Da li si i ti deo kluba “Evo od ponedeljka ću”? Ili ti je potrebno da te neko ili nešto stalno podseća zašto je važno da ne odustaješ ili da si dobra u tome što radiš? Razlog tome može biti manjak motivacije. To je ujedno i savršen izgovor na koji se lako možemo navići. Zašto je oslanjanje na motivaciju problematično? Pre svega zato što ona zavisi od mnogo stvari i spoljnih faktora. Dovoljno je da se ne naspavam kako treba, da ne popijem kafu, da me boli glava, da me neko iznervira ili da bude tmurno vreme... Sve ovo su ubice motivacije kada o njoj govorimo opširno.

Šta da radimo kada motivacija zakaže, otkrivamo u današnjoj kolumni.

 Kolumnu piše: Ivana Sklodowska

Razloga je mnogo više kada govorimo o motivaciji za neku specifičnu stvar. Još kad dodamo to da treba da uložimo trud, vreme i energiju, postaje nam mnogo jasnije zašto tako često izbegavamo obaveze.

Drugi problem je to što je motivacija orijentisana na cilj. Na neku nagradu koju očekujemo i koja verovatno deluje nedostižno ili daleko iz ove perspektive.

Dakle, da bismo prevazišli ova dva nedostatka motivacije, potreban nam je pristup koji je fokusiran na proces stizanja do cilja, pre nego na cilj sam po sebi... Pored toga mora biti otporan na svakodnevne događaje koji nam odvlače pažnju i energiju.

Smatram da se disciplina ovde savršeno uklapa.

Sigurno ste čuli kako uspešni ljudi ustaju pre svitanja. Pre posla stignu da treniraju, istrče par kilometara pa još i pročitaju nešto interesantno. Ako uzmemo u obzir da je nemoguće biti svakoga dana toliko motivisan, disciplina može biti jedino objašnjenje. I to uglavnom i oni sami tvrde.

Motivacija je odličan pokretač, ali često nije dovoljna da nas ubedi da na putu do cilja ne odustanemo. Tu nam disciplina pomaže. Ona je usmerena na proces, odeđuje korake koje treba da preduzmemo i raspolaže resursima koje treba da uložimo.

Ona svoju snagu dobija iz nagrade koju dobijamo sa svakim uspešno izvedenim korakom. Ta nagrada je mali skok dopamina koji se javi kada znamo da smo odradili nešto, što možda samo po sebi nije prijatno. Ali postane prijatno! I zbog toga već planiramo sledeći korak.

Ljudi su bića navike. Iako volimo promene i uzbuđenja, potrebna nam je određena sigurnost koju navika uliva. To je još jedan razlog zašto je disciplina dobra. Ona nam pruža osećaj poznatosti. Ako uvedete trening tri puta nedeljno, odlučite da pijete dva litra vode dnevno, da ležete i ustajete u određeno vreme... sve to nam stvara ritmičnost i poznatost pa je samim tim i samoodržavajuće.

Svaki put kada zaista popijem dva litra tečnosti, ja ću dobiti taj skok dopamina koji će mi pomoći da to ponovo sutra učinim. Ako to budem radila mesec dana meni će to preći u naviku, a benefite ću videti i u zdravlju, izgledu, energiji... Isto je sa svim drugim stvarima. Odredite svoj cilj, podelite ga u manje korake, raspodelite te korake u vremenske okvire i videćete... Nećete morati da se oslanjate na motivaciju.

Disciplinom vi ćete motivaciju održavati, ali i učiti kako da uživate u samom procesu dolaženja do cilja.

Možete vi to!

Kolumnu piše: Ivana Sklodowska, diplomirani psiholog - psihološki savetnik i psihoterapeut u edukaciji