Roditelji imaju obavezu i iskonsku potrebu da svoju decu nauče novim stvarima, ali stručnjaci kažu da postoje određene stvari koje ipak treba da zaobiđemo. Neke stvari koje naša deca prerano nauče, mogu da budu štetna za njih. Roditeljima je na prvom mestu da njihovo dete odraste u srećnog i zadovoljnog čoveka, ali i pored toga, nesvesno prave greške, kaže Lenore Skenazy koja se angažuje za samostalnost dece. Za rodtelje organizuje predavanja, a decom radi radionice koje će ih uvesti spremne u budućnost. 

U nastavku, stručnjaci objašnjavaju čemu treba da prestanemo da učimo svoju decu!

NE PROPUSTITE: Šta sve treba da uradite posle rođenja bebe?

Stručnjaci objašnjavaju da deci treba da priđemo otvoreno i da im prvenstveno budemo prijatelji. U praksi, to znači da ne smemo da im govorimo neistinu, misleći da je to za njihovo dobro. Treba otvoreno da pričamo o emocijama i da ih naučimo kako te iste emocije da izražavaju. Dečacima ej dozvoljeno da plaču i dozvoljeno im je da se ne osećaju snažno. Tome moramo naučiti svoje sinove, jer tako oni jednog dana postaju emotivno zrele osobe. 

Takođe, devojčicama treba objasniti da ih dečaci ne vuku za kosu jer im se dopadaju. Nije to ništa strašno, to je dečija igra i zaista ne treba to da shvatimo kao maltretiranje, ali istina je da je to pogrešan model na kom devojčica tretira sviđanje od strane druge osobe. 

Zatim, važno je da ne terate decu da izražavaju svoje emocije prema nekome ko im se jednostavno ne dopada. To znači da ne moraju da polete u zagrljaj dalekom rođaku, ukoliko to ne žele. Dete je možda samo mrzovoljno, ili ne želi pokazivati naklonost, a možda je i nema. Tim činom detetu dajemo pogrešnu sliku o tome o fizičkim i ličnim granicama, i samoj naklonosti. 

Savremeno školovanjeobi i brz način života koji se bazira na brdu dodatnih aktivnosti, može da ima neželjeni efekat koji decu čini mnogo pasivnijom nego što bismo želeli da budu. Škola teži poštovanju pravila više od nezavisnosti, aktivne radoznalosti i zalaganja. A to je pitanje koje može imati dalekosežne posledice, od kojih je jedan strah da radite ono što želite ili da isprobavate nove stvari. Zato se roditeljima savetuje da kod kuće puste decu da istražuju i im ne nameću obaveze, poput dodatnih časova klavira ili stranog jezika, ukoliko je dete nezaiteresovano za to ili je premlado. Ovde govorimo i o predškolskom uzrastu, u kome deca već počinju da idu na određene dodatne časove. 

Lenore je napravila istraživanje u kome su ispitani učenici uzrasta 12-13 godina, i na pitanje šta bi želeli da urade samostalno, odgovorili su: 

„Jedno dete je želelo da šeta psa - ali se plašilo da će sići ​​sa povodca. Drugi je rekao da želi da ode u prodavnicu - ali nikada nije bio u njoj bez svoje mame i brinuo se da li će biti okružen strancima. Nekolicina je rekla da su želeli da se provozaju biciklom ili čak penju na drvo, ali su se plašili da se ne povrede. “

Kada protumačimo dečije odgovore, jasno možemo osetiti strah roditelja. 

Pogrešno je i da decu pripremamo na to što šta treba da misle u određenim situacijama, jer oni moraju da nauče da misle konstantno, bez izgrađenih stavova svojih roditelja. 

Zatim, ne treba da učimo dete da je neuspeh loš. Neuspeh ne treba smatrati preprekom već korakom u procesu učenja. Ako stalno učimo decu kako je neuspeh loš, ona de biti demotivisana čim ga osete, a to nikako nije dobro za njihov razvojni put. 

Stručnjaci objašnjavaju da su roditelji često uplašeniji nego sama deca i zbog toga deci ne dozvoljavaju da imaju slobodno detinjstvo. Deca treba da znaju za određene posledice, ali ne smeju da osećaju konstantan strah od izražavanja svojih stavova i mišljenja. 

NE PROPUSTITE: Koliko su telefoni i tableti štetni za decu?

Iako je svet postao surov i roditelji vide rizik na svakom koraku, istina je da decu treba da pustimo da imaju što slobodnije i bezbrižnije detinjstvo, jer su to ipak, najlepši dani u životu. To nikako ne znači da mi o njima ne brinemo ili smo ih razmazili, to samo znači da ispunjavamo njihove potrebe i učimo ih na prirodan način kako da se brinu o sebi i kako da kreiraju svoje odluke. Korak, po korak deca postaju ljudi koji znaju da samostalno odlučuju i razmišljaju. 

Podelite sa nama svoje stavove!