Deca i slatkiši: Kako kontrolisati unos slatkiša?

Živimo u 21. veku u kom se sve svakodnevno menja. Usled užarbanog životnog ritma nekad ne uspemo kuvanju i ishrani da se posvetimo koliko bismo želeli. Usled globalizacije prehrambenih sistema sve je više dostupna hrana koja je bogatija kalorijama nego nutrijentima. Naša deca odrastaju na takvoj hrani. Slatkiši su nešto što je deci dostupno svakog dana, međutim nekad i u prekomernim količinama. Kako da deci usadimo zdrave navike i da ih ne naviknemo na slatkiše? 

Saveti slede u nastavku.

NE PROPUSTITE: KAKO POMOĆI MAMI DA SE IZBORI SA POSLEPOROĐAJNOM DEPRESIJOM?

Vrlo je bitno da deci od malih nogu usadite zdrave životne navike. Najpre, radi se o rasporedu spavanja, tri obroka dnevno i dve užine. Međutim, to je, grubo, ono kako bi dan deteta trebalo biti isplaniran. Usled svega sa čime se svakodnevno suočavate, prosto ne može svaki dan da bude savršen i to je u redu. Međutim postao je trend da deca još od malih nogu jedu slatkiše jer odraslima često biva slatko kako dete u tome uživa, i kako musavo zna biti od čokolade. Ali, većina ne razmišlja o tome kako slatkiši mogu da dugoročno naštete detetu, pogotovo ako su deci dostupni u velikoj količini i često.,

Slatkiši i zubi
Poslastice, kao što su slatkiši, čokolada i suvo voće, sadrže velike količine šećera. Procesi koji vode do karijesa počinju onog trenutka kada Vaša beba postane izložena šećeru. Šećer pojačava rast bakterija i kiselina koje uzrokuju karijes.

Slatkiši i koncentracija

Dokazano je da šećer pospešuje koncentraciju i daje energiju. Tu se pre svega misli na zdrave šećere poput glukoze i fruktoze. Međutim, ishrana sa visokim sadržajem šećera može da dovede do viška glukoze u mozgu, što se povezuju sa oštećenjem pamćenja.

Koja količina slatkog je prihvatljiva?

Preporuka stručnjaka je da deca između 2 i 18 godina ne treba da unose veću količinu dodatog šećera od 24g ili 6 kašičica dnevno. Deca do druge godine ne bi trebalo uopšte da ga unose. Ishrana sa mnogo dodatog šećera u detinjstvu, dovodi do razvoja gojaznosti, povišenog nivoa glukoze u krvi a kasnije u životu i do dijabetesa i povišenog rizika od srčanih oboljenja.

Kako kontrolisati unos slatkiša?

Potpuna zabrana slatkiše kod dece obično donosi rezultate suprotne od očekivanog. Oni ih požele još više zato je bitno da decu od samog početka učimo da jedu svu hranu. U kuhinji treba obezbediti nairnice koje želimo da dete jede. Užina uvek može da bude neko voće, ponekad može i slatkiš. Kada je dete žedno, najbolje je da popije vodu. Ona će mu najbolje utoliti žeđ. Napravite razliku između slatkiša i zdrave slatke užine. Vodite računa šta vaše dete jede i pije kod kuće, jer će tokom celog života kasnije imati šansu da sam pravi izbore u ishrani, a njihov odabir u većini slučajeva biće ono što su naučili da je u redu u detinjstvu. I ne zaboravite da budete dobar primer detetu, jer među prvim saznajnim procesima kod deteta jeste uviđanje. Ono što vidi kod vas, dete će pokušati da kopira. Zato uvek razmišljajte o tome.

Zdrave poslastice

Prilikom izrade deserta kod kuće važno je dati prednost prirodnim i što manje prerađenim izvorima šećera. Kod pripreme omiljenih kolača, umesto belog šećera, pokušajte upotrebiti prirodne zaslađivače poput meda, koji će osigurati prijatan sladak ukus poslastice, ali će i povoljno delovati na koncentraciju glukoze u krvi. Prirodni zaslađivače će doprineti manjem kalorijskom unosu, a većem unosu vitamina i minerala. Kada govorimo o zdravim dezertima, svakako moramo spomenuti voće i orašaste plodove. Pri tome se uvek treba okrenuti sezonskom voću u vašem podnevlju. Sa voćem mogu se praviti razne pite i kolači koji će biti fantastični za decu. Za one koji vole i nešto manje slatke dezerte, odlični su kolači i dezerti s bundevom ili šargerepom koji mogu poslužiti i kao ukusan međuobrok. Suvo voće dostupno je cele godine, a takođe se izvrsno uklapa u kolače ili se može poslužiti samo sa orašastim plodovima, umesto kupovnih slatkiša.