Štitnu ili tiroidnu žlezdu mnogi zovu i glavnim regulatorom fizioloških procesa u našem organizmu, te se poremećaj u njenom radu na različite načine može odraziti na naše zdravlje - od poremećaja u radu metabolizma, problema sa kožom, reproduktivnom funkcijom itd. Kada štitna žlezda ne radi kako treba, to znači da proizvodi manje ili pak više hormona nego u normalnim uslovima. I kao što smo rekli, to se na naše zdravlje može na različite načine odraziti. Svakako, i mi svojim navikama doprinosimo hormonskom statusu, što se odnosi i na navike u ishrani.

A koje su to sve navike u ishrani koje mogu biti uzročnici navika u ishrani koje dovode do hormonskog disbalansa, saznajte u nastavku. 

Pred nama je još jedna sezona virusa, što na prvom mestu naravno znači da treba da povedemo računa o svom imunitetu - zdrava ishrana puna vitamina i redovna fizička aktivnost, dovoljno sna. Ipak, složićemo se da niko ipak nije u potpunosti imun na neumoljive viruse, koliko god da mu je jak organizam. A kada se već desi da se razbolimo, onda je važno da se pravilno lečimo, i da na kraju krajeva ne dozvolimo da prehlada pređe u grip, što nije tako redak slučaj. Međutim, proces oporavka je često ometen time što nismo dobro informisani šta smemo, a šta ne smemo da radimo kad smo bolesni, odnosno šta je prepručljivo, a šta nikako nije.

Ali detaljnije o ovoj temi i o tome koje su to zablude o prehladi i gripu u koje ne treba da verujemo, u nastavku.

Svi smo mi nebrojeno puta radili analize krvi, bilo da se one odnose na onu osnovnu krvnu sliku ili na neke specifične analize poput onih kada se utvrđuje stanje hormona štitne žlezde, što može biti deo redovnih i preventivnih pregleda, ali i način da se motivisano određenim simptomima uspostavi precizna dijagnoza. I u načelu dosta toga nam je na ovu temu poznato, i priznajemo nije nam baš omiljeni odlazak u laboratoriju i susret sa iglom. Ipak, to je, kao što smo rekli, ponekad neminovno, a i preporučljivo kao deo deo preventive. Takođe je važno i da budemo što više edukovani na temu našeg zdravlja, pa samim ti i o nekim specifičnostima i odlikama testova analize krvi koje do sada možda nismo znali. To će nam pomoći da dosta toga bolje razumemo.

Detalji u nastavku. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 39 % muškaraca i više od 40 % žena, starosti od 18 i više godina, imaju problem sa gojaznošću. Faktori koji se imenuju kao uzročnici su različiti - od nedostatka fizičke aktivnosti, odnosno provođenja velikog broja sati pred računarom, stila života, do samog načina ishrane, koji često podrazumeva neredovne, ali i nezdrave obroke, koji su puni loših masti i šećera. Međutim, ponekad je uzrok i posve drugačije prirode. Zato se mnogima dešava da uprkos tome što se pridržavaju strogog dijetalnog režima i vežbaju, i dalje ne uspevaju da se ređe kilograma viška.

A sa čim sve to može biti u vezi tj. koji su to zdravstveni problemi koji sprečavaju proces mršavljenja, saznajte u nastavku.