Za anoreksiju i bulimiju smo, nažalost, svi čuli. Osobe hranu doživljavaju kao najgoreg neprijatelja i nemaju realnu sliku o svom fizičkom izgledu. U pitanju je mentalno stanje, koje se teško i dugo leči, a česta su i posrtanja, pa se bolesnik vrati svojim nezdravim navikama. Bez hrane se ne može, a anoreksična ili bulimična osoba, hranu i jelo doživljava kao veliku traumu. Osim anoreksije i bulimije, postoji i dijabulimija, koja je posebno opasna jer grupiše dve bolesti. Šta je to dijabulimija i koji su simptomi, saznajte u nastavku.
NE PROPUSTITE: Fantastičan uticaj aktivnog uglja po lepotu i zdravlje
Dijabulimija je poremećaj ishrane koji se pojavljuje kod osobe koja pati od dijabetesa, i to najčešće dijabetesa tip 1. U slučaju ovog poremećaja ishrane, osoba svesno sebe lišava insulina, da bi izgubila na težini. S obzirom na to da osoba koja ima dijabetes mora da vodi računa o ishrani, težini, nivou glukoze u krvi, metaboličkim promenama i etiketama na namirnicama, eksperti ističu da je dijabetes jedan od faktora rizika za razvoj poremećaja u ishrani, budući da sam zahteva izrazitu kontrolu.
Dijabulimija se može pojaviti u bilo kom uzrastu, kao rezultat želje za manjom kilažom, ili kao "burnout" simptom držanja dijabetesa pod kontrolom. Lečenje uglavnom sa sobom nosi brojne izazove, jer će osoba koja boluje od dijabulimije teže podnositi tretman od osoba koje pored poremećaja ishrane, nemaju drugih zdravstvenih problema. Takođe, istovremeno se mora voditi računa i o dijabetesu i o dijabulimiji, što može da ograniči izbor terapije.
Dijabulimičnu osobu ćete prepoznati po tome što zanemaruje svoju terapiju za dijabetes, izbegava termine kod lekara, boji se da je insulin čini gojaznom. Osoba će izbegavati da deli obroke sa svojom porodicom, izbegavaće određene grupe namirnica i osećaće anksioznost u vezi svog fizičkog izgleda. Povučenost od najbližih, promene navika u spavanju i simptomi depresije, karakterišu sve poremećaje ishrane.
Rezultati dijabulimije i njen uticaj na telo, mogu biti zastrašujući - rane teže zarastaju, česte su stafilokokne i druge bakterijske infekcije, učestale gljivične infekcije, poremećaj ciklusa, atrofija mišića, dehidratacija, disbalans elektrolita, dijabetička ketoacidoza. Ovaj poremećaj ishrane može nepovoljno uticati na bubrege, srce i jetru.
Po pitanju lečenja, najbolji je interdisciplinarni pristup: bolesnik sarađuje sa stručnjacima iz različitih oblasti. U slučaju dijabulimije, pacijent bi trebalo da bude pod nadzorom endokrinologa, nutricioniste koji se razume i u poremećaj ishrane i u dijabetes, i psihijatra - koji će se pobrinuti za psihičko zdravlje dijabulimičara. Dijabulimija je ozbiljna bolest, pa insistiranje na uzimanju insulina i pretnja posledicama neuzimanja, neće dovesti do promena.
NE PROPUSTITE: Ozbiljne i teške bolesti koje su danas izlečive
Ukoliko primetite promene u ponašanju i dijeti kod osobe koja već boluje od dijabetesa, takve simptome nemojte prihvatati olako. Potrudite se da ubedite bolesnika da se što pre obrati lekaru i pružite mu podršku. U pitanju je kombinacija fizičke i mentalne bolesti, pa je oporavak dugotrajan i lečenje bi trebalo što pre započeti.
Naslovna foto: izvor
NAJPOPULARNIJI Komentari