znanja su deo nas, tako da je to nešto što možemo uvek da pripišemo sebi.

I za kraj, probajte da negujete svoju važnost, vi ste vredni samim svojim postojanjem. Većina mojih klijenata u ovaj deo sumnja, ali na kraju puta shvate da su se dragoceni rodili i da su im dragocenosti samo oduzimale okolnosti, ljudi, događaji.

 Kolumnu piše: Ana Filip Nikolić, psiholog i psihoterapeut

"Psihoterapija je moja ljubav, građenje odnosa sa klijentima je nešto što me ispunjava i zbog čega rastem svakodnevno. Nije bilo lako upustiti se u ovu avanturu, ali sam sigurna da svaki minut utrošen u sebe niko ne može oduzeti."