Odrastamo u vreme ekspanzije društvenih mreža, u vreme kada spontanost kao takva gotovo da ne postoji. Tako zapravo ne vidimo jasno druge, ne znamo da je i njima nekada teško, da i oni nekada plaču, da se guše od anksioznosti, izgubljenih snova, razočarenja. S obzirom da ne vidimo iza maske, skloni smo idealizaciji. U istoj se davimo jer se osećamo da samo mi patimo, potpuno nesvesni ostatka sveta i njihovih realnosti.

Ako se osećate loše u svojoj koži, ako ste skloni odlaganju, negiranju problema, umanjivanju važnosti sebe, ukoliko ste sebi na poslednjem mestu, mozda je pravo vreme da počnete da radite na sebi.

Evo mene ponovo sa temom koja nije ključna u vašem prenatrpanom rasporedu za danas ili sutra, ali jeste bitna za celokupan život.  Samopouzdanje - magična reč koju čujemo od malena i koja meni nikada u potpunosti nije bila jasna. Kakava je to moć i kako doći do nje? Da li je uopšte značajna za život pojedinca? Još važnije, ako je nemamo ili izgubimo ima li negativnih posledica? Naučila sam mnogo o samopouzdanju, priznajem, na malo teži način. Verujem da ste i vi nekad preispitivali i analizirali kako da povećate samopoštovanje. 

Pandemija koja je vladala svetom jeste uticala na moje samopouzdanja, valjda zato što sam imala dovoljno vremena da pauziram svoje obaveze i da se suočim sa sobom. Bilo je teško, ali je bilo zaista isceljujuće. Prenosim vam svoje iskustvo u narednim redovima!

Kolumnu piše: Minja Miljuš

Da li ste uhvatili onaj životni trenutak kada postajete zavisni od ljubavi drugih ljudi? Kada strepite da će vam partner reći nešto loše, zameriti vaše ponašanje i otići? Da li ste ikada strepeli od neprijatnih reči, uvreda i streljajućeg pogleda drugih? Sigurna sam da se svakome od nas desilo u određenom periodu života. Ovako stanje sa današnje perspektive procenjujem kao manjak ljubavi prema sebi. Nikada nisam mogla da kažem ‘’Ja ne volim sebe,, ili ‘’Mislim da sam ružna,, smatrala sam da je sa mojim fizičkim izgledom i poslovnim i privatnim uspesima sve u redu. Ali upravo su mi ovakvi strahovi i konstanta usresređenost na druge ljude, ispunjavanje njihovih očekivanja i želja podsećali da na dubljem nivou ne volim i ne poštujem sebe. Ukoliko ste anksiozni i svakodnevno razmišljate zašto je partner ljut, zašto vas majka nije pozvala i da li šef vidi vaše potencijale- vreme je za rad na sebi.

U ovoj kolumni otkrivam vam kako da radite na sebi i kako da konačno zavolite ženu koju vidite u ogledalu.

Pitali su me jednom: "Koliko je lako pronaći mir? Koliko treba vremena da stigneš do te faze?" Nasmejala sam se i prisetila sam se početaka, prisetila se dana kada sam izgubila mir. Bio je to običan dan, baš kao i ovaj danas. Nekome opuštajuć, sunčan i bezbrižan, meni poprilično stresan. I čini mi se da je od tog dana sve krenulo nizbrdo u meni i da su se pojavljivale emocije koje su mi do tada bile nepoznate. Možda su samo čučale u meni i čekale pravi trenutak da izađu na pozornicu života i zablistaju. Nije to tako strašno kao što izgleda. Sigurrna sam da se vi borite sa unutrašnjim emocijama i da pokušavate da pronađete balans. Sigurna sam i u to da ste se milion puta suočili sa izazovima koji su vas isterali iz takta, izazvali strah, anksioznost, bes, suze. Sve je to u redu. Ipak, da bismo živeli mirnije, potrebno je da shvatimo da su sve stvari prolazne i da su onakve kakve ih mi vidimo. Istina je uvek relativna, i svako od nas živi drugačije realnosti. Svet je surovo mesto, i na dnevnom nivou se susrećemo sa mnogo groznih vesti, pa čak i događaja. Kako reagujemo na to i kako ih vidimo, to je zapravo samo naša stvar. Da bismo uspeli da pronađemo mir u sebi i van sebe, potrebno je da izdvojimo mesece, možda i godine i da na tome počnemo da radimo. Biće to težak zadatak, mnogo teži od svađe sa partnerom ili od stresa na poslu. Ovo je važan korak koji će nam promeniti život. 

U narednim redovima, ispričaću vam kako sam ja pronašla mir u sebi, ali i oko sebe. 

Kolumnu piše: Zorana