Već dobro znamo da u kritičnom periodu od 11h do 17h ne bi trebalo previše vremena provesti na otvorenom. Ako ste na plaži, birajte dubok hlad, a šetnju ostavite za veče ili poranite ujutru. U svom domu nalazimo druga rešenja - bilo da je u pitanju kratkotrajna promaja, klima uređaj ili ventilator. Međutim, nisu samo opekotine na koži nakon izlaganja suncu, opasnost koja nam preti tokom leta. Više se znojimo i imamo manje energije, pa vrućina može dovesti i do iscrpljenosti celog organizma. U nastavku sa vama delimo simptome toplotnog udara i sunčanice, koje ne bi trebalo ignorisati.

NE PROPUSTITE: Rani simptomi osteoporoze koje često zanemarujemo

Dve ozbiljne i opasne posledice koje svakako želite izbeći su toplotni udar i sunčanica. Iako se nekad koriste sinonimno, u pitanju su dva različita stanja.

Sunčanica nastaje nakon dužeg izlaganja direktnim sunčevim zracima. Ukoliko nam je glava duže bila izložena sunčevim zracima i toploti, raste i verovatnoća da ćemo dobiti sunčanicu. Temperatura glave se povećava zbog izloženosti suncu, pa organizam pokušava da se zaštiti i rashladi. Telo šalje hladnu krv u glavu, šire se krvni sudovi mozga i samim tim se povećava njegova zapremina. Površina koju naš mozak može da zauzima je ograničena i povećavanje zapremine mozga dovodi do problema. Za posledicu ćemo osećati simptome koji su slični potresu mozga. Sunčanica neretko dovodi do nesvestice, a u najgorim slučajevima i do komatoznog stanja.

Foto: izvor

Toplotni udar je sličan sunčanici, pa često mešamo dva stanja. Međutim, toplotni udar ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganju suncu. Toplotni udar može nastati i prilikom izlaganja organizma visokim temperaturama. Usled izlaganja tela visokim temperaturama povećava se i telesna temperatura. Za razliku od slučajeva kada telo regularno odreaguje na visoke temperature, u situaciji toplotnog udara organizam nije u mogućnosti da svoju telesnu temperaturu održi u normalnim granicama. Visoka telesna temperatura može dovesti do disfunkcije centralnog nervnog sistema, koja za posledicu ima delirijum, konvulzije i, u najtežim slučajevima, komu. Ovakvo stanje može dovesti do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se brani sistemski, što može prouzrokovati stanje šoka.

Ukoliko imate bilo koji od ovih simptoma, što pre zatražite lekarsku pomoć:

jaka glavobolja

suva ili crvena koža

konstantno povećanje telesne temperature

vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje

zujanje u ušima, poremećaj vida, pa i nesvestica

ubrzan puls, plitko i ubrzano disanje

povećano znojenje (iako je znojenje jedan od prirodnih načina za izlaženje na kraj sa visokim temperaturama, ukoliko je intenzivnije nego što je normalno, putem znoja se gubi i značajna količina tečnosti. Preko tečnosti gube se i organizmu neophodni minerali, naročito kalijum. Kalijum je vrlo važan za za sve biohemijske procese u organizmu, posebno mozgu)

malaksalost i grčevi

žeđ

slabost

prestanak znojenja

pulsiranje u grudima

NE PROPUSTITE: Ishrana kao prevencija pojave krvnih ugrušaka

Osluškujte svoje telo, pratite signale i izbegavajte izlaganje suncu u periodu kada je zračenje najjače. Nemojte se voditi tuđim primerima, a ako niste sigurni koliko vremenu možete neometano provesti napolju i simptomima sunčanice i toplotnog udara na koje bi trebalo da obratite pažnju, posavetujte se sa lekarom.

Naslovna foto: izvor