„Zakazaću kada prođe ova gužva.“
Mnoge od nas prepoznaju tu rečenicu. Sačuvamo broj telefona, setimo se da pronađemo prethodni nalaz, a onda nas preuzmu posao, porodica i svakodnevne obaveze. Pregled ostane na listi za neki mirniji period.
Oktobar, međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, prilika je da tu nameru pretvorimo u konkretan korak. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i ovog oktobra podseća na ovu temu.
Mi u redakciji Mogu Ja To Sama želimo da razgovaramo jasno, bez zastrašivanja i bez obećanja da jedan pregled može da pruži potpunu sigurnost.
Briga o zdravlju dojki uključuje smanjenje rizika, odgovarajući skrining i pravovremenu proveru promena koje primetimo. To su povezani, ali različiti koraci.
Ne moramo sve znati unapred. Važno je da razumemo kome da se obratimo, šta da pomenemo lekaru i zašto simptom ne treba da čeka narednu kampanju ili redovni termin.
Drage naše, ovaj oktobar možemo iskoristiti da proverimo svoj plan pregleda — i da jedna drugoj pomognemo da do tog pregleda zaista dođemo.
Da li pregled dojki sprečava nastanak raka?
Pregled dojki ne sprečava sam nastanak raka, već može pomoći da se promena otkrije i proceni ranije.
Mi zato razlikujemo prevenciju u smislu smanjenja rizika od ranog otkrivanja bolesti.
Kada govorimo o smanjenju rizika, razgovaramo o navikama i, kod pojedinih žena, posebnim medicinskim merama. Kada govorimo o ranom otkrivanju, razlikujemo skrining žena bez simptoma od dijagnostike kada promena već postoji.
Svetska zdravstvena organizacija naglašava da rano otkrivanje, uz pravovremenu dijagnostiku i lečenje, doprinosi smanjenju smrtnosti od raka dojke.
Za nas je ova razlika važna jer daje realna očekivanja. Uredan nalaz jeste važna informacija, ali nije doživotna garancija. Ako kasnije primetimo novu promenu, ponovo se javljamo lekaru.
Šta je skrining raka dojke?
Skrining raka dojke namenjen je ženama bez simptoma, kako bi se moguće promene tražile pre nego što postanu primetne.
U organizovanom programu postoje određeni uzrast, interval i postupak. Mi ne biramo pregled samo prema iskustvu prijateljice, već proveravamo preporuku koja odgovara našem riziku.
Ako napipamo čvorić ili primetimo promenu kože ili bradavice, tada nam je potrebna procena simptoma. Ne čekamo poziv za skrining da bismo započele taj postupak.
Ovu razliku možemo jasno reći i prilikom zakazivanja: „Nemam simptome i želim da proverim plan skrininga“ ili „Primetila sam novu promenu i potreban mi je pregled“.
Tako zdravstvena služba dobija važnu informaciju za usmeravanje našeg daljeg puta.
Kome je namenjen organizovani skrining u Srbiji?
Prema Nacionalnom programu, organizovani skrining mamografijom namenjen je ženama od 50 do 69 godina, u dvogodišnjim ciklusima.
To navode Batutovi materijali o programu i nacionalni vodič objavljen na sajtu Ministarstva zdravlja. Pojedine kampanje mobilnog mamografa imaju drugačije kriterijume: na portalu Skrining Srbija postoje objave koje uključuju žene od 45 do 69 godina i određene žene starije od 40 sa porodičnim opterećenjem. Uslove zato proveravamo za konkretnu akciju.
Mi bismo u domu zdravlja pitale da li pripadamo ciljnoj grupi, kako se zakazuje i šta treba da ponesemo.
Ako smo mlađe ili starije od navedenog uzrasta, to ne znači da nam procena nije potrebna. Razgovaramo sa lekarom o individualnom planu.
Simptomi se proveravaju bez obzira na godine i pripadnost skrining programu.
Koje promene na dojci treba da proverimo?
Nov čvorić, zadebljanje, promena izgleda dojke, kože ili bradavice i neuobičajen iscedak razlog su da se javimo lekaru.
WHO među znacima navodi promene veličine ili oblika dojke, uvlačenje ili druge promene kože, promenu bradavice i abnormalnu ili krvavu tečnost iz nje. Naglašava i da čvorić treba proveriti čak i kada ne boli.
Mi ne moramo same da procenimo da li je promena „dovoljno ozbiljna“. Zabeležimo kada smo je primetile i zakažemo pregled.
Većina čvorića nije rak, ali pouzdan odgovor ne dobijamo opipavanjem ili poređenjem sa fotografijama na internetu.
Ako je prethodni pregled bio uredan, pomenemo i taj podatak. On je koristan lekaru, ali ne zamenjuje proveru nove promene.
Da li odsustvo bola znači da je sve u redu?
Odsustvo bola ne može da potvrdi da je promena bezazlena.
Mi zato ne bismo čekale da čvorić počne da boli kako bismo potražile pregled. Važna je sama nova promena.
Istovremeno, ni bol sam po sebi ne daje odgovor o uzroku. Na pregledu opisujemo gde se javlja, koliko traje i da li primećujemo nešto drugo.
Možemo pripremiti kratak zapis kako u razgovoru ne bismo zaboravile ono što nam je važno. Ako imamo ranije nalaze, ponesemo ih.
Naš zadatak je da prenesemo informacije. Procenu uzroka i izbor daljih pregleda prepuštamo zdravstvenim stručnjacima.
Da li je samopregled dovoljan?
Samostalno posmatranje i opipavanje dojki ne zamenjuju preporučeni skrining ili pregled zbog simptoma.
Mi želimo da poznajemo uobičajen izgled i osećaj svojih dojki, kako bismo lakše primetile nešto novo. Ipak, ne postavljamo sebi zadatak da same isključimo bolest.
Američki Nacionalni institut za rak, NCI, u pregledu metoda skrininga ne predstavlja samopregled kao zamenu za mamografiju sa dokazanom ulogom u odgovarajućoj populaciji.
Zato rečenicu „nisam ništa napipala“ ne koristimo kao razlog da preskočimo preporučeni pregled.
Ako nas proveravanje pretvara u stalnu zabrinutost, pitajmo lekara kako da pratimo promene na način koji je koristan i razumljiv.
Koja je razlika između mamografije i ultrazvuka?
Mamografija i ultrazvuk su različite metode snimanja, a lekar određuje koja je potrebna i da li ih treba kombinovati.
Mamografija koristi rendgenske zrake i predstavlja test organizovanog skrininga u Srbiji. Ultrazvuk ima važnu ulogu u određenim dijagnostičkim situacijama, ali nije automatska zamena za preporučenu mamografiju.
Mi bismo na pregledu pitale: „Šta ovim pregledom proveravamo i da li je potrebna još neka metoda?“
Važno nam je da razumemo i naredni korak. Ako dobijemo preporuku za dodatno snimanje, proveravamo kada treba da ga uradimo i kome donosimo rezultat.
Ne biramo metodu samo prema tome koja nam deluje prijatnije. Želimo pregled koji odgovara konkretnom pitanju koje lekar istražuje.
Da li poziv na dodatni pregled znači da imamo rak?
Poziv na dodatni pregled ne znači automatski da imamo rak, već da je potrebno razjasniti nalaz.
Skrining može dati lažno pozitivan rezultat, koji vodi dodatnim snimanjima ili biopsiji, iako se rak ne potvrdi. Postoje i lažno negativni nalazi i prekomerna dijagnostika, odnosno otkrivanje promena koje tokom života ne bi izazvale problem.
Mi ove mogućnosti pominjemo da bismo bolje razumele postupak, a ne da bismo odustale od pregleda.
Ako nam je potrebna dodatna obrada, pitamo šta je uočeno, koji pregled sledi i u kom roku. Zapišemo odgovore i, ako nam znači, povedemo osobu od poverenja.
Važno nam je da postupak završimo i dobijemo jasno objašnjenje nalaza.
Šta ako niko u porodici nije imao rak dojke?
Odsustvo poznate porodične istorije ne znači da je naš rizik nula.
Porodična istorija je jedan deo procene, uz godine, ličnu zdravstvenu istoriju i druge faktore. NCI navodi više činilaca koji učestvuju u određivanju rizika.
Mi zato ne preskačemo razgovor o skriningu samo zato što ne znamo za obolelu rođaku.
Ako porodično opterećenje postoji, prikupljamo što preciznije informacije: ko je oboleo, od kog maligniteta i u kom uzrastu. Pominjemo istoriju i sa majčine i sa očeve strane.
Ne moramo same da odlučimo da li nam treba genetsko testiranje. Lekar može proceniti da li postoji razlog za genetsko savetovanje i drugačiji plan praćenja.
Možemo li navikama da smanjimo rizik?
Određene navike mogu doprineti smanjenju rizika, ali ne mogu garantovati da se bolest neće razviti.
NCI izdvaja fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne mase i smanjenje ili izbegavanje alkohola kao važne oblasti prevencije. Alkohol je povezan sa povećanjem rizika od raka dojke.
Mi bismo počele ostvarivom promenom. Biramo kretanje koje odgovara našem zdravstvenom stanju i mogućnostima, a podršku za regulisanje težine tražimo bez kažnjavanja sebe.
Ako pijemo alkohol, možemo razmotriti kako da ga smanjimo ili izbegnemo. O drugim ličnim faktorima razgovaramo sa lekarom.
Obolevanje nije dokaz da žena nije dovoljno brinula o sebi. Rizik ima više činilaca, a zdrave navike nisu zaštitni štit koji nekome daje obavezu da ostane zdrav.
Da li suplementi ili „detoks“ mogu da zamene prevenciju?
Suplementi, „detoks“ režimi i pojedinačne namirnice nisu zamena za procenu rizika, preporučeni skrining ili proveru simptoma.
Mi ne bismo odlagale pregled zbog obećanja da neki preparat „čisti organizam“ ili garantuje zaštitu dojki.Kako da pripremimo pregled bez dodatnog stresa?
Pregled pripremamo tako što proverimo način zakazivanja, prikupimo prethodne nalaze i zapišemo pitanja.
Mi predlažemo pet koraka:
Pozovimo dom zdravlja ili ustanovu u kojoj se pregled obavlja. Pitamo za termin, potrebnu dokumentaciju i uputstva.
Odmah pomenimo simptom ako postoji. Ne predstavljamo novu promenu kao običnu skrining kontrolu.
Prikupimo prethodne nalaze i snimke. Pitamo šta treba da ponesemo za poređenje.
Zapišimo važnu istoriju i pitanja. Uključujemo porodične podatke, terapiju i ono što nas brine.
Proverimo kako dobijamo rezultat. Želimo da znamo ko ga objašnjava i kome se javljamo za nastavak.
Ako nam nešto nije jasno, možemo ponovo pitati. Nije naš zadatak da unapred poznajemo medicinske izraze.
Šta ako nas strah sprečava da zakažemo pregled?
Ako nas strah zaustavlja, možemo potražiti podršku i podeliti organizaciju pregleda na manje korake.
Mi nećemo reći da je „potrebno samo da odemo“. Nekoj od nas prepreka je strah od nalaza, drugoj prethodno neprijatno iskustvo, trećoj prevoz, posao ili briga o porodici.
Pokušajmo da imenujemo konkretnu prepreku. Možda nam prijateljica može pomoći da pozovemo ustanovu. Možda neko može preuzeti obavezu dok smo na pregledu.
Zdravstvenom radniku možemo reći da smo uznemirene i pitati kako postupak izgleda. Informacija nam može pomoći da se pripremimo.
Ako je prvi ponuđeni termin daleko, a imamo simptom, ponovo naglasimo da se radi o novoj promeni i zatražimo smernice za odgovarajuću procenu.
Kako da podržimo ženu koja čeka nalaz ili se leči?
Podršku pružamo tako što saslušamo šta joj treba i ponudimo konkretnu pomoć, bez pritiska da mora biti vedra ili „jaka“.
Mi možemo pitati: „Da li želiš da pođem sa tobom?“ ili „Mogu li da preuzmem neku obavezu ove nedelje?“
Ne moramo imati savršenu rečenicu. Važno je da ostavimo prostor za različita osećanja i odluke.
Izbegavamo priče koje unapred obećavaju ishod, tuđe dijagnoze i savete o prekidanju terapije. Za medicinska pitanja podržavamo razgovor sa timom koji vodi lečenje.
Poštujemo i privatnost. Vest o nečijem zdravlju ne delimo bez dozvole, čak ni kada želimo da pomognemo.
Šta možemo da uradimo već ovog oktobra?
Već ovog oktobra možemo proveriti kada je naš naredni pregled, javiti se zbog promene i pomoći bliskoj osobi da dođe do potrebne zdravstvene podrške.
Mi ne moramo sve rešiti tokom jednog dana. Možemo danas pronaći nalaz, sutra pozvati ustanovu i zapisati dogovoreni termin.
Ako imamo simptom, taj korak dobija prednost: javljamo se lekaru i jasno opisujemo šta smo primetile.
Oktobar može biti dobar podsetnik, ali brigu o dojkama nastavljamo tokom cele godine. Pratimo preporučeni plan i vraćamo se lekaru kada se pojavi nešto novo.
Drage naše, pregled ne zakazujemo zato što treba da budemo savršeno odgovorne. Zakazujemo ga zato što i naše zdravlje zaslužuje vreme, objašnjenje i podršku.
Ovog oktobra možemo jedna drugoj poslati jednostavnu poruku: „Ako ti treba pomoć da zakažeš ili odeš na pregled, tu sam.“
Kod žena sa posebno povišenim rizikom postoje medicinske preventivne mogućnosti, ali njihov izbor zahteva procenu koristi i mogućih šteta. To je razgovor sa odgovarajućim stručnjakom, a ne preporuka za samostalnu kupovinu.
Ako već koristimo preparate, pomenemo ih lekaru. Važno nam je da ima pregled svega što uzimamo.
Našu energiju usmeravamo na korake čija je svrha jasna: razgovor, zakazivanje, dolazak na pregled i praćenje preporuka.
NAJPOPULARNIJI Komentari