U ovom tekstu govorićemo o balansu. Da li je i zbog čega potreban u životu? Počećemo sa tim da je svako od nas nekada osetio da mu nedostaje balans. To se obično dešava kada imamo previše obaveza, kada se opteretimo različitim stvarima, ili pak kada se ne pokrećemo pa osetimo da nam nedostaje promena. Balans je način života, ali nije i stanje u kojem možemo biti konstantno.

Život je kao vožnja bicikla – da bi održao balans moraš da nastaviš da se krećeš.

 Kolumnu piše: Teodora Tomić

Bilo da vam život trenutno izgleda nalik rolerkosteru ili da ste u ravni – balans bi drugim rečima predstavljao promenu ritma. Tako da, ukoliko ste trenutno preopterećeni obavezama kod kuće, na poslu ili ukoliko ste sebi zadali visoke ciljeve – odmorite malo, prošetajte, pročitajte neku dobru knjigu, izađite na piće ili jednostavno popijte jednu čašu dobrog vina sa svojim dragim osobama. Ako se, međutim, trenutno prepoznajete u onoj drugoj grupi o kojoj smo govorili. U tom slučaju postavite sebi neke ciljeve, makar i na dnevnom nivou, da odradite poslove koji čekaju na vas,  ponovo zakažete otkazane sastanke, da trenirate...

Neretko većina nas sebi postavi pitanje: „ Šta ako ne mogu? Ako imam puno obaveza i sve one čekaju baš na mene?“  - i to je u redu. Ponekad izaći iz izbalansiranog načina života i ostati malo duže izvan tih okvira je prosto neminovno, potpuno u redu, a nekad čak i potrebno kako bismo ostvarili svoje ciljeve. Ali je tada važno da znamo da su to takođe privremena stanja i da kao ni kod balansa ne možemo i ne trebamo biti konstantni. Nekada će balans iskočiti iz šina, nekada ćemo mi svesno iskočiti iz balansa, zbog svojih ciljeva. A potom ćemo se postepeno ujednačiti.

Sada ćemo se vratiti na rečenicu kojom smo započeli , zašto je neprestano kretanje važno?
Frekvencija označava broj punih oscilacija u jedinici vremena. Život je pun periodičnih promena, a samim tim i frekvencija. Prolazimo kroz uspone kao i kroz padove. Konstantno osciliramo između ta dva stanja.

Čuli ste možda za onaj čuveni stih - Sa vrha brda svaka staza vodi nizbrdo.

Posmatrana iz ovog ugla, ova rečenica vrlo lepo to opisuje, jer da bismo se ponovo popeli, prvo moramo da siđemo. I tako ukrug. Smenjivaće se lepe i one manje lepe situacije, neumorno će pratiti jedna drugu, sa pokojim zakašnjenjem. I zato je od velikog značaja kretati se, koliko god to bili mali koraci, ili ipak samo mi mislimo da su mali. Jer svaki korak napred je važan, makar sutra napravlili i dva unazad.

Da bi održao balans moraš da nastaviš da se krećeš. I zato ne prestajte da se krećete, uvek, a posebno onda kada vas život saplete. Šta za vas predstavlja balans ?