Zanimljivosti koje otkrivaju kako funkcioniše ljudski mozak

Svaštara

Zanimljivosti koje otkrivaju kako funkcioniše ljudski mozak

Koliko god da se naučnici bave ispitivanjima koja treba da utvrde kako radi mozak čoveka kao najsavršenijeg živog bića, i dalje se suočavaju sa brojnim nepoznanicama. Sa druge strane, takođe su došli do brojnih otkrića koja nam pružaju uvid u mnoge tajne ljudske psihe o kojima ranije nismo imali detaljna saznanja. Tako je, na primer, dokazano da ljudski mozak u istom momentu može registrovati ne više od 3-4 podatka.

Ove i slične zanimljivosti koje otkrivaju kako funkcioniše ljudski mozak vas čekaju u nastavku našeg teksta.

NE PROPUSTITE: Psiholozi otkrivaju - faktori koji utiču na vašu vezi i da li će potrajati

Naš mozak stalno menja naše uspomene

Dokazano je da se naše uspomene skladiše u memoriji u vodu mini filmova, poput video klipova. Međutim, ono što je interesantno jeste da svaki put kada prizovemo neku od tih uspomena, naš mozak malo izmeni njen sadržaj. Takođe smo skloni i da posle određene vremeske distance dodajemo određene detalje, ne namerno, već po logici stvari.

Na primer, ako neko svake godine dolazi na naš rođendan, a jednom je izostao, vrlo je moguće da će naš mozak kasnije signalizirati da je i tad bio.

Srećniji smo kada smo u žurbi

Dokazano je da u situacijama u kojima za kratko vreme moramo da obavimo dosta toga dolazi do lučenja dopamina - hormona sreće. Ovo se ne odnosi na one situacije koje imaju dosta negativnog stresa.

Sa druge strane, kada smo suviše opušteni i imamo vremena na pretek, ne registruje se lučenje pomenutog hormona.

U jednom trenutku možemo da registrujemo samo 3-4 detalja

Takođe je dokazano da naša memorija u jednom momentu može da registruje, odnosno da zapamti ne više od 3-4 podatka. Dalje, oni ostaju u našoj kratkoročnoj memoriji ne više od 30 minuta, osim ako ih ne prebacimo u dugoročnu tako što ćemo primenjivati princip ponavljanja.

Stvari ne percipiramo onako kakve zaista jesu

Proces percepcije objekata, i uopšte različith vrsta informacija je takav da nam prvo naši senzorni organi prenose podatak, a potom ga naš mozak obrađuje kako bi ga pretvorio u oblik koji smo mi sposobni da percepiramo.

Da li to znači da je stvarnost drugačija od onog kako je vidimo? Naučnici kažu - da.

30 % vremena u toku dana provodimo tako što sanjarimo

Svima nam se desilo d,a dok smo npr. fokusirani na neki važan dokument i sl, uhavtimo svoje misli da su odlutale na neku potpuno drugu temu, koja nema veze sa onim čime se trenutno bavimo.

Naučnici kažu da se to zove dnevno sanarenje, kao i da pomenuti procenat naraste i do 70 % u danima kada smo posebno relaksirani, kao npr. tokom putovanja.

Ne postoji multitasking

Dokazano je da naš mozak ne može da se istovremeno fokusira na dve radnje koje zahtevaju kognitivne i stvaralačke procese. Nećete moći u isto vreme pisati važan email, i slušati kolegu koji vam saopštava bitne podatke.

Ono na šta se ovo ne odnosi jeste kada su u pitanju puke mehaničke radnje.

Većina naših radnji je na nesvesnom nivou

Smatra se da je u praksi 60 do 80 % naših postupaka proisteklo potpuno automatski, bez prethodnih analiza i razmatranja. To nas često kasnije stavi u dilemu da li smo nešto uradili ili nismo -da li smo zaključali stan, ili isključili peglu.