Iako postoje precizna pishloška merila, pretežno u vidu licenciranih testova, koja su dizajnirana da nas lociraju na skali koja će odrediti naš IQ, nama su posebno interesantna ona nezvanična merila, za koja naučnici ipak smatraju da takođe mogu biti relevantni pokazatelji. Ipak, ona ostaju u domenu nezvaničnog, što opet ne znači da se mi njima nećemo baviti, barem u ovom tekstu.  Uglavnom, ispostavilo se da su pojedine naše karakteristike koje nisu u vezi sa konkretnim kognitivnim funkcijama, zapravo pokazatelji natprosečne intelignecije.

Detaljnije o ovoj temi saznajte u nastavku. 

NE PROPUSTITE: Kako da razlikujete pravu od veštačke kože - korisni trikovi

Levorukost

U brojim studijama naučnici su razmatrali u kakvoj vezi se nalaze to kojom rukom pišemo sa određenim moždanim radnjama, poput mišljenja, zaključivanja, analiziranja i sl.

U tom smsilu, uočeno je da levoruke osobe imaju veću raznolikost mišljenja, koja zapravo omogućava generisanje novih i kreativnih ideja.

Čak se onima koji su desnoruki preporučuje da pokušaju da određene radnje obavljaju levom rukom, jer će to uticati na razvoj pojedinih delova mozga koji ranije nisu bili aktivirani. 

Skloni ste preteranoj brizi

Foto: legacyproject.human.cornell.edu

Sprovedena je studija među osnovnoškolcima koja se sastojala prvo iz upitnika na osnovu kojeg je trebalo da se utvrdi sklonost ka brizi zbog raznoraznih svakodnevnih situacija, a potom iz neverbalnog testa intelignecije. Rezultati su doveli u vezu stepen inteligencije i zabrinutost u proporcionalnom smislu.

Zaključak je da su te osobe odgovornije i istrajnije u svojim delovanjima. 

Volite da se šalite

Naučnici tvrde da je humor i skonost ka šali zapravo odličan podsticaj naše inteligencije, kao i način da nam mozak i nervni sistem budu u "dobroj kondiciji". Evo i jedne interesantne studije na tu temu na OVOM linku.

Radoznalost

Foto: legacyproject.human.cornell.edu

Iako postoji ona izreka koja kaže da je radoznalost ubila mačku, stvari u pogledu naše teme stoje poprilično drugačije. Dokazano je da nas radoznao um čini pametnijim, odnosno gladnim za novim informacijama i saznanjima, što nas podstiče na učenje, istraživanje, i stalni intelektualni napredak. 

Noćna ste ptica

Foto: coach.nine.com.au

Pojedina naučna istraživanja su dovela u vezu IQ i sklonost ka besanim noćima. Tako je mnogima lakše da uče noći, ili obavljaju određene projekte i radne zadatke.

Jedno od objašnjenja zašto je to tako jeste da je su u pitanju osobe natprosečne inteligencije, koje na ovaj način postavljaju izazov dnevnom bioritmu, tako što pokazuju da mogu da ga prevaziđu i da budu produktivni i tokom noći. 

Volite da pešačite

Američki naučnici su na temelju određene studije zaključili da stanovnici mesta koja su pešački orjentisani imaju veći stepen prosečne inteligencije njihovih stanovnika, od onih gradova u kojima se svakodnevno kretanje odvija skoro isključivo javnim prevozom. 

Sklonost odugovlačenju

Mnogi naučnici tvrde da je skolost ka odlaganju pojedinih radnji, zaključaka i sl. zapravo put do velikih otkrića! Kao jedan od tipičnih primera pominju i Steve Jobsa.

Moć samokontrole

Foto: vix.com

Ovde je objašnjenje sasvim logično - inteligentni ljudi uvek mogu da kontrolišu svoje emocije, i da se sačuvaju od impulsivnih reakcija, koje bi im naštetile. Oni uvek razmišljaju o posedica svojim eventualnih delovanja. 

NE PROPUSTITE: Saznajte šta grickanje noktiju govori o vama

Da li su vam neke od ovih informacija već bile poznate? 

Naslovna foto: lifehack.org