Post, popularniji kao '' fasting ,, , odnosno suzdržavanje od konzumiranja hrane u određenim vremenskim intervalima, postaje sve popularnija metoda kako u domenu fitnessa, tako i u oblasti opšteg zdravlja. Pitanje koje se postavlja jeste: Da li je post samo oblik treninga ili ima stvarne benefite po naše zdravlje? Pitali smo nutricioniste da nam objasne zašto je koncept gladovanja toliko opularan.

Odgovor je u narednim redovima.

NE PROPUSTITE: Novembarski izazov: keto dijeta!

Mnogi ljudi praktikuju post kao deo režima treninga, naročito u okviru koncepta "fasted cardio" ili kardio treninga na prazan stomak. Ovaj pristup tvrdi da vežbanje bez unosa hrane pre treninga može povećati sagorevanje masti. Međutim, postoji kontroverza oko toga da li je ova praksa stvarno efikasna ili ne.

Fasted cardio može dovesti do veće mobilizacije masnih kiselina, ali to takođe može dovesti do povećane razgradnje mišića kako bi organizam dobio energiju. Efikasnost ove metode varira od osobe do osobe i zavisi od niza faktora, uključujući individualnu fiziologiju, vrstu treninga i ciljeve.

Periodično suzdržavanje od hrane može poboljšati osetljivost ćelija na insulin, što je korisno za regulisanje nivoa šećera u krvi.

Post može stimulisati proces poznat kao autofagija, gde se ćelije čiste od oštećenih komponenti. Ovaj proces se povezuje s opštom zdravljem ćelija i može imati anti-aging efekte.

Post može uticati na smanjenje telesne mase, uključujući gubitak masnog tkiva.

Neki od najnovijih istraživanja sugerišu da post može imati pozitivan uticaj na zdravlje srca i metaboličke parametre. Na primer, studije su pokazale da periodično suzdržavanje od hrane može poboljšati faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, dijabetesa i generalno učiniti naše telo vitalnijim.

Jedna od intrigantnih oblasti istraživanja je veza između posta i produženja životnog veka. Iako su studije uglavnom sprovedene na životinjama, postoji rastući interes za uticaj posta na dugovečnost ljudi.

Istraživanja  su pokazala da ograničavanje kalorija, što je povezano sa postom, može produžiti životni vek. Međutim, sprovođenje ovakvih istraživanja na ljudima je izazovno, a rezultati su još uvek nejasni.

Jedna od teorija koja podržava ovu ideju je povećanje aktivnosti gena povezanih s dugovečnošću i otpornošću na bolesti tokom posta. Post može pokrenuti različite metaboličke puteve koji imaju pozitivan uticaj na opšte zdravlje i dugovečnost.

Važno je napomenuti da post nije za svakoga, i da pre nego što se odlučite za ovakav pristup, trebate se posavetovati sa stručnjakom. Post može biti kontraindikovan za trudnice, osobe s određenim hroničnim bolestima, kao i one koji imaju istoriju poremećaja u ishrani.

Osim toga, post može izazvati određene nuspojave, poput umora, razdražljivosti, poremećaja sna ili gubitka mišićne mase. Pravilno planiranje ishrane i vremena posta, kao i praćenje reakcija organizma, ključni su za sigurno sprovođenje ove prakse.