U izveštaju objavljenom u časopisu  The Lancet istaknuto je zanimljivo istraživanje stručnjaka, koje ima naučnu potporu. Statistika pokazuje da veganski i vegetarijanski način ishrane smanjuje efekat staklene bašte i emisiju štetnih supstanci na našoj planeti. Zapravo odričući se mlečnih i mesnih poroizvoda mnogi ljudi su doprineli očuvanju naše planete, a da stvari nisu ni gledali na takav način već brinuli o opštem zdravlju svog organizma. Otkrili smo na koji način biljna ishrana može da doprinese našem zdravlju, ali i zdravlju i očuvanju planete. 

Saznajte detalje u nastavku!

NE PROPUSTITE: MOŽE LI VAM BROJANJE KALORIJA POMOĆI DA SMRŠATE?

Stručnjaci su izračunali da bi prelaskom na vegansku i vegetarijasnku ishranu smanjili negativne gasove koji se puštaju u atmosferu prilikom prerade ali i sušenja mesnih prerađevina. To znači da bi do 2050. godine smanjili za 10% opšte zagađenje, a računajući od 2021. to bi značilo 70% manje zagađenja za naredne generacije. Prebacivanjem subvencija sa proizvoda životnjskog porekla na proizvode biljnog porekla moglo bi pomoći u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i održali zdravlje ljudi. Kada bi imali veće količine pšenice, pasulja i drugog povrća i voća imali bi veću površinu pod zelenilom. Zemlja bi se tretirala iz meseca u mesec i ostajala plodna, tako da se na taj način spreči isušivanje plodnog tla i nastanak i širenje pustinja u mnogim delovima sveta.

Problem klimatskih promena je vidljiv i evidentan, a kako će klimatske promene uticati na život mladih u budućnosti, saznajte na OVOM linku.

Foto: izvor

Pet najvećih svetskih proizvođača mesa i mlečnih proizvoda emituje u atmosferu više kombinovanih gasova, prema istraživanjima Instituta za poljoprivredu i trgovinsku politiku. Nivo emisije negativnih gasova se povećava, kako bi se na što jeftiniji način osušilo meso, ali i napravile mesne prerađevine tako da se čitav proces isplati samom proizvođaču. Ovde se postavlja međunarodno političko pitanje da li jednostavno treba povesti više računa o proizvođačima mesnih prerađevina i obezbediti im veće subvencije i koliko je takav proces isplativ državama.

U izveštajima se navodi da većina proizvođača ne prijavljuje državi emisiju gasova koju ispušta u atmosferu, a kako nema jasne zakonske regulative i provera emisija je potpuno nekontrolisana. Ako proizvodnja ostane neregulisana to će uticati na proizvođače koji će se na neki način opustiti i u potrazi za isplativijim sredstvima proizvodnje povećati emisiju gasova do 2050. umesto da se ona smanjuje.

Prema jednom od istraživanja, brze hrane u kojima se proizvode hamburgeri od govedine, na primer, troše enormnu količinu energije. Ako bi se samo uzela računica koja je nerealna i koja obračunava jedan napravljen hamburger dnevno, za 365 dana emisija gasova bi bila jednaka kao da ste vozili automobil 11 kilometara. Sada zamislite kolika je kolićina gasova koji se uspuste u atmosferu kada se na dnevnom nivou napravi na stotine hamburgera.

Kada stručnjaci ovako približe i slikovito objasne stvari vidimo da je suština problema više nego alarmantna i da se mora poraditi na uvođenju zakona koji uz koje će hamburgerije i drugi lanci za pripremu hrane pratiti nivo zagađenja koji emituju.

Foto: izvor

Ovde nije samo reč o prelasku na vegetarijanski način ishrane, već uspostavljanju ravnoteže u velikim lancima proizvodnje. Kada bi se skrenula pažnja na globalnom nivou o važnosti raznovrsne ishrane i uveli veganski proizvodi, povrće i voće u velike lance brze hrane emisija štetnih gasova bi se smanjila za 40%. Dakle, ne moramo u potpunosti da se odreknemo mesa i mesnih prerađevina ali ni mleka i mlečnih proizvoda.

Bitno je samo da razmišljamo u tom pravcu šta sve možemo da uradimo za planetu, to je već veliki korak! Ova decenija je klučna za klimatske promene, a ako svi damo mali doprinos, učinićemo puno! 

Foto: izvor

Ključno je pronaći balans i uskladiti ishranu ljudi tako da su na prvom mestu žitarice, zatim povrće i voće a tek onda mesne prerađevine. Prateći piramidu pravilne ishrane smanjićemo zagađenje i efekat staklene bašte, čineći planetu sigurnim mestom za život budućim generacijama.

Šta vi kažete, kakvo je vaše mišljenje? Pišite nam u komentarima!