pinterest

Nekada smo osećale želju spontano. Danas nam se ponekad čini da između posla, kućnih obaveza i umora za intimnost ne ostaje mnogo prostora. Možda i dalje volimo partnera, uživamo u zagrljaju i želimo bliskost, ali pomisao na seksualni odnos ne budi isto interesovanje.

Onda se pojave pitanja koja nije uvek lako izgovoriti: šta se promenilo? Da li je ovo zbog godina? Hoće li ostati ovako? Da li nešto sa nama nije u redu?

Mi u redakciji Mogu Ja To Sama želimo odmah da razjasnimo najvažnije: žene ne gube automatski interesovanje za intimne odnose kada napune četrdeset godina. Neke primećuju manju želju, neke veću, a neke gotovo nikakvu promenu.

Kada se interesovanje smanji, uzrok može biti kombinacija telesnih promena, životnih okolnosti, zdravstvenog stanja i odnosa sa partnerom. Sama godina rođenja nije dovoljno objašnjenje.

Zato ovoj temi pristupamo bez pritiska da moramo želeti više ili imati određeni broj odnosa. Želimo da razumemo svoje iskustvo, prepoznamo šta nam smeta i saznamo kakva podrška postoji.

Drage naše, promena želje je tema o kojoj možemo razgovarati otvoreno. Ne moramo je skrivati niti prihvatiti neprijatnost kao cenu godina.

Da li je manja seksualna želja posle 40. neizbežna?

Manja seksualna želja posle 40. nije neizbežna i ne događa se svim ženama.

Mi bismo najpre pogledale šta ta promena znači za nas. Da li nam zaista nedostaje interesovanje za seksualnost ili nam ne odgovara način na koji se intimnost trenutno odvija?

Možda želimo dodir, ali nam smeta očekivanje da svaki zagrljaj mora da vodi dalje. Možda imamo želju kada smo odmorne, ali je retko prepoznajemo na kraju zahtevnog dana. Možda nas odnos boli, pa ga izbegavamo.

To su različite situacije koje traže različite odgovore. Ne bismo ih sve nazvale „gubitkom libida zbog godina“.

Važno nam je i da pogledamo sopstveno zadovoljstvo. Ako nam sadašnji ritam prija i nema tegoba, ne moramo ga menjati samo zbog poređenja sa drugima. Ako nas promena uznemirava, imamo razlog da je istražimo i potražimo pomoć.

Koji razlozi mogu da utiču na smanjenje želje?

Na smanjenje želje mogu uticati stres, partnerske teškoće, menopauzalne promene, seksualne tegobe, određeni lekovi i neka zdravstvena stanja.

NHS navodi više mogućih uzroka, među kojima su anksioznost i depresija, vaginalna suvoća, pojedini antidepresivi i lekovi za krvni pritisak, hormonska kontracepcija i određene hronične bolesti.

Mi zato ne bismo tražile jedno objašnjenje pre nego što pogledamo celu sliku. Kada je promena počela? Šta se tada događalo? Da li smo počele novu terapiju? Postoji li bol ili nelagodnost?

Korisno nam je da razlikujemo želju, uzbuđenje i fizičku udobnost. Možemo želeti bliskost, a istovremeno imati telesnu neprijatnost. Možemo se osećati fizički dobro, a nemati interesovanje za određenu vrstu odnosa.

Ova pitanja nisu test koji treba same da rešimo. Ona nam pomažu da jasnije razgovaramo sa partnerom i zdravstvenim stručnjakom.

Kakvu ulogu može da ima perimenopauza?

Perimenopauza može doprineti promeni seksualne želje, posebno kada je prate suvoća, neprijatnost ili druge tegobe.

Perimenopauza je prelazni period pre menopauze. Četrdeseti rođendan sam po sebi ne pokazuje da smo u toj fazi, pa promene procenjujemo prema simptomima i stručnoj proceni.

NHS među mogućim simptomima perimenopauze i menopauze navodi smanjenu seksualnu želju, vaginalnu suvoću, peckanje i iritaciju, koji mogu učiniti odnos bolnim. Menopauza se utvrđuje nakon 12 meseci bez menstruacije, kada ne postoji drugi uzrok.

Mi bismo na pregledu pomenule i promene ciklusa i intimne tegobe. Ne moramo čekati da menstruacije potpuno prestanu kako bismo pitale za pomoć.

Istovremeno, ne pripisujemo svaku promenu hormonima. Partnerski odnos, raspoloženje, terapija i druge okolnosti i dalje zaslužuju pažnju. Više razloga može postojati istovremeno.

Zašto suvoća i bol mogu da promene odnos prema intimnosti?

Suvoća i bol mogu učiniti da počnemo da izbegavamo odnos koji očekujemo kao neprijatan.

Mi ne moramo odmah izgubiti želju za celokupnom bliskošću. Možda nam prijaju zagrljaj, poljubac i nežnost, dok nas određeni dodir ili penetracija brinu.

Američko udruženje ginekologa i akušera, ACOG, objašnjava da niži estrogen oko menopauze može uticati na vlažnost, elastičnost i debljinu vaginalnog tkiva. Suvoća, međutim, ima i druge moguće uzroke.

Zato ne bismo istrajavale kroz bol da bismo ispunile očekivanje. Prekinemo ono što nam smeta i dogovorimo pregled, posebno ako se tegoba ponavlja.

Partneru možemo objasniti šta se događa jednostavnom rečenicom: „Želim bliskost, ali ovaj deo mi trenutno nije prijatan i volela bih da pronađemo drugačiji način.“

Tako razdvajamo potrebu za povezanošću od postupka koji izaziva nelagodnost.

Da li nam je potrebno više vremena da osetimo želju?

Nekim ženama želja se javlja tokom prijatne, dobrovoljne bliskosti, umesto da se pojavi spontano unapred.

ACOG navodi da odsustvo početne želje može biti normalno i da se ona kod nekih žena razvije nakon početka seksualne aktivnosti.

Mi ovu mogućnost posmatramo pažljivo. Ona ne znači da treba da pristanemo na nešto što ne želimo ili da čekamo da neprijatnost prođe.

Možemo biti otvorene za dodir koji nam prija, uz jasnu slobodu da zastanemo ili završimo u bilo kom trenutku. Možda nam odgovara mirnije upoznavanje sopstvenih reakcija, bez unapred određenog cilja.

Važno nam je da partner razume da početak bliskosti nije obećanje seksualnog odnosa. Pristanak ostaje stvaran i promenljiv tokom celog susreta.

Ako nam ništa ne prija ili se osećamo pod pritiskom, to je informacija koju želimo da čujemo i poštujemo.

Kako umor i svakodnevne obaveze utiču na naše iskustvo?

Umor i zahtevna svakodnevica mogu otežati da primetimo svoje potrebe i napravimo prostor za intimnost.

Mi bismo pogledale u kom trenutku dana pokušavamo da budemo bliske. Ako je to tek kada završimo posao, porodične obaveze i sve kućne zadatke, možda tada najviše želimo san.

Korisno nam je da proverimo da li je problem nedostatak želje ili nedostatak uslova u kojima nam bliskost prija.

Možemo razmotriti drugačije vreme za zajednički trenutak. To ne mora biti plan za seksualni odnos. Može biti razgovor ili nežnost bez žurbe.

Ako najveći deo obaveza nosimo same, želimo i konkretan razgovor o njihovoj podeli. Jedno slobodno veče neće mnogo promeniti ako se svakodnevno vraćamo istom opterećenju.

Naš predlog je da tražimo ostvarive promene: jednu preuzetu obavezu, ranije završavanje posla ili vreme koje ne počinje tek kada smo potpuno iscrpljene.

Može li promena želje biti povezana sa partnerskim odnosom?

Promena želje može biti povezana sa odnosom u kojem nam nedostaju bliskost, uvažavanje ili otvorena komunikacija.

Mi bismo se zapitale kako se osećamo uz partnera tokom ostatka dana. Da li imamo prostor da kažemo šta mislimo? Da li se naše granice poštuju? Postoji li nežnost i kada ne vodi ka seksu?

Ne donosimo automatski zaključak da je ljubav prestala. Ali ne zanemarujemo ni nezadovoljstvo koje se ponavlja.

Možemo pogledati da li nam se seksualni susreti dopadaju. Da li imamo prostor za sopstveno zadovoljstvo? Možemo li predložiti drugačiji tempo ili dodir?

Ako razgovor stalno završava optuživanjem, partnersko ili individualno savetovanje može biti koristan sledeći korak. Kada postoje strah, kontrola ili prisila, prioritet su naša bezbednost i podrška; ne dugujemo seksualni odnos da bismo očuvale mir.

Da li manja želja znači da nam partner više nije privlačan?

Manja želja sama po sebi ne pokazuje da nam partner više nije privlačan.

Mi bismo izbegle da iz jedne promene odmah izvedemo zaključak o celoj vezi. Možemo voleti partnera i osećati privlačnost, a istovremeno biti umorne, zabrinute ili imati bol.

Možemo primetiti i da nas ne privlači dosadašnji način intimnosti. To otvara drugačije pitanje: šta nam danas odgovara?

Ako nismo sigurne, ne moramo partneru ponuditi objašnjenje koje još nemamo. Možemo reći: „Primećujem promenu i želim da je razumem. Važno mi je da o tome razgovaramo bez pritiska.“

Zatim proveravamo okolnosti i ostavljamo sebi vreme. Iskren odgovor može uključiti više stvari, a ne samo jednu poruku o privlačnosti.

Kako da pripremimo pregled promena koje primećujemo?

Pregled pripremamo beleženjem simptoma, njihovog početka i okolnosti u kojima se pojavljuju.

Mi bismo koristile kratak zapis, bez potrebe da svakodnevno pratimo svaki detalj. Ova tabela služi za pripremu razgovora, a ne za samostalno određivanje uzroka.

Šta može da pomogne ako je problem vaginalna suvoća?

Kod vaginalne suvoće mogu pomoći odgovarajući lubrikanti i vaginalni hidratantni preparati, uz pregled kada tegobe traju ili postoje dodatni simptomi.

Lubrikant koristimo za smanjenje trenja tokom odnosa, dok su vaginalni hidratantni preparati namenjeni održavanju vlažnosti prema uputstvu proizvoda. NHS preporučuje proizvode namenjene toj regiji i savetuje izbegavanje parfemisanih preparata i vaginalnih ispiranja.

Mi bismo proverile i kompatibilnost lubrikanta sa kondomom ili drugim proizvodima koje koristimo. Običnu kremu za telo ne stavljamo u vaginu.

Ako proizvod izaziva iritaciju, prestajemo da ga koristimo i tražimo savet. Ako se bol nastavlja, ne povećavamo pritisak da „ipak pokušamo“.

Suvoća nije jedino moguće objašnjenje bola. Zato nam je stručna procena važna kada se neprijatnost ponavlja ili remeti svakodnevicu.

Da li su hormonski preparati rešenje za svaku ženu?

Hormonski preparati nisu univerzalno rešenje i njihov izbor zavisi od simptoma, zdravstvene istorije i procene lekara.

NHS navodi lokalne estrogenske preparate kao jednu od mogućnosti za određene vaginalne i urinarne tegobe, dok se sistemska hormonska terapija procenjuje prema širem skupu menopauzalnih simptoma. Testosteron se može razmatrati kod nekih žena sa smanjenom željom u menopauzi, uz stručni nadzor.

Mi ne bismo kupovale hormone, „pojačivače libida“ ili suplementaciju na osnovu obećanja da vraćaju želju svim ženama.

Na pregledu možemo pitati šta je cilj predložene terapije, koje su moguće koristi i rizici i kako će se pratiti rezultat. Posebno navodimo prethodne bolesti i sve preparate koje već koristimo.

Važno nam je da tretman odgovara stvarnom problemu. Ako nam bliskost otežavaju bol i partnerski pritisak, želimo da oba pitanja dobiju pažnju.

Kako da razgovaramo sa partnerom bez osećaja krivice?

Sa partnerom razgovaramo kroz opis svog iskustva, potreba i granica, bez obaveze da obećamo određenu učestalost odnosa.

Mi bismo izabrale miran trenutak van seksualnog susreta. Tako imamo više prostora da se saslušamo.

Možemo reći: „Želim da budemo bliski, ali trenutno mi treba drugačiji tempo.“ Ili: „Primećujem suvoću i neprijatnost i želim da to proverim pre nego što nastavimo.“

Ako nam nedostaje nežnost, možemo objasniti da želimo zagrljaj koji nema unapred očekivan nastavak. Ako smo preopterećene, tražimo konkretnu pomoć u svakodnevici.

Važno nam je i da čujemo partnerovo iskustvo, ali njegov odgovor ne poništava naše granice. Razočaranje ili različita želja mogu biti tema razgovora; pritisak i prisila nisu prihvatljiv način rešavanja.

Dogovor ostavljamo otvorenim za promene. Ono što nam prija danas može se razlikovati od onoga što ćemo želeti za mesec dana.

Koje korake možemo da napravimo već sada?

Već sada možemo prepoznati šta nas najviše opterećuje, prilagoditi bliskost i pripremiti razgovor ili pregled.

Mi predlažemo ovih pet koraka:

Preciznije opišemo promenu. Razlikujemo manju želju, nedostatak vremena, suvoću, bol i nezadovoljstvo odnosom.

Zabeležimo važne okolnosti. Kada je počelo, šta se promenilo i da li koristimo novu terapiju?

Izgovorimo granicu i potrebu. Kažemo šta nam prija, šta ne želimo i kakva podrška nam je potrebna.

Napravimo prostor za bliskost bez obaveze. Biramo dobrovoljan kontakt u kojem možemo da zastanemo u svakom trenutku.

Potražimo stručnu pomoć kada nas promena brine. Ne moramo čekati da tegobe postanu ozbiljne ili dugotrajne.

Ne moramo sve uraditi tokom jedne nedelje. Dovoljan početak može biti iskrena rečenica ili zakazivanje pregleda koji odlažemo.

Kada je posebno važno da se javimo lekaru?

Lekaru se javljamo kada nas promena želje uznemirava, kada se bol ponavlja ili kada imamo krvarenje i druge neuobičajene simptome.

NHS posebno savetuje pregled kod krvarenja posle odnosa, između menstruacija ili nakon menopauze, kao i kod neobičnog sekreta i suvoće koja ne prolazi uz pokušane mere.

Mi te simptome ne objašnjavamo samo godinama. Pregled nam omogućava da se proceni uzrok i odredi pomoć.

Možemo direktno reći: „Imam promenu želje koja me brine“ ili „Odnos me boli i želim da razumem zašto“. Ne moramo koristiti stručne izraze.

Ako nam je teško da započnemo temu, ponesemo zapis. Važno nam je da dobijemo prostor za pitanja i objašnjenje koje razumemo.

Da li posle četrdesete možemo imati zadovoljavajući intimni život?

Posle četrdesete možemo imati zadovoljavajući intimni život, uz uvažavanje svojih potreba, zdravstvenih okolnosti i slobodnog izbora.

Mi ne moramo pokušavati da vratimo identično iskustvo iz neke prethodne decenije. Možemo upoznavati šta nam danas prija i tražiti pomoć za ono što nam smeta.

Za jednu od nas to će značiti lečenje bola. Za drugu više vremena i pravedniju podelu obaveza. Za treću otvoreniji razgovor ili drugačiji način bliskosti.

Drage naše, manja želja nije presuda o našoj ženstvenosti, privlačnosti ili vrednosti. Ona može biti signal da nešto treba razumeti, prilagoditi ili proveriti.

Mi biramo da svoje iskustvo shvatimo ozbiljno — sa dovoljno nežnosti prema sebi i bez obaveze da pristajemo na ono što nam ne prija.