Oduševljenje vitaminom D traje godinama. Svako novo istraživanje donosi nove, fascinantne potvrde o njegovim dobrobitima po zdravlje. Vitamin D često se naziva i vitaminom sunca, baš zato što UVB sunčevi zraci neophodini u procesu sinteze ovog vitamina. Šta treba da znate o ovom vitaminu kako biste unapredili svoj zdravstveni status i zašto se dešava da mnogo ljudi pati od nedostatka objasnili su nam stručnjaci. Verujemo da će vam ovi saveti biti korisni, za vaše lično zdravlje i zdravlje porodice. 

Zašto je vitamin D toliko važan, otkrivamo u narednim redovima.

NE PROPUSTITE: DIJETA U TOKU LETA- DOBAR ILI LOŠ PODUHVAT?

ŠTA JE VITAMIN D?

Vitamin D obuhvata grupu sekosteroida rastvorljivih u mastima, a dva najvažnija oblika u kojima se javlja su vitamin D2  i vitamin D3. Vitamin D, koji se sintetizuje u organizmu kao posledica izlaganja suncu, ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka, aktivira se u telu nakon određenih hemijskih reakcija.

Vitamin D je veoma važan za metabolizam kalcijuma i fosfora, jer podstiče resorpciju ovih minerala iz creva i omogućava njihovo deponovanje u kostima. Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba i dobar rad mišića i nervnog tkiva. Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, dok se potrebe za dodatnim količinama vitamina D dobijaju iz hrane.

NEDOSTATAK VITAMINA D

Sigurno najzanimljivija činjenica u vezi sa vitaminom D je povezana sa njegovim popularnim nazivom – vitamin sunca. Ovaj naziv on duguje prirodnoj sposobnosti vaše kože da ga proizvodi kada ste izloženi sunčevim zracima. Ipak, niste uvek u mogućnosti da obezbedite dovoljnu količinu na taj način. Različiti faktori utiču na deficit zbog nemogućnosti nedovoljnog izlaganja suncu. To su najčešće faktori života u modernom društveni sredinama, na primer: veliko zagađenje, nanošenje na kožu krema sa zaštitnim faktorom od UV zračenja, boravak u zatvorenom prostoru, život u naseljima u kojima soliteri blokiraju sunčeve zrake. 

Da biste obezbedili adekvatnu količinu, važno je da vitamin D unosite i na druge načine, odnosno ishranom i putem suplementa. Oko 50% populacije ima manjak vitamina D. Iako se ranije smatralo da je 10-15 minuta boravka na suncu dovoljno da obezbedite potrebne rezerve vitamina D za zimu, danas ste svedoci da je sunce sve opasnije po vaše zdravlje, posebno izlaganje štetnim UVB zracima, koji su nepohodni u procesu sinteze vitamina D.

Čuvajući se od sunca, „čuvate se“ i od stvaranja vitamina D, što sve zajedno vodi u njegovu deficijenciju. Jedno je sigurno, od štetnog sunčevog zračenja morate da se čuvate, a upravo zbog toga morate da mislite i na adekvatnu nadoknadu vitamina D.

GDE IMA VITAMINA D?

Losos je veoma popularna riba u ishrani, ali i sjajan izvor vitamina D. U porciji od 100 grama nalazi se čak oko 526 IU vitamina D. Ipak, kako su studije pokazale, losos koji se uzgaja u ribnjacima nije tako bogat vitaminom D kao onaj iz divljeg ulova.
Haringa se jede širom sveta. Može se jesti sirova, dimljena, iz konzerve ili ukiseljena. Ova mala riba je odličan izvor vitamina D.

Sardina je u našim krajevima jedna od najpopularnijih riba iz konzerve. U jednoj konzervi se nalazi količina ribe koja sadrži čak oko 170 IU vitamina D.

Tuna iz konzerve je mnogima omiljen i praktičan doručak. Osim što je odličan izvor vitamina D, ona sadrži i nacin i vitamin K. Ipak, sa količinom koju jedemo moramo biti oprezni, jer tuna sadrži toksin metil živu, koji se može skladištiti u telu i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Svetla tuna se smatra bezbednijom za upotrebu, a ne bi trebalo prekoročati preporučenu količinu od 170 grama nedeljno.

Žumance jajeta sadrži masnoće, vitamine i menerale, za razliku od belanca koje uglavnom sadrži proteine. Zbog toga je osim što je veoma hranljivo, jaje, odnosno njegovo žumance i odličan izvor vitamina D. Ipak, treba imati u vidu da količina vitamina D u žumancetu zavisi i od toga kolika je izloženost suncu koke koja ga je snela, kao i od količine ovog vitamina u njenoj ishrani.

Pečurke, baš kao i ljudi imaju mogućnost da same sintetitišu vitamin D pod dejstvom sunčevih zraka. Za razliku od ljudi u čijoj koži se proizvodi vitamin D3, kod pečuraka se proizvodi D2. Iako i D2 podiže nivo vitamina D u krvi, on nije toliko efikasan kao D3. I dok su divlje pečurke dobar izvor vitamina D2, komercijalni uzgoj u kome pečurke rastu u mraku, ne daje takve pečurke. Izuzetak su pečurke proizvođača koji ih tretiraju UV svetlošću. Dakle samo divlje pečurke i pečurke tretirane UV svetlošću su dobar izvor vitamina D2.

Obogaćene namirnice kao izvori vitamina D mogu biti od pomoći pri postizanju dnevnog preporučenog unosa. To su najčešće: kravlje mleko, sojino mleko, sok od pomorandže, mleveni keks, pahuljice od žitarica… Naravno, nisu svi ovi proizvodi uvek obogaćeni vitaminom D, već samo ukoliko je to naglašeno na ambalaži proizvoda.

SUPLEMENTACIJA

U mnoštvu suplemenata na tržištu, tvrdnja da je jedan od njih najpopularniji prilično je hrabra. Još uvek ima puno napoznanica kada je u pitanju suplementacija. Ali jedinstvena uloga vitamina D u radu imunološkog sistema ono je što je učvrstilo njegovo mesto i postavilo ga u centar pažnje. Jednostavno rečeno, vitamin D pomaže u imunološkom odgovoru našeg organizma i čini da on funkcioniše optimalno.

Takođe, vitamin D može pomoći u smirivanju infekcija i borbi organizma nakon inflamatornog procesa. Dobrobiti su brojne, i zaista, kada ne možete obezbediti optimalnu količinu ovog vitamina prirodnim putem – sunčanjem ili hranom, tada u pomoć priteknu suplementi. Možete ih pronaći u apotekama, supermarketima, drogerijama… Ali, nameće se pitanje: koja je to optimalna količina vitamina D? Pre nego što požurite da uzmete svoje pakovanje vitamina D, imajte na umu da još uvek ne postoji studija koja dokazuje koji je to zlatni standard što se tiče unosa ovog vitamina u organizam.

Primenite ove savete i videćete razliku!