Od malena nam se servira priča o poštovanju rodbine koja se nalazi oko nas, prijatelja naše porodice, zatim autoriteta u vrtiću i školi što smatram sasvim normalanim. Sa druge strane stručnjaci širom sveta ističu da se naš karakter i odnos prema okolini i sebi formira u najranijem uzrastu, praktično smo do pete godine sve ono što ćemo postati i postiću u daljem toku života. Možete li da verujete u to?
Današnja kolumna govori o poštovanju, koje kako bi bilo iskreno i produktivno mora da potiče od nas samih.
Dakle najpre moramo da poštujemo sebe da bi postali odgovorna i produktivna osoba koja poštuje i svoju okolinu, a zatim i celokupan svet!
Kolumnu piše: Minja Miljuš
Negde smo kao društvo skrenuli sa koloseka pa se danas kao pojedinci trudimo da doteramo u red putovanje mnogih duša. Tako bih ja opisala stvarnost nakon dugogodišnjeg rada na sebi, koji je bio izuzetno podsticajan i koji me je podstakao da tragam za istinom. Zaista odrasle su generacije kojih sam i sama deo koje se na neki način plaše konstruktivne, direktne komunikacije pa tako ostajemo zarobljeni u ne produktivnoj okolini. Ostajemo zarobljeni u odnosima koje ne želimo, sa ljudima o kojima imamo loše mišljenje i lagano uništavamo svoju životnu energiju boreći se na fizičkom nivou sa različitim bolestima.
Glavno pitanje koje niko ne postavlja je zašto nismo naučili da poštujemo sebe.
Kada kažem poštovanje prema sebi mislim najpre na poštovanje u fizičkom smislu, tela u kom boravi naša duša. Otkrila sam pre dve godine koliko je važno biti u pokretu, koliko nas fizička aktivnost i zdrav način života podstiču da se borimo za sebe i ostvarujemo svoje ciljeve. Do tada sam živela u fikciji da je prehlada rezultat lošeg imuniteta i da ću je rešiti uz određeno voće ili lek, zapostavljajući nedelje u nazad tokom kojih nisam uopšte brinula o svom telu.
Nije poenta rešavati probleme kada se dogode već ih preduhitriti tako što ćemo svakodnevno poštovati hram naše duše, kako to kažu mnogobrojni mudraci. Dakle, kada sam stavila fokus na negu svog tela koja nije podrazumevala samo zadovoljstvo već i naporan trening, šetnju, redovan san čak i kada propuštam određenu zabavu osećala sam se bolje u svojoj koži. Zapravo moja podsvest je rezonovala da poštujem svoj fizički deo i polako je poraslo moje samopouzdanje.
Na dalje trudila sam se da kroz psihoterapiju promenim u potpunosti emotivne barikade koje mi ne služe, zatim otkrijem boli koje su davno potisnute i osvestim odnose sa ljudima u realnosti u kojoj živim. Ono što sam shvatila je da nam ne pomažu bajke o produktivnim mislima, neće vam mnogo biti od koristi vizualizacija ljubavi ako ne poštujete sebe i ne rešite probleme direktnom komunikacijom. Zamišljanje ne pomaže, moramo biti produktivni u svakodnevnici.
Kako bih poboljšala svoje emotivno stanje počela sam da se ophodim prema ljudima pred sobom na praktičan način, iznosila sam svoje mišljenje i konkretne ciljeve na kojima bi trebalo da radimo kako bi naš odnos napredovao. Ukoliko bih razgovarala sa majkom naš konkretan cilj bio bi osećaj zajedinštva, međusobne podrške u primarnoj porodici. Ukoliko bih razgovarala sa partnerom naš osnovi cilj bio bi postizanje sklada, mira i produktivnih navika koje će nam omogućiti bezbrižan život tako da možemo da se posvetimo našoj ljubavi i imamo dovoljno slobodnog vremena. U tom smislu ne pomaže vizualizacija idealnog odnosa, već treba zasući rukave i raditi na svakom odnos uz jasno definisane ciljeve.
Ništa se to ne razlikuje od efikasne komunikacije u poslovnom svetu!
Nije dovoljno samo voleti ljude oko sebe, kako bi se naši odnosi razvijali u produktivnom smislu potrebno je definisati zajedničke ciljeve. Ovo je simpatično jer je reč o izazovu, zato što ćete kroz proces morati da budete spremni da izgubite neke ljude. Formirala sam ciljeve u svakom odnosu, pa kada se recimo ne slažem sa svekrvom ja istaknem da je naš jedini cilj da mom vereniku bude prijatno u našem društvu i da negujemo korene ali kako bi to uspeli očekujem takvu i takvu vrstu ophoćenja. Ukoliko se ne poštuju lične granice koje ste formirali i jasno izneli pred drugu osobu i ljude koji su vam bliski morate završiti određeni odnos.
Završetak mnoge ljude plaši a zapravo kada se pojedine osobe udalje iz vašeg života spontano će vam doći nova, pokretačka energija.
Nemojte dopustiti da ostanete u začaranom krugu koji smo prihvatili kao deca da moramo da se prilagođavamo, prihvatamo bezpogovorno svoje okruženje jer je to naša krv, naš rođak ili dugogodišnji prijatelj. Formirajte ciljeve kojima težite, ako ciljevima teže obe strane to znači da vas osoba prekoputa poštuje i voli- ako ne, šta će vam?!
Razmislite o tome!
NAJPOPULARNIJI Komentari