Prevrtanje po krevetu, gledanje u plafon dok sati prolaze, osećaj iscrpljenosti čim zazvoni alarm... Ako vam je ovo poznato, niste sami. Nesanica pogađa milione ljudi širom sveta i može značajno uticati na kvalitet života, produktivnost, raspoloženje, pa čak i dugoročno zdravlje.

Ali zašto san nekima lako dolazi, dok se drugi svaku noć bore za svaki sat odmora? Uzroci nesanice su brojni i često su međusobno povezani. Prepoznavanje potencijalnog krivca je prvi i najvažniji korak ka boljem snu.

Evo koji su najčešći razlozi zbog kojih nam san ne dolazi na oči:

1. Stres i anksioznost:

Verovatno najčešći razlog nesanice. Brige o poslu, finansijama, odnosima, zdravlju ili svakodnevnim problemima mogu aktivirati "bori se ili beži" reakciju tela. To dovodi do ubrzanog rada srca, pojačanog lučenja hormona stresa (kao što je kortizol) i preterane aktivnosti mozga, što sve otežava opuštanje i uspavljivanje.

2. Depresija:

Mentalno zdravlje i san su usko povezani. Depresija često dovodi do poremećaja spavanja, bilo da je to nesanica (otežano uspavljivanje ili rano buđenje) ili prekomerno spavanje. Anksioznost i depresija često idu ruku pod ruku sa problemima sa snom.

3. Loše navike spavanja (Higijena sna):

Ovo je široka kategorija koja obuhvata sve vaše rutine i okruženje povezano sa spavanjem:

Nepravilan raspored spavanja: Kasno leganje i kasno buđenje, posebno vikendom, može poremetiti vaš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam).
Dremke tokom dana: Preduge ili prekasne popodnevne dremke mogu otežati uspavljivanje noću.
Stimulativne aktivnosti pred spavanje: Vežbanje, rad na laptopu, igranje video igrica ili gledanje televizije neposredno pre odlaska u krevet mogu razbuditi mozak.
Neudobno okruženje za spavanje: Buka, svetlost, neodgovarajuća temperatura sobe (pretoplo ili prehladno), neudoban dušek ili jastuci.

4. Ishrana i piće:

Kofein: Nalazi se u kafi, čaju, čokoladi, energetskim pićima i nekim gaziranim sokovima. Kofein je stimulant i njegovi efekti mogu trajati satima nakon konzumiranja, ometajući sposobnost da zaspite.
Alkohol: Iako alkohol može delovati sedativno u početku i pomoći vam da zaspite, on remeti strukturu sna kasnije tokom noći, dovodeći do isprekidanog i manje okrepljujućeg sna.
Teški obroci pred spavanje: Konzumiranje obilnih, začinjenih ili masnih obroka neposredno pre odlaska u krevet može izazvati probavne smetnje, gorušicu ili nelagodnost koja ometa san.

5. Fizička neaktivnost ili prekomerna aktivnost pred spavanje:

Redovna fizička aktivnost tokom dana može poboljšati kvalitet sna. Međutim, intenzivno vežbanje neposredno pre odlaska u krevet može biti previše stimulišuće i otežati opuštanje.

6. Medicinska stanja:

Brojna medicinska stanja mogu biti povezana sa nesanicom, uključujući:

Hroničan bol (artritis, bolovi u leđima)
Respiratorni problemi (astma, hronična opstruktivna bolest pluća, apneja u snu)
Problemi sa varenjem (sindrom iritabilnog creva, gorušica)
Hormonalne promene (menopauza, problemi sa štitnom žlezdom)
Neurološki poremećaji (sindrom nemirnih nogu, Parkinsonova bolest)
Česta potreba za mokrenjem tokom noći

7. Lekovi:

Neki lekovi na recept ili bez recepta mogu uzrokovati nesanicu kao neželjeni efekat. Tu spadaju određeni antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, lekovi za astmu, kortikosteroidi, kao i neki lekovi za prehladu i alergije koji sadrže dekongestante.

8. Promene u životnom ritmu:

Rad u smenama, putovanja kroz različite vremenske zone (džet leg) ili čak značajne životne promene (poput penzionisanja) mogu poremetiti vaš prirodni ciklus spavanja i buđenja.

9. Upotreba elektronskih uređaja:

Plava svetlost koju emituju ekrani telefona, tableta i računara može potisnuti lučenje melatonina, hormona koji reguliše san, čineći uspavljivanje težim.

10. Godine:

Iako se često misli da stariji ljudi manje spavaju, to nije sasvim tačno – potreba za snom se ne menja drastično. Međutim, obrasci spavanja se menjaju s godinama; san često postaje lakši, fragmentiraniji i dolazi do češćeg buđenja tokom noći. Stariji ljudi su takođe skloniji medicinskim stanjima i korišćenju lekova koji mogu doprineti nesanici.

Šta dalje?

Ako vas nesanica muči redovno, važno je da pokušate da identifikujete potencijalne uzroke sa ove liste. Vodite dnevnik spavanja – beležite kada ležete, kada se budite, koliko ste spavali, šta ste jeli i pili pre spavanja i koje ste aktivnosti imali. Ovo može pomoći vama i vašem lekaru da otkrijete obrasce i potencijalne krivce.

Ako nesanica traje duže vreme i značajno utiče na vaš svakodnevni život, ne ustručavajte se da potražite savet lekara. Lekar može utvrditi tačan uzrok i predložiti najefikasniji pristup lečenju, bilo da su to promene u načinu života, bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I) ili lečenje osnovnog medicinskog stanja.

Ne dozvolite da vam nesanica oduzima energiju i radost življenja. Razumevanje razloga je prvi korak ka povratku mirnim noćima i odmornim danima.