Izbalansirana ishrana od samog početka trudnoće omogući će vam da ne dobijete više kilograma nego što je potrebno, a obezbediće dovoljno hranjivih materija za vas i vašu bebu. Naša saradnica Anita Alterov - nutricionista vam daje osnovne savete kada je ishrana tokom trudnoće u pitanju.

U nastavku teksta pogledajte kako pravilna ishrana u trudnoći treba da izgleda!

NE PROPUSTITE: Pravilna ishrana porodilja i dojilja - reč nutricioniste

Nekada se smatralo da trudnica treba da jede za dvoje, ali to je potpuno pogrešno mišljenje. U prvom trimestru potrebe su veće za 150 kCal  u odnosu na uobičajene potrebe, a u drugom i trecem trimestru veće za 350 kCal .

Trudnice koje premalo jedu često rađaju nedonoščad, a preveliko dete rađaju one koje prekomerno jedu. Preterani rad, premalo spavanja, preterano uživanje duvana, alkohola i kafe mogu dovesti do prevremenog porođaja ili rađanje deteta smanjene telesne mase.

Preporučeni dobitak na telesnoj masi u trudnoci je od 9 do 11, najvise do 14 kg.

U prvom periodu plod se sporo razvija, pa se ishrana ne razlikuje u odnosu na prethodni period. Problem s čestim mučninama praćenim povraćanjem nose sa sobom neophodnost unošenja većih količina tečnosti koje se izgube usled povraćanja. U tom slučaju se preporučuje unošenje voćnih sokova, čajeva, mlečnih napitaka, kisele vode i sl, i to češće u manjim količinama. To se odnosi na pojedinačne obede koji trebaju biti češći, a količinski manji

Potrebno je paziti na raspored obroka - pored tri glavna obeda neophodne su vam i tri uzine. Nikako ne smete drzati samoinicijativno dijete.

Za rast i razvoj ploda od hranljivih materija potrebni su:

- ugljeni hidrati, belančevine i masti,
- od minerala: kalcijum (neophodan za čvrstinu kostiju i zuba), fosfor (sa kalcijumom izgrađuje kosti i zube), gvožđe (bitno za imuni sistem, kao deo hemoglobina prenosi kiseonik po telu), jod (bitan za metabolizam, psihički razvoj i reprodukciju),
- od vitamina: vitamini B grupe (za metabolizam hranljivih materija, iskorišćavanje gvožđa, podstiču rad nervnog sistema i podstiču apetit), vitamin C (jača imuni sistem, povećava iskorišćavanje gvožđa), vitamin A (važan za formiranje i odrzavanje vida, za lepu kožu, jača imuni sistem), vitamin D (neophodan za normalan rast i stvaranje kostiju), vitamin E (jako bitan za reprodukciju, za lepu i zdravu kozu) i vitamin K (neophodan za normalno zgrušavanje krvi).

Predlažemo vam da, kako za vaše vlastito dobro, tako za pravilan razvoj vašeg deteta, u vašu ishranu uvedete sledeće namirnice:

1. Žitarice - od celog zrna (Integralne) i prerađevine - pšenica, raž, ječam, ovas, pirinač, heljda (hleb, testenine,brašna) - bogate su vitaminima B grupe, celulozom (poboljšava rad creva). Preporučen unos 200-300g/dan.

2. Mleko i mlečni proizvodi sa smanjenim sadržajem masti - mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, mladi kravlji ili koziji  sir – ove namirnice su bogate belančevinama i kalcijumom. Preporučen unos mleka, jogurta 500-700ml/dan, a sira 50 do 150g/dan.

3. Meso, riba, jaja - pileće, juneće, jagnjeće meso, bez kožice i vidljive masnoće, morska riba, jaja (kuvano 1 dnevno), iznutrice (1 nedeljno) - meso sadrži vitamine B grupe, belančevine i gvožđe. Preporučen unos je 80-150g/dan. Riba sadrži vredne belančevine, kalcijum, fosfor, vitamin D. Preporučen unos 200g/dan 3 do 4 puta nedeljno.

4. Masti i ulja - hladno cedjena ulja - maslinovo, suncokretovo, kukuruzno, laneno, susamovo, bundevino, od uljane repice - bogato vitaminima A, E, omega masnim kiselinama. Preporučen unos 15-30g/dan.

5. Povrće - Svo sveže povrće u obliku salata ili bareno: šargarepa, tikvice, plavi patlidžan, paradajz, paprika, brokoli, karfiol, prokelj, kupus - bogato vitaminima i mineralima. Preporučen unos 200- 300g/dan. Leguminoze: pasulj,grašak, sočivo, boranija - najviše 80g. dnevno  -sadrži dosta biljnih vlakana koja poboljšavaju rad creva.

6. Voće – sveze voće i ceđeni sokovi 300-500g, umereno koristiti suvo i jezgrasto voće 30-50g. Ono je bogato vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima

7. Šecer i šećerni koncetrati - med: 20-30g dnevno.

Veoma je važan način pripreme hrane, što podrazumeva izbegavanje prženja u masnoći, pohovanja i zaprške! Preporučuje se kuvanje na pari, sa malo vode, blanširanje, pečenje. Izbacite grickalice, gazirane napitke zameniti sveže ceđenim sokovima, umereno koristite so i što više tečnosti, čajeva, a najviše vode. Naravno, fizička ativnost je obavezna!

Ukoliko se budete pridržavali ovih principa pravilne ishrane obezbedićete zdrav i pravilan razvoj vašeg deteta, a sebe ćete poštedeti mogućih komplikacija kao što su gojaznost, povišeni krvni pritisak, povišeni šećer u krvi, zatvor( opstipacija), anemija i hemoroidi, a imaćete lepu i zdravu kožu, kosu, nokte i dobru liniju.

NE PROPUSTITE: Rešite se trudničkih kilograma uz pravu taktiku!

Autor teksta: Anita Alterov - nutricionista

Kontakt: anita.alterov@gmail.com

Posetite i Aninu Facebook stranicu: Savetovalite za zdravu ishranu Alterov