Tema ljubavi prema sebi i zdravog odnosa prema sebi je po mom mišljenju jedna od ključnih tema psihologije i psihoterapije i predstavlja bazu kvalitetnog, ispunjenog života svake osobe. Mislim da ovoj temi možemo pristupiti iz mnogo uglova. Možemo ići duboko i vraćati se u neke obrasce iz detinjstva i razrađivati ih, no to je pre tema za psihoterapiju, u današnjem tekstu želim da načnemo ovu temu kroz predstavljanje nekih smernica koje možete da počnete da primenjujete samostalno već danas. Ovaj tekst će vam biti onoliko koristan koliko danas možete da uzmete iz njega.

U današnjoj kolumni, pričamo o jasnim koracima koji će nas dovesti do ljubavi prema sebi!

  Kolumnu piše: Borjana Vorkapić , psihoterapeut

Kada bi vas neko pitao da nabrojite osobe u svom životu koje volite najviše, na koje mesto biste stavili sebe? Ili da pitam, da li biste se zapravo i stavili na popis sebi najvažnijih osoba?

Ljubav prema definiciji predstavlja jaku emotivnu naklonost prema nekome ili nečemu. Kada pričamo o ljubavi prema sebi, neophodna je da bi osoba živela zdrav, ispunjen život i kao takva mogla da gradi zdrave i iskrene odnose i sa drugima. Na žalost, koncept ljubavi prema sebi je često pogrešno protumačen u današnjici ispunjenoj stresom, otuđenošću i pogrešnim uverenjima o tome kako izgleda ljubav prema sebi i šta je potrebno za sreću. Bombardovani smo informacijama, savetim i nametnutim standardima sa svih strana, međutim, kako ih profiltrirati i usvojiti samo one koje zaista mogu da nam služe? Ne dešava se retko da je ljubav prema sebi nešto s čime vodimo borbu jer prosto nismo naučeni kako da je živimo i praktikujemo. Svaka osoba na svetu zaslužuje da bude voljena, ne samo od strane roditelja, prijatelja, emotivnih partnera… najvažnija osoba u tvom životu tebi treba da budeš upravo ti! Ljubav prema sebi se uči, vežba, praktikuje svaki dan dok se ne dođe u fazu da ona prirodno ide, “teče” bez ikakvog otpora ili nelagodnosti. U narednim redovima dajem vam nekoliko smernica sa kojima može da se počne praktikovanje ljubavi prema sebi.

    Ljubav prema sebi ne ide pravolinijski – želim odmah u početku da vas oslobodim očekivanja da će od danas kada pročitate ovaj tekst i svesno krenete sa radom na sebi sve da ide isključivo na gore bez ikakvih zapinjanja i padova. Naprotiv, proces ljubavi prema sebi čine usponi i padovi, što znači da svi mi imamo dane kada smo puni energije, veseli i pozitivni, ali, takođe postoji i oni dani kada se ne osećamo dobro iako imamo sve razloge da se osećamo suprotno tome. Prihvatite da će biti dana kada ćete se osećati usamljeno, tužno, mrzovoljno ili ansksiozno, i to je skroz ok. U danima poput ovih podsetite sebe da ste vi samo ljudsko biće koje svaki dan uči i raste, i da je u tom procesu dozvoljeno da se oseća ceo spektar osećanja od onih neprijatnih do onih najprijatnijih. Stoga, kao prvu smernicu ističem da je važno da naučimo da prihvatamo i proživljavamo sve ove emocije, bez da kritikujemo sebe zato što se sada možda osećamo neraspoloženo.

    Stavite sebe na prvo mesto – živimo u okruženju koje vaspitava da je stavljanje ličnih potreba na prvo mesto čin sebičnosti. Razmislite kako su vas u porodici vaspitavali, ili se osvrnite na to kako vi vaspitavate vašu decu. Ukoliko vam se jave osećanja poput “neprijatno mi je da kažem ne, odbijem” ili “imam grižu savesti ako želim da odustanem od nekog dogovora” ili “osećam se loše da izaberem šta meni prija nauštrb kako će se drugi osećati” upali ste u obrasce koji mogu da utiču loše po vaše mentalno i emocionalno zdravlje. Kroz godine i godine građenja ovakvih očekivanja od nas, lako je steći naviku da stavljamo druge na prvo mesto. Uprkos onome šta okruženje kaže, briga o ličnim potrebama je upravo jedna od najvažnijih stvari koju možete da uradite za sebe! Vaša lična sreća i vaše dobro zdravlje su upravo ono šta treba da negujete i štitite.

    Ljubav prema sebi je učitelj – kada krenete sa učenjem kako da volite sebe, trebaće vam neko vreme da shvatite da je ovo celoživotno putovanje, proces na kojem se radi svaki dan po malo, proces koji će se nadograđivati i razvijati kroz vreme. Ljubav prema sebi je učitelj kako nama samima, tako i osobama u našem okruženju te je možemo posmatrati kao ogledalo, jer način na koji vi volite sebe pokazuje drugima kako oni da vas vole. Građenjem zdravog odnosa prema sebi koji je ispunjen razumevanjem, ljubavlju, strpljenjem, oprostom, negom i brigom, pažnjom kao i postavljanje zdravih ličnih granica, pomoći će da postignete uspostavljanje upravo ovakvih odnosa i sa drugim osobama.

    Pratite svoje srce – čak iako to nije ono što bi drugi želeli. Primećujete li koliko se smernice za gajenje ljubavi prema sebi nadovezuju jedna na drugu i što je više smernica to se promena obrazca ponašanja čini lakšom, jer sve ove smernice imaju istu suštinu – pronaći izvor ljubavi u sebi. Da li ste se nekad osećali obaveznim da uradite nešto jer je to bilo ono što su drugi želeli i što se očekivalo od vas? Ukoliko ste i pristali na donošenje ovakve odluke, verovatno vam je to donelo osećaj mira, ali trenutnog, jer donošenje odluka s kojima nismo u skladu će rezultirati da se osećamo neispunjeno na duže staze. Voljenje sebe podrazumeva da date sebi pravo da pratite vaše vlastite snove, želje i ono što vam srce ište uprkos mišljenjima ili smernicama koje vam drugi daju. Oni koji vas osporavaju ili na vas projektuju sopstvene želje i težnje su isti oni koji su imali šansu da naprave izbor u svom životu. Nije vaš zadatak da vi usrećujete njih, čak iako želite, nećete uspeti u tome, jer suština svačije sreće i ispunjenosti leži u ljubavi prema sebi. Stoga, pratite svoje želje, i ono od čega vam srce zaigra, bez obzira šta drugi imaju da kažu.

    Budite saosećajni prema sebi – jedan od najvećih izvora lične snage leži u saosećajnosti prema vlastitim životnim iskustvima, jer svi smo imali itekako gorka i bolna iskustva u svom životu, pored onih srećnih.. Prepoznajete li sebe u obrascima da automatski okrivljujete sebe onda kada stvari krenu po zlu, umesto da objektivno sagledate situaciju koja se desila. Ovakvo ponašanje nas može odvesti do gubljenja samopouzdanja koje često ide ruku pod ruku sa samokritikovanjem i osećajem da smo manje vredni. Što više budemo svesno prihvatali da pokažemo razumevanje i saosećajnost prema sebi samima, to ćemo više otvoriti vrata rasta samopoštovanja i samopouzdanja. Kinjiti sebe zbog grešaka iz prošlosti ne može da promeni šta se desilo niti da pomogne da se osećamo bolje sada. Ali zato rešenje leži u sagledavanju situacije i prepoznavanju štetnih obrazaca koje treba da osvestimo tako da se ne bi ponavljali i da krenemo da ih menjamo. Ovakva iskustva treba da nam budu prilika da naučimo da oprostimo sebi – da smo znali i umeli bolje tada kada smo grešili, uradili bismo bolje.

    Prihvatiti sebe sada takvim kakvi jeste – i sada kada govorimo o procesu rada na sebi, prvi koraci obično budu osveštavanje trenutne situacije i trenutnih problema sa kojima se nosimo. Suočavanje sa realnošću ume da bude bolno, frustrirajuće, izmešane su emocije od ljutnje do inata da ćemo sada sve da promenimo. Samo dajte sebi vremena i saosećajnosti, jer godine i godine su iza nas. S toga, nakon čitanja ovog teksta preporučujem da se krene od  prihvatanja sebe sa svim svojim dobrim i lošim stranama, sa svim našim kvalitetima i slabostima. Kakav stav imate prema sopstvenim manama? Želela bih da vas podsetim da ih svi imamo i da su mane upravo ono što nas čini jedinstvenim i posebnim. Voljenje sebe je proces na kojem se radi svaki dan po malo, baš kao i kada volite drugu osobu. Ovo bi značilo da započnemo da volimo sebe sada, a ne kada postanemo najbolja verzija sebe. Jer, lako je voleti “voljivo”, snaga ljubavi se dokazuje u pronalaženju izvora ljubavi za ono što nije savršenost.

Ideja je bila da vam dam nekoliko smernica, da samo načnemo temu. Značio bi mi vaš fidbek šta vam je koristilo, šta vam zvuči kao nešto što možete da počnete da primenjujete već danas a šta ne, kako bih na ubuduće znala što bolje da usmerim tekstove tako da vama budu korisni i smisleni. Ovo je samo početak teme ljubavi prema sebi, nadam se da ćemo u zajedničkoj interakciji otvoriti puno toga, a ja ću svakako o ovome još pisati

Kolumnu piše: Borjana Vorkapić , psihoterapeut