Alkalna dijeta zvuči kao nešto osmišljeno u hemijskoj laboratoriji. Ideja iza alkalne dijete je da izborom namirnica koje su uglavnom alkalne ili nisko kisele, možemo promeniti pH vrednost našeg tela. Pristalice ove dijete smatraju da ovakav način ishrane doprinosi borbi protiv bolesti, ima efekta i u prevenciji, a pozitivno utiče i na gubitak neželjenih kilograma. Iako možete iskusiti sve navedene rezultate, alkalna dijeta ipak nije ono što njene pristalice tvrde. U nastavku otkrivamo činjenice koje morate znati, pre nego što započnete alkalnu dijetu.

NE PROPUSTITE: Kako da izbegnete nezdrave grickalice - saveti za zdravu užinu

1. Ne možete promeniti pH vrednost tela

Prilikom procesuiranja hrane, namirnice se razlažu na alkalna i kisela jedinjenja. Alkalna dijeta je zasnovana na pogrešnoj pretpostavci da možemo menjati pH vrednost krvi, tako što biramo određene namirnice i način ishrane. Činjenica je da telo vrlo sistematično i pedantno samo kontroliše pH vrednosti organizma. Sem toga, pH vrednost u različitim organima veoma varira: krv je više alkalna, dok je želudačna kiselina izrazito acidna. Sve u svemu - regulacija pH vrednosti je mehanizam koji telo vrši automatski i nema razloga za naše dodatno mešanje u ove prirodne procese (sem ako lekar ne posavetuje drugačije).

2. Zdravstveni benefiti dijete nisu naučno dokazani

Zagovornici alkalne dijete smatraju da je ovakav režim života i ishrane, posebno pogodan za prevenciju bolesti kostiju. Naime, početna teza je da kiseo organizam crpe alkalne minerale iz samih kostiju. Naučna istraživanja ne mogu potkrepiti tačnost ove pretpostavke. Sledeća pretpostavka je da je alkalna dijeta saveznik u borbi protiv raka. Polazi se od ideje da maligne ćelije raka kiselu sredinu doživljavaju kao plodno tle za razmnožavanje. Studije ne mogu potkrpeiti ove pretpostavke naučnim dokazima. 

3. Alkalna dijeta može dovesti do nezdravog odnosa sa hranom

Kao i svi ekstremni režimi ishrane, alkalna dijeta takođe može dovesti do nezdravog odnosa sa hranom, a može i zamaskirati nastale poremećaje u ishrani. Jedan od primera je i ortoreksija - opsesija zdravim načinom ishrane. Ključ zdravog života je u umerenosti. Opsesija zdravom ishranom može doprineti razvoju ozbiljnijih poremećaja, poput anoreksije i bulimije. Sve ekstremne dijete prete da naruše normalan i balansiran odnos sa hranom.

4. Ishrana postaje komplikovana i morate da memorišete listu dozvoljenih namirnica

Dijete uglavnom navode što češće konzumiranje voća i povrća. Manje-više za svaku dijetu možemo pretpostaviti koje namirnice su in, a koje out. Razlike su u nijansama. Alkalna dijeta, s druge strane, ističe značajne razlike između kiselog i alkalnog voća i povrća: prokelj je kiseo i zabranjen je u ishrani, a špargla dobija zeleno svetlo. S obzirom na ovakve komplikacije, biće vam vrlo teško da jedete bilo šta što niste sami pripremili. Postavljaćete pitanja o vrsti ulja u kojem je obrok pripremljen, tražićete kinou umesto pirinča i ispitivati da li u jelu ima sira. Prilagođavanja su neophodna kod svake promene ishrane i navika, ali ako se posvetite alkalnoj dijeti, pripremite se da ćete kuvaru postavljati brojna pitanja. 

NE PROPUSTITE: Kako da što lakše sprovedete dijetu i izdržite do kraja

Pored svega navedenog, pozitivni efekti alkalne dijete su ipak mogući - ova dijeta bazirana je na voću i povrću, ističe upotrebu mahunarki i koštunjavog voća u ishrani. Ipak, benefiti se kriju u jednostavnoj činjenici - u telo unosite više kvalitetne, a manje procesuirane hrane. Do pozitivnih rezultata ne dolazi zbog promene pH vrednosti organizma. Ekstremne dijete, poput alkalne, ponekad mogu izazvati više problema nego što donose rešenja. Uravnotežena ishrana, puna nutrijenata, je ono od čega će naše telo imati najviše koristi. Ukoliko ipak odlučite da alkalnoj dijeti date šansu, obavezno se prethodno posavetujte sa lekarom.

Naslovna foto: izvor