Moje ime je Ljiljana a Vi čitate kolumnu o postavljanju ličnih granica, iz edicije odvažno svoja.
Dobro došli u otvorene teme i razgovore o kojima bi trebalo da pričamo a ne pričamo.

Uz mene uplovite u nove vidove ličnog razvoja , učenje i osnaživanje.

Hajde zajedno da stvorimo kontinuitet rasta i razvoja i zamenu pogrešnih traka koje će nam pomoći da kroz svaki novi dan donosimo kvalitetnije odluke i živimo svesnijim životom.

Dobro došli i hvala što ste tu.

  Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner, psiholog

Ideju na pisanju ove kolumne pružila mi je jedna od mojih omiljenih autorki , koju rado citiram u predavanjima ali i u svojim programima , radi se o Brene Braun.

Neke ideje i stavovi Vam mogu delovati besmisleni ili nelogični , ali dajte im priliku da vam se približe i asimiluju u vaš život.

Pre nego što nastaviš sa čitanjem teksta, sjajno bi bilo da pripremiš papir i olovku kako bi beležila svoje misli, osećanja i emocije koje se javljaju . Na ovaj način aktivno ćeš učestovati u izgradnji novih sinapsi i razviti neke nove procese razrešavanja unutrašnjih dilema.

Da li granice u ovoj divljini postoje? Šta je danas prihvatljivo, koja ponašanja , šta nije? Postoji li granica koja ne sme da se pređe? Mislim da postoji alli da je ne komuniciramo dovoljno jasno i glasno iz očekivanja da je većina ljudi zna.

Istraživanja pokazuju, da što su granice jasnije i što se više poštuju , među ljudima se razvija više empatije i saosećanja među drugima. Ako nema jasno postavljenih granica manja je šansa da ćemo se otvoriti i podeliti svoje strahove ali i nade. Teško je ostati dobre duše, kada vas okružuju ljudi koji vas osujećuju i gde se ne osećate sigurno.

Kada se otvaramo drugima, moramo biti svesni da će biti pravih konflikata, koji će se odvijati licem u lice. Moramo biti spremni da se nosimo sa tim da će ti konflikti biti teški, neprijatni i da su još teži i neprijatniji kada se dešavaju sa nama najbližima poput porodice .

Baš zbog postojanja granica , konflikti su normalna pojava koja produbljuje odnose ako i kada se granice poštuju. Prema prikupljenim podacima , najznačajnije su dve granice :
- Fizička bezbednost
- Emocionalna bezbednost

Fizička bezbednost po svojoj definiciji je neprikosnoven uslov za otvaranje i ranjivost i veruje da sam naziv dovoljno objašnjava pojam.Kada se ljudi ne osećau fizički sigurno, neće pokazati svoju ranjivu stranu, i ovo je jedan od razloga što je velika većina žena ušla danas u mušku energiju, ali o ovome ću tek pisati mnogo više i kroz kolumnu ali i kroz moj Instagram i pričati kroz podcast.

Emoconalna bezbednost je koncept koji se izdvoio u današnjem svetu, jer predstavlja opozit od uverenja generacije Zen po kome ne moramo da slušamo tuđa mišljenja koja se razlikuju od naših posebno ne ona koja nam se ne dopadaju, za koja mislimo da nisu tačna, koja nam povređuju osećanja i koja nisu u skladu sa našim političkim uverenjima.

Prema ispitanicima emocionalna bezbednost se nije odnosila na povredu osećanja ili oprečnih misli govoroil su o dehumanizaciji , odnosno potreba da se prema drugima ponašamo kao da nisu ljudska bića. Iza dehumanizacije stoji čitav proces pri kome sebe i svoju okolinu  privikavamo da demonizaciju neprijatelja i da ne postoji samilost prema njima, razvijamo i potkerpljujemo bes pri čemu sve više slika postaje crna a mi unutar nas gubimo sposobnost da čujemo i komuniciramo sa drugom stranom.

Primera dehumanizacije kroz istoriju postoji mnogo, u našpj novijoj istoriji možemo smatrati Holokaust i rat u bivšoj Jugoslaviji. Verujem da je velikoj većini teško da razumeju ali i poveruju da bi neko od nas mogao na sličan način da se ponaša prema drugom čoveku , međutim zaboravljamo da mi prvo isključimo intelekt i da dajemo na značaju onome što čujemo i delimično vidimo. Svako od nas je osetljiv na proces dehumanizacije i baš zbog toga moramo biti odgvorni u prepoznavanju i zaustavljanju.

Granica postoji.

Granice postoje.

Nalazi se u dostojanstvu i ljubavi prema nama samima ali i prema tome kakav je naš unutrašnji svet.

Veliki broj ljudi , prvenstveno žena sa lakoćom prelazi i gazi granicu nekoliko puta u toku dana. Kada se služimo dehumanizacijom mi zapravo degradiramo sebe , dehumanizacija isključuje ličnu odgovornost i predstavlja emocionalno pražnjenje i emocionalno samozadovoljenje.

Da ću vam nekoliko primera dehumanizacije.

U sadašnjem svetu sve smo bliži tome da su politička ali ideološka uvereja postala plodno tlo za dehumanizaciju i da je poligon gde se dehumanizacija odvija zapravo na Instagramu, Twiteru ali i FaceBook-u ali u većini svakodnevnih priča na račun drugih ljudi.

Svesna sam toga da time pokušavamo da izdignemo sebe , ali možemo izneti sopstvenu frustraciju drugim ljudima, bez da mi ili oni izgube humanost i ljudsko naličje.

Kada vas vređa ili povređuje kada čujete da poznatu zvezdu ili njenu sestru neko naziva pogrdnim imenom , jednako treba da vas uvredi kada vaša komšinica Persa naziva komšinicu Anu istim tim imenima .
(Pravda za komšnicu Persu, nadam se da shvatate da je ovo samo konstruktivni primer)

Ako vas vređa kada medijske ličnosti nazivaju žene kučkama i kada otvoreno pričaju o seksualnim činovima u isto vreme treba da nas vređa kada iste ljude nazivamo svinjama. Bez obzira na naš politički stav ili opredeljenje dužni smo da se drugoj strani obraćamo sa poštovanjem.

Ako vas vređa kada vas neko potkači isto bi trebali da osećamo kada mi vređamo drugu osobu.Zato sledeći put kada krenete da opisujete nekoga, potrudite se da mu ne oduzimate humanost i ljudskost.

Kada živimo po višim standardima , potrebno nam je konstantno zalaganje i svest o tome ko smo.

Najveći neprijatelj granica i poštovanja istih je potreba da se uklopimo u sistem , koji često bira da sebe samo zaštiti i da izbegne odgovornost za sopstvena dela ali da lako nametne etikete .

Kada počnemo da radimo na sopstvenim granicama na biće nam važno da razumemo granice fizičke bezbednosti , da znamo da prepoznamo govor i akt mržnje , jer emocionalna bezbednost zasniva se na temeljima fizičke bezbednosti.

U sledećoj kolumni pričamo o konfliktima i kako da in na svestan način transformišemo.

Hvala od srca na vremenu koje ste mi posvetili.
Verujem da će vam biti korisno i da će vam poslužiti.
Uživajte do sledećeg čitanja do se sledeće nedelje.

 Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner , psiholog