Rekli su da nemate dovoljno pažnje. 

Zar vas to ne vređa?

Kolumnu piše: Zorana Grujin
 

I dok blogovi ne budu bili forma sažeta u jednoj rečenici, pročitajte ovaj tekst.

Ako samo stotinu puta ponovimo da je pažnja značajno kraća, poverovaćemo.

Kao i za svaku drugu laž. Kao i za svaku drugu istinu.

Ljudska pažnja se sada meri u sekundama, posebno kada je reč o digitalnom svetu i sadržaju koji se plasira. 

To je ona ista priča koja nam je plasirana decenijama - da se brzo živi. Da je život kratak. Da vreme leti. 

Realno, to su samo tumačenja. Tuđe percepcije. I ništa više. 

Od kako se bavim marketingom, pritisci su sve veći, jer ljudi nemaju više vremena. To mora sve da bude brzo, bombastično, neverovatno, da pomera granice, da ljudi padnu u nesvest kada vide/pročitaju/saslušaju. Mora da bude takvo da izazove blagi srčani udar, taman toliko blag, da se osveste i da odu da kupe to što plasiramo. 

Naučnih dokaza da se pažnja skraćuje nema. 

Kada je reč o pažnji, i o tome kako je neviđenom brzinom gubimo, isti princip se prenosi i na fokus. Nismo fokusirani. Nismo ni produktivni. Ni dovoljno efikasni. Nešto nije u redu sa nama. Moramo malo da poradimo na sebi. 

Procena je urađena, i statistika kaže da smo tokom 2000-tih imali pažnju 12 sekundi, a 2020. osam. I nekako je i to postalo previše, pa u prethodnim godinama, dolazimo do 2-3 sekunde. Ako sadržaj nije dovoljno interesantan, ljudi će otići brzo brzo dalje. 

Odakle nam potiču te statistike?

One su se protezale u američkim medijima (Time magazine, Telegraph, Guardian, USA Today, New York Times, National Post).

Sve te reference nas vode u 2015. godinu, kada je tim Consumer Insights-a (Microsoft Canada) anketirao 2000 Kanađanja i proučavao moždanu aktivnost na 112 ispitanika. A tada su palicu bacili na eksterno istraživanje, i dolazimo do izvora Statistic Brain.

Vredni novinari u BBC-u su zvali Nacionalni centar za informacije o biotehnologiji, kao i Associated Press, ali oni nisu uspeli da nađu zapise tog istaživanja da bismo mogli da kažemo da je statistika tačna. 

Ako pogledamo realni život, nije nam teško da gledamo serije 4+ sata, jer smo čekali mesecima sezonu. Film, kao od šale. Podkast, može! 

Imamo više izbora nego pre, i neka je tako. Možemo da biramo šta ćemo, kad ćemo i kako ćemo. I ako nam se nešto ne dopada, idemo dalje. 

Ja bih to nekako prebacila u običan razgovor - da li ćemo reći nekome "Ubrzaj malo tvoju tužnu priču, moram da čujem sledeću!" Ako se to i desi u nekom ludom slučaju, da će nam se ta osoba ikada više obratiti za razgovor? Sami odgovorite. 

Jednostavno mi se ne sviđa, i vređa mi inteligenciju, kad čujem da mi je pažnja osakaćena. Nije, naša pažnja je odlična. Samo hoćemo da idemo dalje. 

Ovaj tekst ste mogli da pročitate do pola, do samog kraja, ili da ga uopšte ne otvorite. Ali, on jeste napisan do kraja i ima svoju suštinu. Ako ste izašli jer vam je zazvonio telefon ili ste dobili notifikaciju ili vam vri voda za kafu, to ne znači da je tekst pogrešan. Vi ćete se njemu vratiti ili ćete ići da čitate/gledate nešto drugo. 

I niko zbog toga ne treba da se ljuti. To je pravo izbora. 

Ja samo mislim da svi imamo vremena za ono što želimo. Da je naša pažnja zdrava. I da smo dovoljno dobri i dovoljni za sve što u životu treba da iskusimo. OK smo skroz. Samo, s vremena na vreme, ubace nam "bubu", malu i manipulativnu, da nas gricka i da nam šapuće kako opet nešto nismo dovoljno uradili. A mnogo smo jači od bube, samo zaboravimo.

Ono što je važno jeste da malo usporimo, zbog sebe. Tako, život traje duže.