Suze, u različitim mitološkim pričama i narodima sinonim su za lepotu, strast, čistoću duše. Nekada plačemo zbog srećnog kraja, a nekada zbog izazovnog početka. Često plačemo uz filmove. Nisu li u tim trenucima suze znak ljubavi? Jer, ipak, zavoleli smo omiljenog lika, saosećali sa njegovim tugama i željama, a sada kao da ga puštamo u naš svet! Osećamo li se tako sa ljudima oko sebe? Kada i koliko plačemo radi tuđe sreće, a koliko radi sebe, jer smo jednostavno tužne?

U nastavku pročitajte moje lično o plakanju, ali i savete koji će vam pomoći da se ne stidite svojih suza.

 Kolumnu piše: Minja Miljuš

Da li je plakanje u redu?

Ukoliko ste se pronašli u prethodnim pitanjima znači da plačete kao što i ja plačem. To je normalno! U stvari, zaključak je sasvim logičan, jer smo napravljeni kao bića koja izražavaju svoje emocije.  Naredno pitanje koje sam postavila sebi, jeste: Zašto se stidimo suza?

Suzama izražavamo emocije

Jednom sam čak izjavila ljubav suzama. Bio je to prvi put da sam upoznala takvu emociju. Bila sam ponesena događajima iz tog dana i kada je palo veče, kada me je umor savladao, pogledala sam čoveka kog volim i zaplakala iz sve snage. U meni su divljale razne emocije, a jedino sam suzama znala da ispričam sve što nisam umela rečima.

Zaista, kao da je pukao balon emocija  oko mene kada sam pogledala svog voljenog. Bila sam  srećna i suze su se nizale, a osećaj zahvalnosti prelavio je moje telo. Mogla sam i da sakrijem te suze, da se iskontrolišem i da izjavim ljubav na normalan način, ali ovaj čin me je naučio da treba da pustim da se desi ono što moja duša oseća.

Taj događaj me je naterao da se zamislim. Koliko puta  očevi širom sveta sakriju suze prilikom venčanja, matura svoje deca i svih drugih događaja koji izazivaju ponos u njima? Koliko se puta naše majke postide pa krišom izađu iz prostorije, dok se hvalimo najboljom ocenom u školi? Postaju opsednute ručkom u rerni, dok krajičkom oka primećujemo kako keceljom brišu suze.

Zaista, nema lepšeg osećaj od plakanja zbog zahvalnosti i sreće.

Da li se plašimo osuđivanja zbog plakanja?

‘’Plače jadnik, jedva ih je odškolovao pa je tu muku danas skinuo sa vrata!’’ ili ‘’Sirotica, laknulo joj što se udala pa plače.’’- deluje li poznato? Zapara li i vaše uši? 

Umesto da tuđa osuda konstantno izaziva stid, treba  jasno  da vam stavi do znanja da ni ne treba da tražite utehu u drugim ljudima. Vi ne plačete zbog drugih, vi plačete zbog sebe. Ako vam je lakše, plačite u svoja četiri zida, daleko od očiju drugih ljudi. Kada zanemarimo plakanje i progutamo emociju, naša duša pati!

Budite ponosni na svoje suze

Otpuštanje predstavlja opraštanje, što sa voljenima koji umiru pa sve do onih osoba koje su nas povredile i samo želimo da nestanu. Na kraju krajeva oni možda i mogu da nestanu, presele se na neki drugi kontinet ili se jednostavno izgube iz našeg života. Ipak, ne mogu da nestanu emocije pa tako ‘’ti ljudi’’ ostaju zarobljeni u glavama i dušama ljudi širom sveta. Nisam želela da mi se to dogodi, pa se prepuštam lošim emocijama jednako kao i dobrim! 

Fenomen zarobljavanja posebno je prisutan kod muške populacije, koja jedan ljubavni krah može da preživljava godinama. Ne kažem da ridaju na krevetu, stapajući se u more suza i mešajući ih sa slatkišima. Naprotiv, većina njih pretvara svoju spoljašnjost u izrazito izdžljivu, svakodnevno trenirajući i pozirajući pred ogledalom teretana. A možda je trebalo poraditi na unutrašnjosti i pustiti suze da poteku, kako bi postali jaki i ostali zdravi?  Možda treba otpustiti?  Zašto je društvo ovaj fenomen stavilo u prvi plan, kao ispravan i razuman čin? Retko ko zna odgovor.

Suze su dobre za zdravlje

Pomenuti obrazac prihvataju podjednako i dame, a opravdanje za čitav proces skrivanja suza leži u njihovom drskom odgovoru da ne izražava svako emocije na isti način. Psiholozi tvrde drugačije, ponavljajući da je plakanje prirodan  proces filtracije emocija koji nas čini psihički jačim. To znači da se rodimo sa suzama i da svako potiskivanje istih može izazivati bolest.

Zato je u redu dozvoliti sebi grešku i u uglu sobe priznati da nas je neko izigrao, da nas je povredio, da nas nije vredan! Tek tada upoznamo sebe i izađemo iz naučenih obrazaca, dišući punim plućima -  tada se osećamo zdravo i jako, spremni smo da zagrlimo najbliže i uživamo u svakom danu.

Suze oslobađaju stresa

Šta se sa damama dešava kada je službenica na šalteru previše gruba, ili kada muškarce gužva u saobraćau dovodi do ludila?  Plakanje usled doživljenog stresa ili traume  nije uvek društveno opravdano, ali je zdravo!
Svako na stres reaguje drugačije, ali je najvažnije ispoljiti ga kako ne bi ostavio trajne posledice na zdravlje. 

Dakle, ukoliko vam se plače u javnom prevozu što se meni nekoliko puta dogodilo - plačite! Moje prijateljice to stanje nazivaju ‘’ malim nervnim slomom’’ ali mene suze oslobađaju nakupljenog jutarnjeg stresa!

Naravno, odlazak na treninge ili trčanje svakako je produktivniji način izbacivanja toksina iz organizma. Ali, ponekad ne možemo da zadržimo suze ili psovku. Slobodno plačite, verujte mi da nema razloga za brigu jer ljudi gledaju svoja posla. Niko me u autobusu nije ni primetio. Dobro jeste, jedna devojčica blago me je pomerila kako bi se provukla do slobodnog sedišta.

Današnji način života je ubrzan, nameću nam se društvene forme i obrasci kako bi bili što  uspešniji. To je pohvalno, treba ostvariti svoje želje i postati najbolja kuvarica, trener ili šef u firmi. Ipak, u toku svih tih uloga ne zaboravite da smo samo ljudi i da je u redu plakati! Osećaćete se bolje i mirnije, a ljudi kojima je zaista stalo biće uvek uz vas, pa čak i ako zaplačete na sred ulice!

 Kolumnu piše: Minja Miljuš