Odvažno svoja.
Da li si spremna da budeš savršeno nesavršena kako bi istinski pripadala?

Moje ime je Ljiljana a Vi čitate kolumnu odvažno svoja.
Dobro došli u otvorene teme i razgovore o kojima bi trebalo da pričamo a ne pričamo.
Uz mene uplovite u nove vidove ličnog razvoja , učenje i osnaživanje.

Hajde zajedno da stvorimo kontinuitet rasta i razvoja i zamenu pogrešnih traka koje će nam pomoći da kroz svaki novi dan donosimo kvalitetnije odluke i živimo svesnijim životom.
Dobro došli i hvala što ste tu.

  Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner, psiholog

Ako nisi pročitala prvu kolumnu ovde to možeš uraditi.
Da li se može bit odvažan I savršen?

Ideju na pisanju ove kolumne pružila mi je jedna od mojih omiljenih autorki , koju rado citiram u predavanjima ali i u svojim programima , radi se o Brene Braun.
Neke ideje i stavovi Vam mogu delovati besmisleni ili nelogični , ali dajte im priliku da vam se približe i asimiluju u vaš život.
Pre nego što nastaviš sa čitanjem teksta, sjajno bi bilo da pripremiš papir i olovku kako bi beležila svoje misli, osećanja i emocije koje se javljaju . Na ovaj način aktivno ćeš učestovati u izgradnji novih sinapsi i razviti neke nove procese, razrešavanja unutrašnjih dilema.

Brene Braun je u svojoj knjizi Darovi nesavršenosti ovako definisala pripadanje:

Pripadanje je priordna ljudska potreba da se bude deo nečeg većeg. Pošto je ovo želja iskonska, često pokušavamo da je postignemo prilagođavanjem drugima i traženjem pravde od drugih , što ne samo da je šuplja zamena pripadanja, već često i prepreka tome. Pošto se iskreno pripadanje dešava samo kada svoje autentično, mesavršeno biće predstavimo svetu, naš osećaj pripadanja nikada ne može biti jači nego naš nivo prihvatanje sebe.

Mnogo volim ovu izreku od Brene , i ako i sama Brene kaže da nije sveobuhvatna i savršena i da treba dodati neke podatke. Pokazuje da biti svoj nekada ima za cenu stajati sam i da za to treba imati ogromnu količinu snage. Kada pripadate sebi, istupaćete sami . Kroz to istupanje suočavaćete se sa divljinom, ranjivošću i kritikom. U današnjem svetu ovo je izuzetno teško, jer smo zaboravili na međusobnu povezanost i zavisnost , bez obzira na naše razlike jednaki su i deo jedne veće celine. Zajednička briga većine ljudi je to što nas danas sve češće povezuje osećanje straha i prezira umesto poverenja, poštovanja i ljudskosti. Danas je sve veći strah od iskazivanja neslaganja jer se plaše odbacivanja od bliskih ljudi i okoline.

Postoje četri elementa instinskog pripadanja i svaki od njih jeste svojevrstan izazov:

Teško je mrzeti ljude izbliza. Približite im se.
Istinom protiv proseravanja. Biti civilizovan.
Ruka u ruci . Sa nepoznatima.
Čvrsto s leđa- Meko spreda. Divlje srce.

Kada pričamo o divljni sa kojom se suočavamo kada , oslanjamo se na interpretaciju teologa, pisaca koji su pod divljinom smatrali ogromna , neukroćena prostranstva gde smo primorani da se suočavamo sa nedaćama i pronalazimo utočišta i utehu u lepoti prirode koja nam se daje. Sve ove metafore sadrže zajedničke ideje samoće, ranjivosti i nekog vida traganja. Da bismo doživeli istinsko pripadanje sebi , potrebno je biti odvažan , potrebno je da osetimo neprijatnost koja dolazi zajedno sa tom divljinom. Istraživanjem emocija i osećanja koja prate tu nelagodu divljine nam daju sjajne uvide i dovode do promena.
Očekivanje utopije i već utabanih staza je po malo iracionalno jer niko od nas ne može da prođe tvojim putem a sa druge strane koliko ljudi poznajete koji su u stanju da :

- u suprot nesuglasicama sednu za isti sto i razgovaraju
- slušaju drugu stranu
- vode teške razgovore
- budu u stanju da traže pomoć
- manje doživljavaju sve lično

Da bi smo istinski pripada drugima moramo biti aktivni, jer istinsko pripadanje ne uključuje utapanje, dodvoravanje ili raditi nešto zato što je bezbedno. Istinsko pripadanje zahteva i ranjivost i neprijatnosti ali ne uključuje žrtvu naše ličnosti.

Da bi zakoračili ovim putem, morate razviti jednu sposobnost a to je poverenje u život.

Čarls Feltman poverenjem opisuje kao “vaš izbor da nešto što cenite učinite osetljivim na postupke druge osobe” a ne poverenje smatra odlukom da “ ono što je meni bitno nije bezbedno kod određene osobe u određenoj situaciji”. Poverenje u druge obuhvata sve one stvari koje obuhvata i poverenje u nas same .

Poverenje u druge traži:

Granice - poštovanje sopstvenih granica , ali i tuđih.Kada nešto nije jasno šta je ispravno ili ne, pitajte. Imate prava i znate da kažete Ne ali i da prihvatite tuđe ne.

Pouzdanost - Radite ono što ste rekli da ćete uraditi , ovo pokazuje da ste svesni svojih mogućnosti ali i ograničenja i da se ne upuštate olako u obećanja i akcije koje niste spremni da ispunite.

Odgovornost - prihvatate svoje greške i ispravljate svoje postupke sa jasnom namerom izvinjenja.

Poverljivost - Ne širite informacije koje nisu vaša stvar

Integitet-U stanju ste da izaberete diskomfor na suprot komforu i komociji, jer ste u stanju da podnesete nelagodu neizvesnosti, samodiscipline. Zagovornik se življenja života prema sopstvenim vrednostima a ne prepovedanju istih.

Nepristrasnost- Mogu da tražim šta mi je potrebno, ali sam i otvorena da tražim šta mi je potrebno, ne osuđujemo jedni druge u toku razgovora.

Velikodušnost- u stanju smo da tuđe namere , ponašanja tumačimo kao njihov odraz i da ih gledamo kroz prizmu velikodušnosti.

7 pitanja koje mogu sebi da postavim kako bih proverila koliko verujem sebi

Da li poštujem svoje granice?
Da li sam uradila ono što sam obećala da ću uraditi?
Da li sam odgovorna?
Da li prenosim informacije samo one koje treba da budu prenešene?
Da li poštujem svoj integritet i radim i ono što nije zabavno?
Da li sam tražila potrebno?
Da li sam velikodušna prema sebi?
Na putu pripadanja moramo da naučimo da plovimo kroz tenziju i kroz veliki broj paradoksa po kojima smo da sada nesvesno živeli uključujući i ovaj: biti sa nekim ili biti sam.
Da bi smo pripadali drugima, neophodno je da naučimo da pripadamo drugima, odnosno odnos istinskog pripadanja zasnovan je na istinskom odnosu pripadanja sa nama samima.

I da se pri kraju vratimo na pitanje sa početka:

Da li si spremna da budeš savršeno ne savršena kako bi istinski pripadala?
O odvažnosti i razvijanju kapaciteta pričala sam u podkastu “osnaŽENE” u epizodi “Stanje biti”, ako želiš više da sa znaš na tu temu to je sjajna početna stanica.

Kada sledeći put dodje da se zapitate kako više da pripadam uvek možeš da se vratiš na ovaj tekst i probaš ovaj način za spoznaju sebe i da dobiješ novi rezultat i neko novo stanje.

Hvala od srca na vremenu koje ste mi posvetili.
Verujem da će vam biti korisno i da će vam poslužiti.
Uživajte do sledećeg čitanja do se sledeće nedelje.

 Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner , psiholog