Da li je vaspitanje devojčica na Balkanu pravilno? Kakve poruke šaljemo pod velom najbolje namere? Kako da naučimo naše ćerke da izgrade zdrav i negujući odnos prema svom telu i dugu? Koncept samopouzdanja prolazi kroz najrazličitije interpretacije u svetu gde se ovaj termin koristi češće nego pre, sa sve pogubnijim smislom. Naime, česte zamene koncepta zdravog samopouzdanja sa konceptom sebičnosti postaju deo svakodnevnice. Ukoliko ovaj pojam posmatramo iz zdravog i korisnog ugla, mogli bismo ga objasniti kao koncept potencijala individue da veruje u samu sebe. Samopouzdanje predstavlja osnovu tematike poštovanja svog tela i duha, s obzirom da se ono odnosi na vrednovanje svog bića u celini, ali isto tako i na vrednovanje onoga za šta smo sposobni u budućnosti.
Više o vaspitavanju devojčica na Balkanu i o samopouzdanju, otkriva naša draga saradnica i psihoterapeut, Mina Vuko.
NE PROPUSTITE: PREISPITIVANJE SEBE - KOLIKA JE MOĆ SAMOPOUZDANJA?
Kolumnu piše: Mina Vuko
Učenje po modelu je ključno kada razmatramo koncepciju poštovanja svog tela, jer je preduslov za isto holističko poštovanje našeg bića. Naime, roditeljstka svest o tome da deca uče posmatrajuci njih, kao primarne figure vezanosti i prve idole, jeste početni korak za zdravu osnovu ljubavi prema sebi i izboru partnera kasnije.
Odnos koji majka i otac imaju prema sebi i sopstvenom telu uticaće na formiranje istog kod deteta. Važno je napomenuti kazne stida.
Ukoliko smo bili izloženi stalnim komentarima na račun naše ličnosti, a ne našeg ponašanja, ili komentarima na račun tela, a ne brige o istom, moguće su posledice u vidu raznih disfunkcionalnih ponašanja i niskog samopoštovanja. Za godine praktičnog rada i akademskih uspeha u polju psihologije, dijagnostike i psihoterapije, videla sam mnogo primera internalizacije nekorisnih roditeljskih ponašanja, koja ‘iskopavamo’ sa klijentima kroz proces isceljenja.
Praktično, neophodno je odustati od samosabotaža koje su internalizovane sabotaž, primarno prositekle od naših najbližih.
Preispitujući kazne stida, kao i naučene obrasce koji predstavljaju naše ‘normalno’ preuzimamo odgovornost za sebe u odraslom dobu i za kvalitetniji, samopouzdaniji život.
Balkanska kultura kao imperativ nameće presiju na ženska tela i određeni standard istih. Nije česta pojava nametanja istih principa ženskoj deci koja dolaze u formama kazni stida od majki. Širenjem svesti da je neophodno uspostaviti granice ko i kako komentariše naše telo, ko i kako i kada sme da mu priđe smanjujemo rizik od zloupotrebe i jačamo samopuzdanje dece od najranijih faza.
Dakle, zdrava porodična atmosfera, sa granicama i podrškom i responzivnošću na potrebe deteta, predstavlja osnovu razvoja samopouzdanja kod dece, koji se s godinama i razvojem deteta pounutruje i počinje da biva način na koji odrasla osoba tretira sebe, što posledično ima za osnovu zdrav izbor partnera koji nas poštuje.
Korisno je osvešćivanje da dobra namera mora pratiti funkcionalan nacin kako pristupamo detetu i kako ga tretiramo.
Dobra namera je mnoge ‘ubila’ , stoga je neophodno da osvestimo koje poruke šaljemo našoj deci, devojčicama, ženama uopšte.
Prihvatanje svojih nedostataka i zdravih ljudskih telesnih karakteristika je osnov poštovanja svog tela i brige o sebi. Lična vrednost kao drugi važan koncept jeste u direktnoj vezi sa temom poštovanja svog tela. Lična vrednost koja je vezana za nešto ili nekog spolja, koja traži validacije, dovodi do niskog samopouzdanja i ‘samoprezirnih’ ponašanja prema nama samima.
Nužno je ispitati kako je to kod mene nastalo, gde je moj fokus kontrole i ko je iskorišćavao moju vulnerabilnost?
Psihoterapija je najbrže oružje , ukoliko samostalno majstorstvo ne daje rezultate. Ranim uključivanjem u tretman preveniramo dalje prenošenje nekorisnih transgeneracijskih uverenja i obrazaca. Pomažući sebi, pomažemo i drugim ženama i našim budućim porodicama.
Iskrenost prema sebi je neophodna u procesu reizgradnje zdravog odnosa i prihvatanja sebe. Ipak, prihvatanje sebe danas deluje kako rastegljiv pojam. Naime, nikako ne znači da stvari koje nam smetaju, a možemo da ih poboljšamo, treba da ostavimo u formi frustracija koje žive.
Svest da je naš život i naše telo u našim rukama, posledično deluje vrlo snažno na naše samopouzdanje i osvešćivanje moći da su konci upravo u našim rukama.
Mina Vuko je diplomirani psiholog i magistar psihoterapije u edukaciji. Bavi se feminističkim temama i dijagnostikom, dok je psihoterapija njena najveća ljubav.
NAJPOPULARNIJI Komentari