
Sećam se tog popodneva kao da je juče bilo. Utorak, sasvim običan. Sunce je lenjo prodiralo kroz zavese, a ja sam ispijala svoju prvu jutarnju kafu, prelistavajući vesti na telefonu. On je bio pod tušem, a ja sam, onako usput, uzela njegov telefon sa stočića da pogledam neku fotografiju koju mi je juče pokazao.
Nikada nisam imala naviku da mu preturam po telefonu. Verovala sam mu. Bezrezervno. Osam godina smo bili zajedno, osam godina ljubavi, smeha, planova i zajedničkog života. Bili smo tim, nerazdvojni. Ili sam bar ja tako mislila.