Sedativi su postali sastavni deo savremenog pristupa lečenju anksioznosti, nesanice i drugih stanja koja zahtevaju smirenje nervnog sistema. Međutim, ono što počinje kao terapijska pomoć može se vremenom, pretvoriti u ozbiljan izazov za zdravlje mozga.

Dugotrajna upotreba sedativa dovodi do korenitih promena u načinu na koji naš mozak funkcioniše, i stvara nove obrasce komunikacije između neurona. Shvatanje ovih procesa ključno je za svakoga ko razmišlja o dugotrajnoj terapiji sedativima ili se već suočava sa posledicama njihove produžene upotrebe. Ukoliko su te posledice ozbiljnije, savetuje se lečenje zavisnosti od sedativa pod lekarskim nadzorom.

Kako sedativi utiču na mozak u prvim nedeljama

Na samom početku terapije, sedativi mogu da deluju tako što će pojačati aktivnost neurotransmitera GABA (gama-aminobuterna kiselina), prirodnog sistema mozga koji deluje kao kočnica. Ova supstanca smanjuje nadražljivost neurona, što kao posledicu onda ima osećaj opuštenosti i smirenosti. U prvim nedeljama, korisnici obično osećaju značajno olakšanje simptoma koje su ranije imali: nesanica se smiruje, anksioznost opada, a telo dobija potreban odmor.

Međutim, mozak je izuzetno prilagodljiv organ. Već nakon nekoliko nedelja redovne upotrebe, nervni sistem može da prepoznaje konstantno prisustvo spoljašnje supstance i počinje da prilagođava sopstvenu proizvodnju neurohemikalija. To znači da GABA receptori postaju manje osetljivi, i da ista doza leka postepeno gubi svoju prvobitnu efikasnost.

Kada mozak počinje da se prilagođava – tihi proces promene

Nakon što je prošao početni period terapije, počinje tiha ali duboka promena hemije u mozgu. Taj proces je poznat i kao neuroadaptacija i odvija se bez nekih većih simptoma. Tokom njega, mozak smanjuje svoju proizvodnju GABA i oslanja se skoro skroz na sedativ.

Ova promena ipak nije brza. Razvija se tokom nekoliko meseci, nekad i godina i postepeno podešava i menja neurohemijsku ravnotežu. Na kraju, može se desiti da mozak osobe koja je uzimala sedativ bude strukturno izmenjen. Sama dugotrajna upotreba sedativa stvara novu normalnost za ceo nervni sistem, a ta nova normalnost sada konstantno traži sedativ da bi telo funkcionisalo.

Psihološke i fizičke posledice dugotrajne upotrebe

Kako se prilagođavanje mozga na sedativ produbljuje, javlja se čitav niz posledica koje utiču na svakodnevni život. Na primer:

● Kognitivne poteškoće - pamćenje, koncentracija i donošenje odluka postaje teže.

● Emocionalna otupljenost - smanjenje sposobnosti da se osete snažne pozitivne emocije.

● Paradoksalna anksioznost - povećanje anksioznosti između doza leka.

● Fizička zavisnost - telo zahteva lek da bi funkcionisalo normalno.

● Tolerancija - veća doza potrebna za postizanje istog efekta.

U specijalizovanim ustanovama kao što je klinika Dr Vorobjev, stručnjaci svakodnevno svedoče kako dugotrajni korisnici sedativa opisuju ove i slične promene. Pacijenti pored navedenih posledica mogu i da steknu osećaj da gube sebe, da se osećaju da žive u magli ili da su emotivno distancirani od sopstvenog života. Ove promene nisu samo psihološke jer su one direktna posledica izmenjene hemije mozga. U Srbiji, najčešće zloupotrebljeni sedativi su bromazepam, lorazepam i ksalol.

Povlačenje i obnova mozga – zašto nije lako "preseći"

Najveći dokaz neurohemijskih promena se može videti kada osoba pokuša da prestane sa uzimanjem sedativa. Mozak, naviknut na spoljašnji izvor umirenja, odjednom se suočava sa drastičnim nedostatkom GABA i prejakim nadražajima. Rezultat je sindrom obustave koji može biti intenzivan i potencijalno opasan.

Simptomi povlačenja često uključuju nesanicu, ekstremnu anksioznost, drhtanje, znojenje, pa čak i grčenje u težim slučajevima. Ovo nije jednostavno "psihološka zavisnost". Reč je o mozgu koji očajnički pokušava da povrati ravnotežu bez supstance na koju se oslanjao mesecima ili godinama. Zato je lečenje proces koji zahteva stručni nadzor i postepeno smanjivanje doze.

Naglo prekidanje se ne savetuje jer može biti medicinski rizično. Mozgu je potrebno vreme da ponovo nauči kako da proizvodi sopstvene neurohemikalije i kako da reguliše svoje sisteme bez spoljašnje podrške.

Neurohemijski oporavak: može li se mozak vratiti u ravnotežu?

Dobra vest je da mozak poseduje veliku sposobnost oporavka, poznatu kao neuroplastičnost. Čak i nakon dugogodišnje upotrebe sedativa, nervni sistem može da se regeneriše i vrati prema svojoj prirodnoj ravnoteži. Međutim, ovaj proces zahteva vreme, strpljenje i često stručnu podršku.

Tokom oporavka, GABA receptori postepeno vraćaju svoju prvobitnu osetljivost, dok se proizvodnja prirodnih neurohemikalija normalizuje. Preveliki nadražaji polako opadaju a kognitivne funkcije se vraćaju. Ipak, ovaj proces može trajati od nekoliko meseci do više godina, zavisno od dužine upotrebe i genetskih faktora.

Zaključak

Razumevanje toga kako zavisnost od sedativa menja moždanu hemiju ključno je za svakoga ko koristi ili razmišlja o korišćenju ovih lekova.

Sedativi nisu bezazleni jer  njihova dugotrajna upotreba dovodi do suštinskih promena u načinu na koji naš mozak funkcioniše.

Od inicijalne pomoći pri ublažavanju simptoma, preko postepene neuroadaptacije, do izazova povlačenja i oporavka, celokupna zavisnost od sedativa svedoči o snazi i složenosti naših neurohemijskih sistema.

Podelite sa nama svoje iskustvo. Da li ste vi ili neko koga poznajete prolazili kroz proces oporavka od sedativa? Koja su bila vaša iskustva i izazovi? Podelite svoje misli u komentarima ispod jer vaše iskustvo može pomoći drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima.

Izvor fotografija: Unsplash