Da “živimo brzo” postala je već floskula koju iskoristimo za popunjavanje razgovora, a zatim nastavimo da se rvemo sa premalo vremena i suviše obaveza.

U uslovima brzog napretka i promenljivih uslova, od modernog čoveka se očekuje da donosi instant, ali ipak ispravne odluke. Nažalost, veliki deo naše psihe je arhaičan, rigidan, ne funkcioniše po principima današnje logike i tempa, pa je zaista nemoćan da efikasno isprati savremena očekivanja. Stres raste, odgovornosti ne prestaju, što utiče na duhovnu, emocionalnu, fizičku, zdravstvenu čovekovu komponentu.
Potreba za podrškom je sve uočljivija, pa tako odlasci kod psihoterapeuta  postaju standard i kod nas, a ne samo nešto što gledamo u serijama sa  Zapada.

Autor teksta: Sirma Simidzioska, Sociolog, vaspitač. Majka. Voli da piše, peva i uči.
Poštovalac prirode, ljubitelj životinja.
Vozač bicikla s korpom.

Čitajte više na: Vremeslov
 

Jedna od često pominjanih tehnika opuštanja i načina za borbu sa stresom, svakako je i meditacija.
Godinama unazad sam čeprkala po dostupnoj literaturi i internet sadržajima, samoobrazovala se, učila da dišem “iz stomaka”, te meditiram. Bilo je određenih efekata, ali uz mnogo uloženog napora, što mi nikako nije išlo pod ruku sa potragom za opuštajućim efektima.
A onda sam igrom slučaja, na jednoj žurci, upoznala učitelja transcendentalne meditacije, Ljubomira Koju, dugogodišnjeg člana Saveza za TM Srbije.

Iako mehanizam TM još uvek nisam bila proučila, posedovala sam dovoljno predznanja o duhovnim praksama generalno, kako bih se spremno upustila u avanturu. Bilo mi je manje bitno “kako radi”, od “da li radi”. Nakon prijatnog iskustva, naučnik u meni se probudio. Naoružala sam se literaturom, konsultovala se na grupnim meditacijama sa Ljubomirom. Vremenom su se iskristalisali i lični uvidi, stavovi i zaključci.

Transcendentalna meditacija (poznata kao TM) važi za nejjednostavniji vid meditativne prakse. Za razliku od ostalih tehnika meditacije, u TM ne postoji potreba za koncentrisanjem, kontrolisanjem niti pražnjenjem uma, praćenjem misli. Dovoljno je da se dva puta dnevno udobno smestite i zatvorenih očiju prepustite prirodnom uspostavljanju balansa vašeg mentalnog sistema.

Osnovni preduslov za život bez stresa jeste odmor. Ipak, često se i nakon sna osećamo nedovoljno sveži. U brzini modernog života dubok odmor nam je, čini se, potreban više nego ikad. Tokom transcediranja, ulazimo u stanje dubokog odmora, a ujedno i najvišeg stepena budnosti. To stanje duha u kom smo u sebi budni, a nismo svesni ničega drugog do svesti, naziva se “čista svest”.

Mantra često predstavlja momenat podozrenja kod novajlija. Zapravo, reč koju ponavljate nema značenje reči, već predstavlja misaoni zvuk koji vam tokom transcediranja ne dozvoljava, pa, najbanalnije rečeno – da zaspite. On vas drži u minimalnoj psihoaktivnosti. U TM je dozvoljeno sve, ili, nije zabranjeno ništa. Bitno je da vam je udobno. Da nema prisile, da ne osećate napor.

Nećete uvek imati vanzemaljsko iskustvo radosti, koje će vas često ipak dotaknuti. Nekada će vam bujica sadržaja dolaziti u svest. Nekada će vas ispuniti mir, zaboravićete na vreme. Nekada ćete izgubiti mantru u misaonom procesu, a nekada će vas ona voditi sve vreme meditacije. Zapravo, uvek će se dešavati upravo ono što vašem telu i duhu treba kako bi uspostavili ravnotežu. Priroda zna bolje od nas, šteta što to prečesto zaboravljamo.                                                                                                              

Već posle jednog meditiranja osetićete potencijal koji ona poseduje, praksa će vas u to dodatno uveriti.

Maharaši Maheš Jogi smatra se osnivačem moderne transcendentalne meditacije. Ali dokazi o njenom praktikovanju mogu se pronaći još u prastarim vedskim spisima. Kako bi slikovito prikazao meditativni proces, Maharaši često koristi analogiju. Pa tako svesnu aktivnost upoređuje sa talasima na uzburkanom okeanu, a nesvesno sa tišinom u njegovim dubinama. Čista svest je izvorište svih misli. Iako su samo u aktivnoj svesti vidljive, poput uzburkanog mora, misli se zapravo neprimetne već kreću duboko ispod nje, gde talasa nema. Tokom meditacije dopuštamo pažnji da se spušta sa aktivne površine do dubine gde misao počinje. A zatim prihvatamo, bez otpora ono što se dalje događa. Prepuštamo se automatskom, prirodnom procesu. Nakon što misao ispratimo na njenom putovanju, od rođenja do osvešćenja, upoznajemo njenu suštinu i istinitost.

U momentima transcendiranja dolazi se do iskustva jedinstva. Sa sobom, drugim živim bićima, okolinom. Gubi se osećaj odvojenosti i različitosti od okruženja. Tone se do mirnih dubina našeg Sopstva, gde vladaju zakoni samoregulacije, gde se realitet ne promišlja nego živi.

Ukorenjeni stres se u uslovima jasnoće uspešno eliminiše, a kontinuirana praksa ne dozvoljava da se novi nakuplja.

TM je jednostavan proces, svojstven ljudskom duhu, pa ga duh lako prepoznenaje i po automatizmu koristi. Ona nije religija, nije filozofija, nije stil života. Ne uključuje određeni sistem vrednosti, oblike ponašanja, moralne stavove. Ona je tehnika ličnog rasta i razvoja. Upoznavanja i negovanja autentičnog sebe. Ljudi različitih (ne)religijskih opredeljenja širom sveta je praktikuju.

Tokom proteklih 30 godina, sprovedeno je preko 470 naučnih istraživanja, na više od 160 univerziteta i naučnih institucija, koje proučavaju efekte TM. U istraživanju su učestvovali naučnici i stručnjaci različitih profila, jer se TM svojom širinom nametnuo kao relevantno područje istraživanja različitih naučnih disciplina. Tako se u naučnim časopisima mogu naći sledeći zaključci o dobrobiti TM na zdravlje: redukuje stres, poboljšava pamćenje i sposobnost učenja, povećava energiju, povećava unutrašnji mir, oslobađa od nesanice, povećava sreću i samopoštovanje, smanjuje anksioznost i depresiju, poboljšava međuljudske odnose, poboljšava zdravlje, podmlađuje.

Oduvek imam intimni osećaj duboke razdvojenosti moderne prakse od zakona prirode. Ne postoji dovoljno razvijena svest o neraskidivoj vezi svih delova nas samih, međusobnih veza i onih sa sopstvenim okruženjem. Nedostaju potreba za odgovornim i uvažavajućim odnosom i volja za kvalitetnim koegzistiranjem.

Društvo, kao odavno već entitet sa sopstvenim zakonitostima, ipak je skup pojedinaca koji ga grade. Ako mi sami postanemo “promena koju u svetu očekujemo” (M. Gandi) realnost bi jednog dana sigurno mogla izgledati drugačija.

TM se, prema mnogobrojnim studijama, pokazuje kao efikasno oruđe samorazvoja. A kada smo u miru sa sobom, pozitivnu energiju emitujemo pri svim kontaktima, ona je u svim našim namerama i delovanjima. Jasno nam je da smo samo deo jedne kompleksne Kreacije. A sa stavom da smo mi u  svemu, isto koliko je i sve u nama, teško da bismo postupali kao sada, kad se individualizacija izdigla na jedan nezdrav pijadestal.