Nekada smo jedva čekale okupljanje, prihvatale pozive i bez mnogo razmišljanja dodavale još jedan dogovor u kalendar. Danas nas ponekad više obraduje slobodno veče. Čaj, knjiga, tišina i osećaj da nikome ne moramo da objašnjavamo zašto nam baš to prija.
Onda se pojavi pitanje: jesmo li postale nedruštvene? Zašto nam se više ne ide na svaku kafu, proslavu ili druženje?
Mi u redakciji Mogu Ja To Sama izdvajamo jedno važno objašnjenje: manje želje za širokim krugom poznanstava može značiti da nam je važnija bliskost koju dobijamo iz odnosa.
To nije pravilo za sve žene, niti promena koja pripada samo ženama. Istraživanja o društvenim potrebama tokom odraslog doba nude širu sliku, u kojoj godine, doživljaj vremena i životne okolnosti zajedno imaju ulogu.
Zašto s godinama možemo postati izbirljivije u druženju?
S godinama možemo više birati odnose koji nam pružaju emocionalnu bliskost i smisao.
Psihološkinja Laura Carstensen sa Stanforda razvila je teoriju socioemocionalne selektivnosti. Njena osnovna ideja je da doživljaj vremena koje je pred nama utiče na prioritete: kada ga osećamo kao ograničenije, veću važnost mogu dobiti sadašnje zadovoljstvo i smisleni odnosi.
Mi to možemo prepoznati u jednostavnoj promeni: radije biramo razgovor sa bliskom prijateljicom nego okupljanje na kojem moramo mnogo da se prilagođavamo.
To ne znači da prestajemo da volimo ljude. Možda jasnije razlikujemo društvo koje nam prija od susreta koje prihvatamo po navici.
Da li manji krug prijateljica znači slabiji društveni život?
Manji krug prijateljica sam po sebi ne znači slabiji društveni život, ali je važno da imamo bliskost i podršku koje su nam potrebne.
Mi ne bismo merile zadovoljstvo brojem kontakata ili popunjenošću vikenda. Pitale bismo se kome možemo da se javimo kada nam je teško i sa kim možemo opušteno da razgovaramo.
Jedno istraživanje koje je pratilo odrasle tokom vremena povezalo je selektivno sužavanje društvenog kruga sa boljim svakodnevnim emocionalnim iskustvom. To je povezanost, a ne dokaz da smanjivanje broja prijatelja automatski donosi sreću.
Zato gledamo kvalitet odnosa, ali i dostupnost podrške. Možemo voleti samoću i istovremeno negovati nekoliko važnih prijateljstava.
Može li razlog biti i običan umor?
Manja želja za druženjem može biti povezana i sa umorom, obavezama ili zahtevnim životnim periodom.
Mi ne moramo svaki otkazan izlazak da pretvorimo u veliko objašnjenje o karakteru. Možda nam tog dana nedostaje odmor. Možda je dogovor predug ili nam putovanje do mesta susreta oduzima previše energije.
Korisno nam je da pogledamo šta bismo ipak želele. Da li nam više odgovara šetnja nego večera? Kratak razgovor nego veliko okupljanje? Susret tokom vikenda umesto kasnog izlaska?
Tako otkrivamo da li želimo manje kontakta ili drugačiji oblik druženja.
Kako da razlikujemo prijatnu samoću od usamljenosti?
Prijatnu samoću biramo i ona nam odgovara, dok usamljenost uključuje neprijatan osećaj da nam nedostaje željena povezanost.
Američki Nacionalni institut za starenje razlikuje usamljenost, kao subjektivan osećaj, od društvene izolacije, koja podrazumeva malo kontakata. Možemo se osećati usamljeno i među ljudima, a vreme provedeno same ne mora nam teško padati.
Mi bismo ovaj pregled koristile kao povod za razmišljanje, bez samostalnog postavljanja dijagnoze.
| Šta primećujemo | Šta možemo proveriti |
|---|---|
| Uživamo u miru i zadržavamo bliske kontakte | Da li nam sadašnji ritam odgovara? |
| Želimo društvo, ali nemamo kome da se javimo | Kako da napravimo jedan ostvariv korak ka povezivanju? |
| Izbegavamo susrete iako nam bliskost nedostaje | Šta nam otežava kontakt? |
| Gubimo interesovanje i za druge omiljene aktivnosti | Da li nam je potrebna stručna podrška? |
Kada povlačenje zaslužuje dodatnu pažnju?
Povlačenje zaslužuje pažnju kada nas uznemirava, otežava svakodnevicu ili prati trajan gubitak interesovanja za stvari koje smo volele.
Ako uz to imamo upornu tugu, bezvoljnost, promene sna ili izrazit umor, razgovor sa lekarom ili psihologom može pomoći da razumemo šta se događa. Posebno je važno potražiti pomoć ako više simptoma traje duže od dve nedelje. Depresija nije neizbežan deo starenja.
Mi zato ne bismo svako povlačenje nazivale zrelošću. Želimo da razlikujemo izbor koji nam prija od situacije u kojoj nam je teško.
Kako da negujemo prijateljstva uz više vremena za sebe?
Prijateljstva možemo negovati dogovorima koji poštuju i našu potrebu za mirom i želju za bliskošću.
Mi predlažemo:
Prepoznamo šta nam prija. Biramo vrstu i trajanje susreta.
Kažemo šta možemo. „Večeras mi treba odmor, ali volela bih šetnju u subotu.“
Negujemo važne kontakte. Javimo se i kada nemamo vremena za duži susret.
Primетimo kako se osećamo posle druženja. To nam pomaže da prilagodimo ritam.
Tražimo podršku kada nam nedostaje povezanost. Ne moramo sve rešavati same.
Drage naše, možemo promeniti društveni ritam bez odustajanja od prijateljstva. Važno nam je da u tom ritmu imamo prostor za odmor, ali i ljude uz koje možemo da budemo svoje.
NAJPOPULARNIJI Komentari