Stres, užurban način života, otuđenje od prirode, nezdrava ishrana ... Savremeno doba donelo nam je tehnološki procvat, ali i sve veći broj teških bolesti od kojih nažalost nije bezbedan niko, pa ni naši najbliži. Što pre povratimo svest o sebi, svom zdravlju i zdravlju našeg organizma pre ćemo se vratiti na put zdravih navika i života u kom postoji samo osmeh i igra. Naša saradnica Sneža je i pre nego što je postala svesn sebe i svog zdravlja, sa 8 godina imala tumor na bubregu. S uspehom ga je izlečila i već kao tinejdžerka okrenula se bilju i lekovitim svojstvima koja ona imaju. Pročitajte njenu priču i sigurni smo da ćete pronaći inspiraciju da iz korena promenite svoje svakodnevne navike i počnete da živite u skladu sa prirodom!

Volim ljude i želim da budu zdravi.

Pisaću vam o sebi. Zovem se Snežana. Imam četrdeset godina. Pre trideset i dve godine jako sam se razbolela. Tata na putu, mama i nana (tatina mama), same sa mnom i mojom četiri godine mlađom sestrom. Jaka zima. Mama je imala posao. Vodila me je kod doktora, visoka temperatura, crveno grlo, boli me stomak...Ništa strašno, sezona prehlada, ja mršava i slabašna. Par dana tako sam išla prehlađena u našu malu seosku školu. Učitelj bi me stavio pored peći, a tetkica donosila topao čaj. Ali visoka temperatura je trajala danima. Došao je tata sa puta, mama i tata su shvatilli da imam otok na stomaku, ponovo doktor, pravac Institut za majku i dete... i tu počinje borba za moj život, koje ja nisam bila ni svesna. Tumor veličine pomorandže na bubregu. Kreću hemioterapije, zračenja, operacija, pa opet hemioterapije, zračenja. Ne znam više koliko i kojim redom. Ceo zimski raspust, celo drugo polugodište drugog razreda, ceo treći razred sam gledala svet uglavnom kroz prozor bolničke sobe. Upoznala sam tamo mnogo dece sa sličnim dijagnozama. Mnogu decu iz tih bolničkih soba je moja mama oplakala, dok saam ja zamišljala da su sada na nekom lepšem mestu, gde se igraju, raduju, imaju kosu, obrvice i nikada im nije muka.

Ja sam preživela. Ostala nezna. Ostala mršavica. Ostala nekako tužna. Nakon terapija, kada su najzad rekli to je to, dovodićete je na kontrole na šest meseci, negde u to vreme dolazio je kod nas neki fini čovek. Neko ga je poslao da posavetuje moje roditelje kako da mi pomognu da se oporavim. Bio je to, kako se tada govorilo, malo čak i pogrdno, travar. Gledao me je tim dubokim crnim očima i pričao nešto mojim roditeljima blagim glasom. Dao im je neki recept. Recept za lek od aloje koji će mi poboljšati apetit, ubiti ćelije tumora ako je još ponegde neka preostala. Savetovao je kozije mleko, koje nisam mogla da podnesem, raznovrsnu ishranu sa što vise voća i povrća, što vise boravka napolju...

Napravili su tu aloju, pili su svi u kući da bih ja pristala da popijem taj gadni napitak. Mama i nana su svašta spremale da me nahrane...Sestra se ubucila, a ja ojačala i krenula u četvrti razred sa svojom generacijom. Vratila se.

Jos uvek imam taj recept, sada ga svuda ima, tada, samo malobrojni ljudi, koji su se bavili time su znali.

Prošle su godine, svake zime prehlade, temperature.

Setila sam se travara, negde u mojoj trinaestoj godini. Kako sam od malena volela da uzgajam razno cveće, bakama po komšiluku je to bilo interesantno, kroz cveće dale bi mi poneki pelcer od ruzmarina, žalfije, domaće nane, objasnile čemu služi... Počela sam više da zapitkujem, da čitam, da istražujem. Prva ozbiljna knjiga tog tipa mi je bila Pelagić, a onda redom sve sto mi dopadne pod ruku. Do svoje šesnaeste godine razlikovala sam svo lokalno lekovito bilje, brala, sušila, mućkala mešavine i davala kome mislim da treba. Bezazleno, dečje.

Roditelji i okolina gledali su na to kao na nešto usputno, hir devojčice koja je preživela. Vremenom, počinjali su sami da me pitaju da li mogu ponovo da im napravim „onaj čaj sto si mi prošli put dala“ ili „onu tvoju mast od nevena“...

Zatim su došle devedesete, završila sam gimnaziju, vreme da upišem fakultet. ,,Upiši sine medicinu ili prava''. Ne mogu. Medicinu ne mogu jer ne mogu da podnesem tugu bolesnih ljudi, prava ne mogu zato što ne želim da učim napamet milion glupih zakona. Zemlja se raspada, sve se raspada.

Zaljubila sam se, popustila u trečoj i četvrtoj godini, na kraju krajeva nemam ni prosek.

Ipak sam upisala neku višu. Sećam se tog perioda kao kroz maglu. Beograd koji me najviše seća na bolest i novogodišnji vasar. Prestravljena. Gužva, buka, prljavština i non stop prehlađena. Ostala sam u Beogradu, ali vratila sam se biljkama i našla način da sebe dovoljno ojačam da ne bolujem po tri gripa za jednu zimu.

Ponovo sam se zaljubila. Sa malim izgledima da ću ikada roditi, slučajno ostala trudna i rodila najlepšu devojčicu na svetu. Ona sada ima sedamnaest godina, osamnaest godina sam u braku. Imam posao, zlatno dete, divnog muža...

Svaki slobodan vikend tokom proleća, leta i jeseni smo provodili na selu. Moja ćerka do četvrte godine, do polaska u vrtić, nije znala da postoji pašteta, salama, višla... Želela sam da bude zdrava. Ipak smo se borili od rođenja sa Atopijskim dermatitisom i alergijama na sve što leti vazduhom, ali nije bilo tako strašno, imala je sve redovne lekarske preglede, ukazanu medicinsku pomoć kada je potrebno, ali imala je i ima mene, koja ću prevrnuti nebo i zemlju da ona bude zdrava. Prevazišli smo to, zdrava je, trajalo je ali nije bilo teško. Postoji puno i prirodnih načina da telo nauči da se bori i da volja ojača. Kada se spoji zvanična medicina sa zdravim životom i podrži upotrebom biljaka i domaće hrane, rezultati su neverovatni. Ne samo za borbu sa bolešću, kvalitet života je neuporedivo bolji.

Skupljala sam biljke koje su mi bile potrebne, pravila neke kremice koje sam primetila da su nekom potrebne...A onda pre nepunih sedam godina, moja mama se teško razbolela, kancer unutar lobanje. Operisana je. Nema terapija za tu vrstu. Svim srcem sam se vratila proučavanju bilja i ishrane. Moja mama još uvek živi, kreće se i dočekuje i ispraća nas i svoje unučiće. Lečenje, sestrin i moj trud i njena gvozdena volja i želja za životom, spasili su je.

Prošle godine tata, kancer pluća. Opet borba, proučavanja, istraživanja. Naravno da su lekari uvek glavni i bez njih ništa, ali moraš razumeti situaciju, znati šta ti govore, razumeti jezik kojim se služe. I u tom slučaju mnogo možeš da pomogneš.

Sve je važno, raspoloženje, misli, ishrana čajevi, okruženje, voda koju piješ, vazduh koji dišeš, nje dovoljno samo progutati tabletu, najlakše je, ali nije dovoljno.

Želim da vam kažem da možete sebi da pomognete. Doktori će izlečiti ili zalečiti i vašu prehladu ili onu najgoru bolest, ali ne mogu vam pružiti ono dodatno što može sopstveni trud za svoje zdravlje, za kvalitetniji život, za „Bolje je sprečiti nego lečiti“. Jednostavno sve to mnogo košta, previše je bolesnih ljudi, naše zdravstvo je u rasulu, a na svetskom nivou moderno je zalečivati a ne lečiti, zbog bolje zarade, pa to na velika vrata dolazi i kod nas...

Zato bih vam sada predstavila, za početak, jedan biljni preparat koji sam usavršavala godinama. Reč je o biljnom sirupu.

Baza za sirup je uvek šećer ili med, baza za sirupe je davno izmišljena. Zbog osnovne namene, tipa delovanja i učestalih alergija na med, odlučila sam da baza bude karamelisani šećer. Moja porodica, prijatelji, njihove porodice i prijatelji...Niko više ne boluje od jakih respiratornih virusnih ili bakterijskih infekcija ni od dugotrajnog kašlja. Lako se pije, miriše na bilje,  jača imunitet, zaustavlja prehladu ili kašalj unutar dva do četiri dana. Želim da verujete u ovaj sirup. Želim da shvatite da ne morate ići na posao sa temperaturom, da vaše dete ne mora kašljati dve nedelje nakon virusne prehlade. Želim da mi verujete da ce vam ovaj sirup pomoci da budete otporniji, zdraviji i jači u ovom vremenu kada vam doktor kaže da odležite, a vi jednostavno nemate vremena.

Za ovaj sirup koristim sledece biljke: Žalfiju, Lovor, Origano, Majčinu Dušicu, Kičicu i Bosiljak. Svaka od ovih biljaka ima blagotvorno dejstvo na organizam, svaka je posebna zajedno su moćne. Zajedničko im je antibakterijsko i antivirusno delovanje, obnavljanje oštećenih ćelija u organizmu i čišćenje organizma od sluzi, razrediće je i prirodnim putem ćete je izbaciti kroz urin i stolicu. Umiriće najjači kašalj, izbaciće gnojave čepove iz grla.

Mnogi mi postave pitanje zar nije nezdrav taj sećer?  U ovom slučaju nije nezdrav. Karamelisani šećer nema više strukturu kao beli šećer koji je u svemu, takođe umiruje kašalj i napunjen sa toliko kvalitetnih biljaka i potpomaže im da se apsorbuju u organizam.

Zahvalna koleginica, napravila mi je etiketicu „Snežin sirup“.

Sa prvim biljkama, s proleća, počinjem da pravim razne stvari:

Liker od domaće Nane (tata ga je krstio „Nenovača“ – omiljeni nadimak mi je Nena, nana mi ga je dala kada sam bila mala). Liker od Nane će oporaviti vaš želudac i creva, menta koju sadrži osvežiće vaš dah, naravno ukoliko žzelite da ga koristite kao lek. Ukoliko želite da počastite svoje goste posebnim pićencem na kraju dana, imaćete osvežavajuci zeleni liker za sedeljke ili fine večere koji neće štetiti vašem zdravlju bez obzira na sastojke koje sadrži, naravno ako se koristi u malim količinama. Pravim ga od domaće nane, domaće šljivovice i šećera.

Mast od Nevena, ulje od nevena, kantarionovo ulje, mast od Gaveza, Sirup od aloje za oporavak od teških bolesti, sirup od čuvarkuće...samo su neke od stvari koje pravim tokom sezone svake od tih biljaka.

Ukoliko vam je nesto drugo potrebno, možete me kotaktirati i napravićemo prirodnu stvar koja vama treba.

Moje selo je u podnožju planine Rajac, većinu biljaka tu berem ili uzgajam u njihovim prirodnim uslovima, šta tu nema, dragi ljudi mi šalju ili donose sa raznih strana. Lovor i maslinov list mi stižu sa crnogorskog primorja, origano sa gGrčkog primorja. Neke druge biljke ili bobice sa Javora, Golije i Suvobora. Uvek ću naći nekog ko će se potruditi da mi donese ili pošalje biljku iz njenog prirodnog staništa. Ako neki recept sadrži neku retku biljku, nju ću nabaviti iz renomirane biljne apoteke. To obično bude jedna od deset.

Početkom jeseni pravim domaći sirup od pet vrsta crvenog bobičastog voća koje podiže imunitet ima sva ona antioksidansna i antikancerogena svojstva, a toliko je ukusan da ga deca obožavaju i svi ukućani ga rado piju. Za mog tatu ove jeseni je to bio lek koji mu je podizao krvnu sliku tokom i nakon svakog ciklusa hemioterapije, a za sestrine ćerkice, moju ćerku i nas ostale, bio je to lep sok koji ćemo uvek rado popiti umesto bilo čega drugog i biti otporniji i zdraviji tokom zime.

Želim da podelim sa svetom sve ovo i još mnogo toga. Non-stop učim, istražujem, pratim.

Volim ljude.

Volim da budu zdravi.

Volim da zdravlje svima bude dostupno.

Volim da ljude ubeđujem da mogu mnogo sami sebi pomoći, biti zdraviji i srećniji.

Svašta nesto je sreća, ali JA ZNAM, zdravlje je sreća najveća. Želim da znate i vi, ne samo kao reč, želim da osetite koliko neka sitnica može neopisivo olakšati život.

Sa puno ljubavi, u okviru svojih mogućnosti, pomoći cu svakome ko želi pomoć.

Nikada neću prestati da učim.

Nikada neću prestati da slušam.

Kroz život se vodim devizom: Šta znam znam, šta ne znam znam ko zna.

Nisam sigurna odakle je to citat, ali davno mi se urezao u pamćenje.

Ja sam Sneža.

Ovo je deo moje price.

Snežnu možete kontaktirati na broj telefona 064 313 52 95 ili putem Facebook stranice Snežni sirup.