Oko spavanja u istom krevetu s detetom mišljenja su podeljena, podjednako među roditeljima i stručnjacima. Većina roditelja, pogotovo oni koji su roditelji po prvi put, uvek sanjaju o tome da za svoju bebu naprave udoban i prilagođen prostor. U mnogo slučajeva, oni naprave sobu za bebu, ofarbaju u univerzalne, pastelne boje, ispune je plišanim igračkicama i dodaju slatke detalje bez kojih se jedna dečija soba ne bi mogla zamisliti. Međutim, u mnogo slučajeva se desi da se beba rodi i u toj sobi uopšte ne spava.

Stručnjaci objašnjavaju da li beba treba da spava sa roditeljima ili u svojoj sobi.

NE PROPUSTITE: ČEMU NAS DECA MOGU NAUČITI?

Kada se beba rodi, još je vrlo blisko povezana sa mamom. 9 meseci rasla je u maminom stomaku i za nju je prirodno da bude pored majke, zaspi i umiri se uz majčino disanje i osluškujući njene otkucaje srca. Često sa mora stavljati na grudi pa je praktično bebu ostaviti da spava blizu majčinog kreveta.

S obzirom na to da beba jede, ponekad ju je praktičnije staviti uz sebe pa mama može uzeti bebu u naručje kada zaplače i pomazi je ili podoji.  Kod zajedničkog spavanja svakako treba paziti da se mama u snu nezgodno ne okrene i povredi bebu.

DUŽI SAN RAZLOG ZA ZAJEDNIČKO SPAVANJE

Prema mnogim studijama o snu kod novorođenčadi koje su sprovedene, bebe više vole i trebalo bi da spavaju sa svojim roditeljima u sobi makar dok ne napune godinu dana. Kada je jednom standard zajedničkog spavanja zadovoljen, ono ima mnoge prednosti i dobrobiti za roditelje i za decu.  Zajedničko spavanje jedan je od sastavnih delova takozvanog povezujućeg roditeljstva koje se zasniva na ideji da se odnos između roditelja i deteta razvija od samog početka i da je za razvoj tog odnosa i sigurne privrženosti nužno da se dete oseća sigurno da će roditelj odgovoriti na sve njegove potrebe.

Prema analizama iz 2016. godine posvećena istraživanju dece koja dele ne samo sobu već i krevet sa jednim ili dva roditelja, pokazao je visoku zastupljenost u mnogim evropskim zemljama!

POVERENJE IZMEĐU RODITELJA I DECE

Zajedničko spavanje jedan je od osnova za razvoj poverenja u odnosu roditelja i dece. Dete se oseća sigurno, zaštićeno i voljeno. Samim tim, kako se dete razvija uz poverenje da će mu roditelj pružiti sve što mu je potrebno i zaštititi ga, ono razvija takozvanu sigurnu privrženost koja kasnije utiče na formiranje osobina tog malog čoveka, pozitivne slike o sebi, načina interakcije s drugima, kao i mnogih drugih aspekata važnih za razvoj psihički i emocionalno stabilne osobe.

Podsticanje na ranu samostalnost u skladu je sa kulturološkim naglaskom na individualizmu. Zato, deljenje kreveta može nekima da deluje kao popustljivost prema detetu i podsticanje na to da ostane zavisno od roditelja. Budući da deo roditelja želi da zadrži privatnost u bračnom krevetu, odvojeno spavanje od deteta ne znači da ćemo ga zakinuti za gore navedeno.

To samo znači da ćemo morati uložiti veći trud i napor kako bismo sve to osigurali detetu. Dakle, važno je da se na detetove potrebe reaguje, da se ono umiri i da se razvija odnos poverenja između roditelja i deteta. 

Kakav je vaš stav?