U partnerskim odnosima često ima raznih manipulacija u oba smera, a da ljudi toga nisu ni svesni, niti kapiraju da se radi o manipulaciji.  Određen način ophođenja i dobijanja onoga što želimo usvojili smo i zaradili još odavno u svojoj primarnoj porodici i ponavljamo ga u nedogled, ne shvatajući da možda više ne moramo da se koristimo tim sredstvima, niti smo više dužni da se petljamo sa ljudima sa kojima jedino manipulacijom možemo da dođemo do nečega što liči na ljubav i zajednicu,  a to ipak nije, niti shvatajući da maniplucijom narušavamo dostojanstvo, čast i integritet druge osobe, te da samim tim sve što njome i postignemo nije dakle postignuto slobodnom i dobrom voljom i željom partnera, već na mućku i prevaru, što znači da nekoga indirektno primoravamo da nas voli, iako on to sam ne želi ili ne ume. Više o ovoj temi, saznajte u nastavku.

Manipulacija je dublja, ozbiljnija i kompleksnija prevara od pukog laganja. Nekim možemo manipulisati i bez i jedne izrečene laži, tako što ga određenim ponašanjem, gestikulacijom, mimikom,  raspoloženjem, spletom i organizacijom postupaka i verbalnim veštinama, demagogijom i perfidnom retorikom navedemo da veruje i misli jedno, kako bi mi na osnovu toga ostvarili određen lični cilj na toj platformi, koji je u svom pravom obliku od njega savršeno i spretno sakriven. Ovo zvuči veoma nisko i pokvareno u svojoj definiciji,  ali verovali ili ne,  masa ljudi to čini nesvesno, instinktivno i automatski po modelima koje su podsvesno poneli iz kuće. Laž je mala maca za manipulaciju. Nikada prostim laganjem ne možemo navesti nekog da radi u našem, a protivno svom interesu, kao što to možemo manipulacijom, širokom lepezom raznih, veoma teško raskrinkavajućih tehnika. Ali, postavlja se pitanje, da li je nama samima dobro i udobno u poziciji i odnosu u kome moramo drugog da ponizimo i izvrdamo kako bi nešto izvojevali za sebe? I kako bi nama prijalo da se uloge zamene pa da nama neko manipuliše?

Čim se dvoje upoznaju, već kreću manipulacije, veoma popularne i maltene zvanično preporučljive, a zvane: 'pravi se kul'. Danas je skoro neprihvatljivo biti iskren, otvoren,  transparentan, emotivan. Porumeneti, izjaviti ljubav, biti romantik i emotivac.  Jer - to nije kul.  Samo značenje u širem smislu te reči 'kul' upravo je to da je nešto in, gotivno,  prihvatljivo, moderno. Kul je, dakle, biti kul.  Tj.  pozitivno i prihvatljivo je biti hladan. Hladne glave. Tako je izmišljen čitav jedan imidž i stil ponašanja za početak veze koji garantuje da se nećemo izblamirati, ispasti glupe, razotkriti se da nam je stalo,  da smo se zaljubile ili da nam je, ne daj Bože,  stalo do toga da se udamo i imamo decu. Taj stil podrazumeva da se stalno cerekamo, da sve ljubavno i emotivno teramo na šalu,  da se pravimo blesave i otkačene na ozbiljne teme, da glumimo radost 25 sati dnevno da ne bi ispale teške i problematične, depresivne ili nadrndane, da ne odgovaramo odmah na poruke, iako skačemo ko oparene čim fon zavibrira i iščitavamo ih po 20 puta. Ponekad ga na finjaka pravimo ljubomornim tek da utvrdimo pazar ili mu tako vratimo za neki njegov flert, a igricama vruće hladno udaramo mu čežnju. Večito smo za korak ispred, neuhvatljive i tajanstvene. Neotkrivene. Svim Petar Panovima, dečacima željnim igre i zabave, nezrelim za ljubav, brak i porodicu, ovakav tip žene će savršeno da odgovara. Međutim, kad se žena umori od foliranja i igrarija, a to je neminovno,  shvati da je samo sama sebi naudila manipulacijama ulažući svoje vreme i emocije u datog muškarca koga ne može da promeni, pa makar sa njim i ostvarila brak i porodicu, jer on ostaje osoba koja beži od bliskosti i to će manifestovati i u bračnom životu na razne pogubne načine.  Bumerang manipulacija vraća se nepogrešivo onom koji ga je poslao tako što na kraju sami sebe izmanipulišemo i izigramo. Da smo bile iskrene, dotični lik bi nas otkačio sa stavom da smo dosadne udavače, što bi nama dalo šansu da izgradimo život sa nekim ko ima više talenta za ljubav.

Jedna od čestih manipulacija u samim počecima je i 'obožavam te, ljubavi, udaj se za mene, volim te, ti si ta, ona prava, a ja iskren, dobar momak željan prave ljubavi' ali sve to samo dok je emotivno ne pridobije i ne nahrani kratkoročno nesigurnost i narcizam, a onda nastavi dalje u nov lovački pohod sa istim tekstom. Ništa manje nije zastupljena ni manipulacija 'volim te, ali se plašim da budem sa tobom zbog majke, oca, sestre koji se ne slažu, brane mi, ili zbog daljine, prirode tvog posla, ljutog bivšeg muža ili dečka ako saznaju za nas, dece, stanja u svetu, loše statistike za nas slučaj, aždaje koja vreba iza ugla, delfina u Tihom okeanu itd.' u kojoj dotična ima psihološki, statusni, socijalni ili materijalni interes od naklonosti i zaljubljenosti dotičnog muškarca u nju, pa ne želi da kvari taj tok i da mu saopštava da joj se on ne sviđa i da nema nameru da bude sa njim, tako da mu vešto održava vatru, pod večitim prebacivanjem odgovornosti za neostvarljivost njihove ljubavi na druge ljude ili okolnosti. U to identično spadaju i one manipulacije 'toliko si dobar da te ne zaslužujem', kao i ona 'budi strpljiva, bićemo zajedno, samo da se sve kockice poslože u svemiru'.

Jedna od savršenih platformi za manipulaciju svake vrste su online veze, upoznavanja i druženja preko mreža i inboksa. Počevši od samog izgleda koji uživo može biti drastično drugačiji s obzirom na fotošopiranje slika, filtere, dobre uglove, nemogućnost odmeravanja stvarne visine i kilograma, preko čitavog jednog ogromnog dela nečije ličnosti i prirode koja se može osetiti i naslutiti samo u živom kontaktu pomoću gestikulacije, mimike, stava tela, pogleda, neverbalnih signala, pa sve do otkrića nečijeg karaktera i psihološke strukture posmatrajući ga u hodu, u odnosu prema prolaznicima i kelnerima, deci i životinjama,  u tretmanu prema dogovoru i terminu susreta, u reakcijama na svakodnevne frustracije kao što su gužve, kao i u sitnim gestovima bontona i kulture, ispostavlja se da vrednosti, stil, ukus i ideologije koje neko zastupa kroz svoje objave na fejsu mogu biti čak dijametralno suprotne onome što zaista ta osoba jeste i čemu teži. Naravno,  sasvim je druga situacija ako nekoga upoznamo u virtuelnom prostoru,  pa za koji dan ili nedelju prebacimo druženje u stvarnost, ali ako se susret uživo prolongira mesecima, a nama za to vreme džigljaju emocije i idealizacije, vrlo verovatno da ćemo doživeti neprijatan šok, a u najgorem slučaju zatvoriti oči pred tom stvarnošću i nastaviti da lepimo iluzije na realnost.

Jedna od izuzetno čestih manipulacija je prebacivanje sopstvene krivice na drugog ili okrivljavanje onog drugog usled nesposobnosti da se prihvate date, neutralne okolnosti. Banalan primer može biti da muža boli glava,  pa umesto da to prosto prihvati, on ima potrebu da nekog optuži,  jer misli da mu je tako lakše, iako realno nije, tako da žena postaje kriva jer ga je natociljala da do kasno gledaju film i zato sad njega boli glava. Ili npr. on je hteo da idu na izlet, ona je nerado pristala,  ali je na izletu padala kiša sve vreme i ona je rešila da na njega prebaci odgovornost za datu neprijatnost govoreći kako je od starta pričala da ne treba da idu, ali eto - on je nagovarao i sad su upali u problem. U oba ova slučaja uočavamo da ona strana koja okrivljuje drugu potpuno zanemaruje činjenicu da je na uzročnu aktivnost samovoljno pristala, bez obzira na nečije nagovaranje i propagandu, te stoga sama mora preuzeti odgovornost za sve dalje konsekvence.  Pošto je ljudima veoma neprijatno da preuzimaju odgovornost, da se kaju i izbore sa sopstvenim greškama unutar sebe, a i spolja, jer im tako pada rejting, pribegavaju okrivljavanju drugih, i tako prebacivši lopticu u tuđe dvorište,  osećaju se rasterećeno, jer ne moraju da uče iz svojih grešaka i rade sami na boljem sutra. Postoje i mnogo ozbiljniji primeri,  kada jedan roditelj prebacuje krivicu za loše vaspitano dete na drugog roditelja,  iako je bio sve godine prisutan i mogao da se više uključi u vaspitanje dece. Cilj prebacivanja krivice na drugog nije samo da se čovek oseti manje krivim,  već i da svojim okrivljavanjem satera u ćošak i ućutka drugu stranu koja, ako zagrize mamac manipulacije i oseti se krivom za drugog ili za oboje, postaje slaba i prestaje sa svakim komentarom.

Jedna od takođe veoma učestalih manipulacija je glumljenje žrtve. Ako naučite da ponavljate kako mnogo radite,  kako ste premoreni,  ne stižete da jedete i spavate od posla ili nema pas za šta da vas uhvati, nemate ni za šta ili ako naučite dobro da plačete, vrištite, dramite,  teatrališete,  koristite teške reči očaja, padate u nesvest, razbolite se,  pričate stalno kako ste tužni, usamljeni, izdati, izigrani, prevareni, koliko ste imali trauma i problema, koliko su vas drugi saterali, oni oko vas neće imati srca ili će im biti neprijatno da na tolike kukumavke i žalopojke iznesu ponovo jasnu kritiku ili zahtev na ono što se od vas očekuje i što je vaša ultimativna dužnost, zadatak, odgovornost i obaveza kao partnera. Glumljenjem žrtve blokira se i stopira svaka mogućnost konstruktivnog dijaloga i dogovora u vezi, jer 'žrtva' po difoltu nije u stanju da bude odgovorna i dosledna, pošto je, navodno, žrtva i 'mnogo joj je teško'. Fokus sa stvarnih problema, opcija i rešenja prebacuje se na neke treće koji su krivi za sve i na osećanja bola 'žrtve', tako da postajemo izmanipulisani i prevedeni žedni preko vode sa pričom koliko je tek vodi loše. Cilj manipulatora je da prestanemo da se bavimo svojim interesima i potrebama, već se sažalimo na nju i povučemo svoja očekivanja.

Jedna od suptilnih manipulacija je emocionalno kažnjavanje i ucenjivanje. Ako se nekom ne sviđa novonastalo kompromisno rešenje nekog problema ili želi nešto posebno da izdejstvuje za sebe, onda neće nastupiti direktno i iskreno verbalnim zahtevom,  već će pripremati teren distancom, diskretnim ignorisanjem i zanemarivanjem zbunjujući drugu stranu, dovodeći je u stanje pregladnelosti i zapitanosti, tako da ona bude spremna na sve,  samo da se neprijatna tišina prekine.

U verbalnim manipulacijama caruju digresije, a jedna od njih je okretanje teme na šalu u sred ozbiljne teme koja zahteva rešenje. Zatim, ljutnja i prebacivanje zbog načina na koji je neka kritika izneta, npr. na 'Zašto toliko kasniš? Stvarno nema smisla', jedna od manipulativnih digresija jeste 'Nemaš pravo da mi se obraćaš na takav način, smiri strasti, ti si baš nervozna osoba'.  Možda je ton i bio nervozan, ali ovo je klasično skretanje sa teme kašnjenja na temu visine tona. Druga strana kreće da se pravda zbog tona ili se čak izvinjava, tako da je bitka dobijena. Još jedna od digresija jeste kontra napad. Npr.na 'Šta je sa automehaničarem, ne mogu da vozim, stalno obećavaš da ćeš ga zvati,  pa ništa', manipulacija kontra napadom bi bila:' a koliko si ti samo puta rekla da ćeš srediti terasu,  pa ništa'. Time se razgovor završava, jer se ona oseća postiđeno zbog terase i shvata da nema kredibilitet da ga dalje proziva, a on je našao opravdanje za svoje zaboravljanje i sve se nastavlja po starom. Umesto da preuzme odgovornost, kontra napadom je opravdao svoj stil. Bliska ovoj manipulaciji jeste i ona manipulacija zvana 'vađenje problema iz naftalina'. Par diskutuje o nečemu konkretnom i preciznom što je vezano za sadašnja dešavanja,  ali jednom od partnera strateški odgovara da naprasno izvadi neku grešku onog drugog iz prošlosti i koristi je kako bi ojačao svoju poziciju i dobio poene. 'A šta misliš,  kako je bilo meni kada si pre dve godine ti uradila to i to,  a sad očekuješ od mene da ja to i to...'. Tako se manipulator vešto odzumirao sa aktuelnog problema na sve probleme ikada, razvodnio ih,  pomešao u istu čorbu, povukao teške priče nepotrebno opet iz hibernacije i svađa se troduplo produbila, umesto da se konkretan problem rešio. Bliska ovoj manipulaciji je generalizacija, a to je kada opet konkretan problem preuveličavamo i izvodimo šire zaključke, teatrališemo, dajući opšte loše utiske i definicije naše veze, pa koristimo i reči: ti nikada ili ti uvek to i to, iako znamo da to nije bilo ni nikad, niti baš uvek.  Svođenje na apsurd je još jedna od verbalnih manipulacija gde određenu primedbu preuveličamo do te mere da postane apsurdna, pa tako preuveličana zaista deluje kao besmislena, iako je u svojoj pravoj veličini bila sasvim ok. Npr. na 'Trebalo je da mi kažeš da si to planirao,  nisam znala da to želiš',  manipulativno svođenje na apsurd bi bilo: 'tebi, znači,  čovek sve treba da kaže, napiše, nacrta. Da ne treba možda i da dišem umesto tebe? '

Manipulacija ima svuda i na svakom koraku. Veoma su ustaljene i duboko inkorporirane u svakodnevni govor, komunikaciju i odnose svih vrsta. Na nama je da smo ih svesni i ne dozvolimo drugima da nas manipulišu, već da ih navodimo da iskreno i otvoreno kažu šta žele. Na nama je i da prepoznamo sopstvene manipulacije i da ih ne koristimo više, znajući da je mnogo lepše i veće kada dobijemo pravu ljubav i poštovanje od nekog,  umesto privida nečije ljubavi, jer smo njime manipulisali. Kao i da je mnogo slađi i moćniji svaki dinar, zalogaj ili pozicija koju smo sebi obezbedili bez manipulacija. Ako smo nekad davno u ranom detinjstvu bili primorani da manipulišemo da bismo sebi obezbedili zrno nečije ljubavi, više to ne moramo da radimo i možemo birati i ljude oko nas, a i same sebe, možemo biti slobodni da budemo iskreni,  spontani, otvoreni, možemo biti privilegovani da stvaramo odnose u kojima se međusobno volimo,  poštujemo i verujemo jedno drugom, pune i bogate odnose u kojima su manipulacije nepotrebne i ponižavajuće.

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.