Ako ste roditelj, verujemo da ste primetili kada se vaše dete ponaša impulsivno. Impulsivne reakcije i bes dolaze nekad i bez posebnog razloga. Ovakvo ponašanje je očekivano kod dvogodišnjaka, ali kada se dete susretne sa nemogućnošću kontrolisanja emocija u zrelijem dobu (4-7 godine), to znači da ima poteškoća sa emocionalnom regulacijom. Dete u pretškolskom ili školskom uzrastu treba da bude sposobnije da kontroliše i savlada svoje emocije, kao i da ih prihvata i pokaže na pravi način.
Kako da pomognete detetu da razvije samoregulativne veštine, kako da savlada impulsivne reakcije i bes, stručnjaci objašnjavaju u narednim redovima.
NE PROPUSTITE: Kako da vaša deca zavole zdravu hranu?
Šta je samoregulacija?
Samoregulacija je sposobnost upravljanja emocijama i ponašanjem u skladu sa zahtevima situacije. Uključuje mogućnost da se oduprete visoko emocionalnim reakcijama na uznemirujuće stimuluse, da se smirite kad se uznemirite, prilagodite se promenama i podnesete frustraciju bez ispada. To je skup veština koje omogućavaju deci, kako sazrevaju, da usmeravaju sopstveno ponašanje ka cilju, uprkos nepredvidljivosti sveta i sopstvenih osećanja. Stručnjaci kažu da je sve više dece koja se suočavaju sa pomešanim emocijama koje se odražavaju direktno na impulsivne reakcije i nalete besa, plača ili negodovanja.
Matthew Rouse, psiholog, kaže da neka deca imaju snažnu reakciju i ne mogu da spreče ovakvo ponašanje. Postoje i deca koja osećaju stres ili nelagodnost, loši osećaji u njima mogu da se skupljaju danima, a reakcija se javlja iz čista mira, u nepredviđenim situacijama. „Možete da ih vidite kako idu pogrešnim putem, ali ne znate kako da to zaustavite.“ kaže on.
I za jednu i za drugu grupu dece, savetuju se roditelji da nauče dete da se nosi sa snažnim reakcijama i da pronađe ančine da izrazi svoje emocije. Dr Rouse na pitanja emocionalne kontrole gleda kao na kombinaciju temperamenta i naučenog ponašanja. „Urođene sposobnosti deteta za samoregulaciju su temperament i ličnost“, objašnjava on. Neke bebe imaju problema sa smirivanjem i postanu veoma uznemirene kada pokušavate da ih okupate ili obučete. Ta deca će verovatno imati veće probleme sa emocionalnom samoregulacijom kada su starija.
Na šta treba obratiti pažnju?
Kada je dete nervozno, tužno ili ljuto, sve što se dešava u njegovoj okolini, igra značajnu ulogu. Roditelji u ovim situacijama ne smeju da reaguju burno i da stvaraju dodatni stres detetu. Decu treba da umirite i da im redovno objašnjavate na koji način mogu da izraze svoje emocije. Dete u tim trencuima samo traži pomoć kako bi se smirilo.
„Veštinama samoregulacije pristupamo na isti način kao i ostalim veštinama, akademskim ili socijalnim: izolujte tu veštinu i pružite praksu“, objašnjava Bezsylko, , izvršni direktor škola za decu sa razlikama u učenju. „Kada na to gledate kao na veštinu koju treba učiti - umesto, recimo samo na loše ponašanje - to menja ton i sadržaj povratnih informacija koje dajete deci. ” Deci je potrebna podrška i ohrabrivanje, kako bi uspeli da se nose sa novim izazovima. Kada dete radi nešto preko volje ili oseća frustraciju zbog težine određene situacije, roditelj treba da smislli kako će detetu olakšati. Nikako nije rešenje da umesto nejga uradite težak zadatak ili da mu bukvalno pomognete. Treba da budete tu i da objasnite koliko je značajno da prođe na testu ili kako je dragoceno da se suoči sa novim izazovima. Roditelj ne treba dodatno da frustrira svoje dete i da ga tera da nešto uradi, jer može ponovo doći do izliva besa. Miran ton i mnogo razgovora - to je recept za pomoć detetu.
Neka dete pravi pauze
Ako se dete suočava sa frustracijama u određenom segmentu, na primer kada radi domaći, treba da ga naučimo da pravi pauze kad god mu postane teško i naporno. Tako će naučiti da napravi pauzu i da prepozna kada mu je ona potrebna. Na primer, ako ste imali problema sa detetom koje impulsno reaguje ili ima izliv besa u prodavnici, napravite kratku posetu kada ne morate ozbiljno da kupujete. Neka vežbaju u šetnji s vama, držeći ruke uz sebe. Tako ih učimo da sami kontrolišu svoje ponašanje.
Cilj je da dete postane samostalno i da vi prestanete da regulišete njegove napade besa ili agresije. Za to će trebati dosta vežbi i strpljenja. Rezultati se ne postižu preko noći. Savetuje se i da dete nagradite ukoliko vidite očekivani pomak u ponašanju.
Da bi dete naučilo da bude staloženije, i vi morate da budete staloženi i smireni, čak i u stresnim i kritičnim situacijama. Bezsylko primećuje da su pažnja i meditacija dobri za sve, ali posebno za decu sa izazovima samoregulacije. A dr Rouse spominje brojne programe obuke roditelja koji su im na raspolaganju kako bi im pomogli da postanu bolji treneri za svoju decu. Za stariju decu takođe je opcija dijalektička terapija ponašanja, koja se fokusira na toleranciju na stres i regulaciju emocija.
NE PROPUSTITE: Sasvim prirodno – Utičite same na svoju plodnost
Stručnjaci se slažu da je porodično okruženje najvažnije.
NAJPOPULARNIJI Komentari