Verovatno ne postoji reč koja je brže postala deo našeg vokabulara, ali i model svakodnevnog ponašanja - selfie je brzinom svetlosti dobio titulu najpopularnijeg termina u modernom svetu. I, naizgled, tu ništa nije sporno - tehnologija napreduje, pametni telefoni služe kao fotoaparati, a s obzirom da su nam uvek pri ruci, sasvim je normalno da ćemo to iskoristiti kao prednost i njegovim objektivom zabeležiti pregršt trenutaka naše svakodnevice. Ipak, da li je sve baš tako i gde se podvlači granica između praktičnog i opsesivnog ponašanja?

Odogovor na ovo pitanje čeka vas u nastavku - naučnici otkrivaju koja je prava istina o selfie-ju.

NE PROPUSTITE: Naučno dokazano: Koja godina je kritična za svaki brak

Selfie uz jutarnju kafu, pa na putu do fakulteta ili posla, na kafi sa drugaricama, i tako ceo dan - sa telefonom u ruci i sa bezbroj hashtagova. I u svemu ovom na prvi pogled nema ničeg neobičnog, jer takvo ponašanje nije usamnjeno, naprotiv - ono je masovno. Zašto je to tako?

Sasvim je sigurno da se svet u kom živimo promenio, i da je virtuelna stvarnost postala sredina kojoj svi pripadamo. Profili na društvenim mrežama, koji lako mogu da skliznu u izmaštanu verziju nas samih tj. da nas predstavljaju u drugačijem svetlu, i internet zajednica kao ona u koju želimo da se uklopimo, modeli su koji umnogome određuju naše ponašanje, a da mi toga često nismo ni svesni. 

Sama činjenica da neko fotografiše sam sebe podrazumeva narcisoidnost u svojoj osnovi, pa se svi naučnici slažu u stavu da su osobe koje prave veliki broj selfie fotografija na dnevnom nivou, obuzete sobom u smislu svog fizičkog izgleda i da su egocentrične. Već to se može smatrati određenom vrstom dijagnoze, a dublji problem nastaje kada im ovaj model ponašanja postane glavno merilo samopotvrđivanja. Šta to zapravo znači?

Koliko je neko uspešan, popularan, i u krajnjoj liniji vredan pažnje, počelo je da se sagledava isključivo u odnosu na to koliko je prisutan i vidljiv na internetu, odnosno na društvenim mrežama. Bezbroj selfie-ja i onda prebrojavanje lajkova postali su jedina potvrda te vrednosti, što je krajnje jednostrano, ali i opasno po integritet ličnosti i samopouzdanje onih koji kroz ove fotografije pokušavaju da se afirmišu u virtuelnom svetu.

Ovako se izgrađuje lažna slika o sebi, ali i lažna slika o drugome, pa su sami odnosi u okvirima internet zajednice vrlo površni i zasnivaju se samo na vizuelnom utisku.

Otkako je poslednjih godina selfie postao apsolutni imperativ, nisu strani slučajevi u domenu psihologije koji su podrazumevali dijagnozu određenog poremećaja zbog opsesivnog fotografisanja. Jedan dečak u Americi je smršao čak 30 kilograma i bežao je iz škole, sve kako bi napravio svoj "savršeni" selfie. 

Sve ovo upućuje na činjenicu da u svemu mora da postoji granica, a pre svega svest pojedinca o svim ovim aspektima, kako bi selfie fotografija zaista ostala samo u domenu sporedne zabave. 

Naposletku, naš je zaključak i poruka su da, naravno, dozvolite sebi momente kada se smešite u objektiv svog pametnog telefona, ali da nikako ne zaboravite sa koje je njegove strane prava stvarnost.

NE PROPUSTITE: Evo šta sve nasleđujemo do roditelja - naučno dokazano

Naslovna foto: news.okezone.com