Moje ime je Ljiljana a Vi čitate kolumnu odvažno svoja.

Dobro došli u otvorene teme i razgovore o kojima bi trebalo da pričamo a ne pričamo.

Uz mene uplovite u nove vidove ličnog razvoja , učenje i osnaživanje.

Hajde zajedno da stvorimo kontinuitet rasta i razvoja i zamenu pogrešnih traka koje će nam pomoći da kroz svaki novi dan donosimo kvalitetnije odluke i živimo svesnijim životom.

Dobro došli i hvala što ste tu.

  Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner, psiholog

Civilizovanošću protiv proseravanja, oprostite na mom francuskom .

“Sa mnom ili protiv mene” kao igra emocionalne manipulacije

Proseravanje je legitiman izraz .

Ideju na pisanju ove kolumne pružila mi je jedna od mojih omiljenih autorki , koju rado citiram u predavanjima ali i u svojim programima , radi se o Brene Braun.

Neke ideje i stavovi Vam mogu delovati besmisleni ili nelogični , ali dajte im priliku da vam se približe i asimiluju u vaš život.

Pre nego što nastaviš sa čitanjem teksta, sjajno bi bilo da pripremiš papir i olovku kako bi beležila svoje misli, osećanja i emocije koje se javljaju . Na ovaj način aktivno ćeš učestovati u izgradnji novih sinapsi i razviti neke nove procese razrešavanja unutrašnjih dilema.

Karl Gustav Jung govori o da su paradoksi nešto najvrednije što posedujemo.

I time bih započela današnju kolumnu u kojoj će nam fokus biti na proseravanju a u sledećoj fokus će nam biti na civilizovanom ponašanju.

Paradoks je nešto najvrednije što poseduješ jer kako bi se inače borila protiv proseravanja.

Prema Hari Frankfurtu ( orofesoru emeritusfilozofije na Univerzitetu Prinston) 2005. godine je objavio knjigu “On Bullshit” ( kod nas objavljena 2006 u izdavaštvu Vega medija pod nazivom “ O proseravanju). U suštini knjiga govori o samom proseravanju , po čemu se razlikuje od laganja i zašto svi imamo potrebu svremena na vreme da se proseravamo.

Kod ljudi koji se trude da očuvaju voju autentičnost i integretitet kada pokušaju da se uključe u razgovore i diskusije koje se pokrenute emocijama sa sagovornicima koji nisu vični slušanju, spoznaji i razumevanju činjenica možemo uočiti par razlika u kojima se proseravanje razlikuje od laganja:

- Laganje se vidi kao otpor prema istini, proseravanje nasuprot toga je zanemarivanje istine.

- na proseravanje se oslanjamo onda kada govorimo o stvarima o kojima nemamo shvatanje i razumevanje. Većina nas teži ka tome da ima mišljenje o svemu ali ne  i znanja. Čak i sama podležem ovom trendu da imam neko svoje mišljenje o nekim temama a da nemam dovoljno informacija.

U poslednjih par godina razvili smo trend neradoznalosti jer imamo težnju da se uklopimo pa samim tim preuzimamo tuđa mišljenja kao svoja.

- veliki razlog opšteg proseravanja nalazi se u našoj skeptičnosti da istina postoji i da zaista postoje opštepoznata znanja .

Utehu I odustajanje od odgovornosti sakrivamo iza rečenica: Teško je doći do istine, pa ako ja kažem da je tako - onda je tako.
Prema Frankfurtovoj primedbi iz 2017 koja glasi:

Da kada dođemo do procne da nema smisla držati se činjenica , mi se čvrsto držimo svog mišljenja  i time dolazimo do jednog od najvećih problema :

AKO NISI SA MNOM , NEPRIJATELJ SI MI.

U prethodnim kloumna sam vam ranije pisala da se sve više ljudi okuplja oko ove ideje “ sa mnom ili protiv mene”.

Na žalost ovo je emocionalno razmišljanje , koje ljudi sa uticajem jako često ističu. Prema istraživanjima ovaj tip emocionalne igre je najefikasnija politička ideja za grupisanje i najčešće je opšte proseravanje sa lošom namerom.

Istina je da ovu rečenicu najčešće koristimo kada smo emotivno potrešeni. Nekima od nas možda nije namera da manipulišemo drugima već da naglasimo da je neutralnost u ovom slučaju opasna.

Prema Eli Vizel, “uvek moramo da se opredelimo za neku stranu. Neutralnost uvek pomaže nasilniku , žrtvi nikada.

Problem je u tome što emocionlane tvrdenj se često ne zasnivaju na činjenicama ali se hrane našim bazičnim emocijama straha i osećanja ne pripadanja.

Filozofija “Sa mnom ili protiv mene” prisiljeni smo da stanemo ne jednu stranu, i ako uvek postoje alternative . Radi se o pretvaranju emocijama podstaknutog pristupa u uslovljeno pripadanje i uvek ide u prilog ljudima koji su bučniji i mašu nametnutim izborima.

Kada ovladamo sposobnošću razmišljanja ili - ili počinjemo da ovladavamo temeljima kritičkog mišljenja .

Kako se onda borimo protiv ove filozifije?

Odbijanjem da prihvatimo uslove arugmetacije i davanjem drugačijeg okvira. Međutim ovo često zahteva da imate jasne granice .

Naše kolektivno ćutanje ima visoku cenu. Na individualnom planu plaćamo integritetom, na kolktivnom podvajanjem i na kraju ne rešavamo probleme.

Odgovori koji su zasnovani na emotivnom naboju ne donose strateška i efikasna repenja delikatnih problema.

Sledeći put kada Vas nekog dovede u situaciju ili-ili, zapitajte sebe :

Da li postoji alternativa?
Da li ovo stvarnost?
Da li osećam veliki emotivni naboj?

Hvala od srca na vremenu koje ste mi posvetili.
Verujem da će vam biti korisno i da će vam poslužiti.
Uživajte do sledećeg čitanja do se sledeće nedelje.

 Kolumnu piše: Ljiljana Maldaner , psiholog